06.07.2016

Ingrid Divković: Puštam da sve ide po svemirskom planu

Ona piše srcem i zato svojim rečima lako dopire do emocija čitalaca. Blogerka i spisateljica Ingrid Divković svojom prvom knjigom provokativnog naziva “J… li vas ego” uzdrmala je čitav region, a optimistični citati iz tog dela brzinom munje osvojili su društvene mreže. Nakon što je podstakla ljude da ostave po strani ego i da kroz život radije idu srcem, poznata Riječanka nedavno je predstavila novo delo – “Knjiga za divlju ženu”. Reč je o zbirci poetsko-proznih zapisa “divlje snage”, a autorka je ovog puta bila inspirisana knjigom “Žene koje trče s vukovima” Clarise Pinkoli Estes.
Šta vas je u knjizi “Žene koje trče s vukovima” najviše inspirisalo?
– U knjizi “Žene koje trče s vukovima” zaista me je inspirisalo mnogo toga. Od stila i načina pisanja, mitskih priča koje su involvirane u knjigu, preko simbolike i dubine sadržaja koja se oseti na svakom koraku. Pored svega toga, najviše me inspirirala snaga i sloboda koja se da osetiti u svakome redu, neka nevidljiva ruka koja vodi i koja gura prema napred. Mislim da je upravo ta snaga, ta divlja snaga o kojoj progovara autorka, i ljubav koja je sadržana u njoj, ono što me najviše inspirisalo u knjizi i što me još uvek inspiriše.

Alisa Marić i Ingrid Divković

Alisa Marić i Ingrid Divković

Kakve su prve reakcije na “Knjigu za Divlju ženu”?
– Prve reakcije na moju drugu knjigu “Knjiga za Divlju ženu” zaista su prekrasne. Ne mogu opisati količinu ponosa i količinu ljubavi koja me prati posljednjih mesec dana otkada je “Divlja žena” ugledala svetlo dana. Reakcije su zaista fantastične. Mnoge žene se slažu u nekoliko stvari. Kažu da je to knjiga koja se čita u dahu, ali ne samo jednom. Takođe, slažu se u tome da je to knjiga koja pruža utehu i ljubav i koja poput majke ili najbolje prijateljice zna i može poslušati i prigliti kada je teško, kada smo ranjene, ali i kada hrabro sledimo svoje snove. Mnoge žene spominju i da im se sviđa jednostavnost izraza i toka misli, jer, iako je moja knjiga definisana kao knjiga poetsko-proznih zapisa, ona nije teška i nerazumljiva, čak naprotiv.
Hoće li se u vašoj drugoj knjizi pronaći samo žene ili je namenjena i muškarcima?
– S obzirom na to da ja često volim da napomenem kako duša ne zna za pol, time mislim da ova knjiga, iako je po nekom svom tematskom sadržaju namenjena prvenstveno ženama, to nije nužno tako. I muškarci dakako nisu isključeni i oni mogu zakoračiti između korica “Divlje žene”. Tim više jer u knjizi postoje mnoge misli koje su na neki način upućene baš njima, ali ne bih volela da bilo šta forsiram. Neka muškarci odluče sami vredi li zaviriti među korice knjige ili ne.

2id 7617

Smatrate li za sebe da ste “divlja žena”?
– Smatram da su sve žene u isto vreme i divlje i pitome, pa to isto mislim i za sebe. Jedina je stvar u tome što su neke žene čitav život samo divlje, a druge čitav život samo pitome. Ja se trudim da budem i jedno i drugo. Jer žena nije samo galop i beskrajna divljina, ona je i mirna luka, mesto gde treba odahnuti, odmoriti se, pustiti svoje korenje. Jedino je bitno osetiti ravnotežu u svom kretanju i svojim koracima. Ne ostajati na mestu ako je vreme za odlazak i obrnuto. Ostati kada treba i dopustiti divljoj duši da pronađe svoje utočiste i svoj mir.
U prvoj knjizi bavili ste se pitanjem ega, da li je promena teme kojom se sada bavite odraz promene vaše ličnosti?
– Ne smatram da je promena teme, promena i moje ličnosti. Sve je to već sadržano u meni, sve sam to ja. Samo to korak po korak, odnosno knjiga po knjiga izlazi na površinu. Ja se ne bavim temama u životu već emocijama, ne pišem o onome što se vidi već o onome što se oseća.
Koliko se promenio vaš život od objave prve knjige?
– Promenilo se mnogo toga, ali i ništa u isto vreme. Ja i dalje pišem, kao što sam pisala i pre prve knjige, samo što sada pišem vidljivom, a ne nevidljivom tintom. I dok su pre moje misli nastajale i dopirale do nekoliko, uglavnom meni bliskih osoba, sada one dopiru i do nekoliko stotina hijada ljudi. Dakle, promenile su se samo brojke. Sve je drugo ostalo isto.

Promocija Knjige za divlju ženu

Promocija Knjige za divlju ženu

Nepisano je pravilo da se pisac drugom knjigom potvrđuje, jeste li imali to na umu tokom pisanja?
– Ne verujem u pravila. Bila ona pisana ili nepisana. Ne znam šta tačno znači “potvrditi se”. Kada iskreno pišete i sa stvarnom emocijom u sebi, takve misli vam ne padaju na pamet. Hoćete li se potvrditi ili ne? Zar je bitno? I šta to znači? Meni je bitno da se potvrdim sama sebi, da osetim da sam živa, da sam utisnula pravu sebe na stranice knjige, da sam napredovala, da dajem, ali i da primam u isto vreme bez ikakvih materijalizovanih misli. To je moje pravilo. Pravilo srca.
Autorka ste i jednog od najčitanijeg bloga u regionu, javljaju li vam se često čitatelji i kakva vam pitanja obično postavljaju?
– Moram priznati da to “autorka ste i jednog od najčitanijeg bloga u regionu” zvuči jako ozbiljno iako to uopšte nije. Istina, moj je blog jako čitan iako ne pišem redovno, odnosno svakog dana ili po nekom unapred zadatom rasporedu. Pišem po osećaju i kada mi dođe. To čitaoci vide i osećaju i to mi je najbitnije. Istina je i to da mi se javlja zaista impozantan broj ljudi, većinom je to generacija žena između 20 i 45 godina. Pitaju me za savet, pišu mi o svojim osećanjima, otvaraju mi se na jedan vrlo lep način. Moram vam priznati da je to u isto vreme i velika čast, ali i velika odgovornost. I to je sve što ću vam reći. Ne mogu vam otkrivati njihova pitanja jer to čuvam za sebe. Poverenje čitalaca mi je jako bitno.

3id 7716

Spadate u osobe koje su tranformisale svoj život i hrabro ostvaruju svoje snove, šta je bio vaš prvi korak ka promeni?
– Prvi korak je bio ujedno i najteži. Trebalo je da priznam sama sebi da je svet jednostavno takav kakav jeste, da ga ne mogu promeniti i da sam ja ta koja se mora menjati, koja mora raditi na sebi i u sebi. Jer da sam čekala svet, načekala bih se. Dakle, uz snažnu volju, zrnce hrabrosti i ludosti, uz trud i rad počele su da mi se ostvaruju neke želje i snovi koje sam zamišljala u detinjstvu. Ono što sam takođe morala da uradim, a što je bilo izrazito teško, jeste to da sam morala da se udaljim od negativih, a bliskih ljudi iz svoje okoline, koji su me godinama uvlačili u svoj vrtlog negative i loših emocija. Jer teško da išta može procvetati i izrasti iz neplodne zemlje i lošeg korova. Citirala bih Gandija: “Budite promena koju želite da vidite u svetu. Naša veličanstvenost nije tolika u tome da popravimo svet, kolika je u našoj sposobnosti da promenimo sebe”.
Kakvi su vaši planovi za budućnost?
– Planovi za budućnost? Ima ih mnogo. Ali s godinama učim da živim u sada, učim da budem strpljiva, to mi je velika mana, svesna sam da sve dolazi u onom trenutku u kojem mora. Za početak plan mi je da se odmorim nakon vrlo intenzivnog perioda u kojem se dogodilo toliko divnih stvari i poslovnih ostvarenja, a tu je bio i izlazak nove knjige. Nakon leta dolazi jesen i mnogo toga. Za sada vam neću ništa otkrivati ali ću spomenuti da je u planu jedna divna priča koja će zaživeti u celom regionu. Pišem i treću knjigu u kojoj ću pokušati da se, kako ste ono rekli “potvrdim” i kao romanopisac. Puštam da sve ide po svom svemirskom planu kojem se prepuštam u potpunosti. Taj me “plan” još nikada nije izneverio.

Poslednje vesti
Ne propustite