19.01.2021

Lea Davogić: moja avantura na Zanzibaru

Mada niko od nas nije srećan zbog činjenice da nam trenutno u mnogim zemljama nije dozvoljen ulaz, ta ograničenja ne moraju da budu toliko loša ako dobro razmotrimo opcije koje su nam na raspolaganju i upustimo se u neplaniranu avanturu. Vođena ovom idejom, DJ i manekenka Lea Davogić početak 2021. provela je na Zanzibaru – prelepom ostrvu u Indijskom okeanu koje se nalazi uz istočnu obalu Afrike. Tamo je imala priliku da svake večeri uživa u pesmi i igri lokalnog stanovništva, da poseti mesta i muzeje koji su joj promenili pogled na svet i da svakodnevno uživa u najslađem i najukusnijem voću na svetu. U Beograd se pre nekoliko dana vratila puna utisaka, koje je rado podelila sa nama.

– Pošto nije bilo mnogo opcija, a nisam želela odmor koji podrazumeva da većunu vremena provodite u hotelu i na hotelskoj plaži, kakav se nudi u Egiptu ili Turskoj, Zanzibar je bio najbolje rešenje. Nisam imala nikakva očekivanja pre polaska na put, osim što mi je nagovešteno da je tamo sve, kako oni kažu pole pole, odnosno polako. Upozorili su me da ne čekam da budem gladna da bi naručila hranu. Sreća da sam to unapred znala, pošto sam, kao i većina žena, zbilja hangry kada sam gladna. Ono što nisam očekivala jeste da ću se toliko zaljubiti u to ostrvo i lokalno stanovništvo. Zanzibar je veoma siromašan ali to ljude ne sprečava da budu srećni i da pevaju i igraju po ceo dan. Svi ugostitelji su srdačni, a zanimljivo je da su u hotelu u kom smo bili smešteni znali i po koji izraz na srpskom, pa su nas ujtru dočekivali sa: Dobro jutro, kako si?, uz ogroman osmeh.

Lea je provela 12 dana na Zanzibaru, tačnije u mestu Paje Beach, koje se pokazalo kao odlična opcija jer se nalazi na sredini ostrva zbog čega su joj sve ostale turističke atrakcije bile nadohvat ruke, tačnije na oko pola sata-sat vožnje.
– Na Zanzibaru su velike plime i oseke. Vode ima šest sati, a onda se na šest sati skroz povuče. Zato nije baš najpogodnjija destinacija za one koji žele da se kupaju po ceo da, jer postoji samo jedan deo ostrva gde nema plime i oseke. Međutim, agencija sa kojom smo putovali napavila je odličan koncept tako da smo prvih dana imali ekskurzije u vreme oseke zbog čega nismo imali osećaj da bilo šta propuštamo. Meni su čak obilasci bili omiljeni deo putovanja pošto smo tada imali najviše kontakta sa lokalcima. Imala sam priliku da obiđem Stone Town (glavni grad), Muzej ropstva i lokalnu školu (oba iskustva bila su srceparajuća, ali vam otvore i oči i srce). Bila sam i u Jozani šumi (nacionalni park gde su nastanjene neke od retkih vrsta majmuna), ostrvo kornjača, ribarsko selo…

Muzej ropstva

Lokalna učionica

Jozani šuma

HRANA NA ZANZIBARU
– Uglavnom se jede riba, morski plodovi, pirinač i voće. Na Zanzibaru sam pojela najlepši mango u svom životu, a kokos vam maltene pada na glavu. Najbolji obrok koji sam tamo imala bio je u jendom od najsiromašnijih sela Jambiani, kod lokalnog ugostitelja Hasana. Mada restoran možda nije najčistiji, nećete pogrešiti ako se usudite da jedete tamo. Spremio nam je jelo od pečene banane, ribu u nekom bućkurišu, pirinač i ono što me je najviše iznenadilo – specijalitet koji jako liči na naš podvarak. Ambijent restorana vrlo je autentičan, sudovi su rasparani, higijena nije na zavidnom nivou (sva sreća da nisam videla kuhinju), kroz zadnja se vide krave i kokoške kako prolaze, ali bez dileme, ako malo zažmurite na sve to, sigurna sam da će vas hrana oduševiti.



LOKALNO STANOVNIŠTVO

– Stanovništvo je jako srdačno, svi su nasmejani i konstantno pevaju i igraju. Deca nemaju iPade i iPhonee i igraju se kao mi kad smo bili mali – napolju, svi zajedno. Nemaju čak ni lopte, nego neku improvizovanu verziju čarape punjenu peskom. Na nekim plažama se svake večeri organizuje Dance Battle, gde sam ponekad upadala jer nema šanse da vas muzika i svi ti predivni ljudi ne podstaknu da i sami zaigrate.
Zanimljivo je i da su mnoge kuće usred šume, gde ne postoji struja, a imala sam priliku da vidim i kuće ispred čijih je tremova plazma ekran pa se pola sela okuplja oko TV-a da bi pratili fudbal.

Dance Battle

UTISCI SA KOJIMA SE VRATILA U BEOGRAD
– Ovo putovanje me je vratilo u detinjstvo. Prisetila sam se kako je život izgledao pre mobilnih telefona i interneta, kada nismo bili online već smo se igrali napolju. Kada smo morali da se čujemo preko fiksnog telefona da bi dogovorili viđanje. Daleko od toga da sam protivnik tehnološkog napretka, koji nam je sigurno olakšao mnoge stvari, ali svako vreme ima svoje čari, a Zanzibarci i dalje žive u tom prethodnom vremenu.
I što je najvažnije podsetili su me da je sreća stanje uma i da nam novac nije neophodan da bi je imali.

PUTOVANJA U DOBA PANDEMIJE
– Glavna razlika je što sada u avionu i na aerodromima morate da imate masku. U mom slučaju, nisam mogla da je skinem oko 18 sati. Aerodromi su i dalje prepuni ljudi, što je bilo veliko iznenađenje, a na svakom se popunjavaju obrazci u kojima navodite iz koje zemlje dolazite, da li ste bili u kontaktu sa osobom koja je zaražena i slično. Što se konkretno Zanzibara tiče, za ulazak nije potreban PSR test već samo viza koja se dobija na licu mesta. U povratku imate opciju da tamo uradite test za ulazak u Srbiju ili da se vratite bez testa i da budete u izolaciji 10 dana ili dok ne uradite test.

Foto: Privatna arhiva

Poslednje vesti
Ne propustite