14.11.2015

Maja Uzelac i Miroslav Ničić o snimanju prvog domaćeg modnog filma “Bunny”

Na nedavno održanom 38. Black`n` Easy Fashion Week-u, u okviru revije Ane Ljubinković, prikazan je prvi srpski fashion film “Bunny”, inspirisan njenom novom kolekcijom “Cloudwalker”. Autori, Maja Uzelac i Miroslav Ničić vešto su spojili prirodu, staromodne goblene i savremenu dekadenciju. Smenjuju se kadrovi doteranih bakica i manekenki koje se polivaju šampanjcem uz konfete, šljokice i zlatnu tortu koja se jede rukama, a sve to u kombinaciji sa brutalnim scenama ubistva trofejnih jelena.
Rediteljka i njen partner, nagrađivani umetnik i nekadašnji član sastava “Zemlja gruva” najavljuju još mnogo zanimljivih projekata u okviru Lava pop studija koji su osnovali, a nakon odličnih reakcija koje su dobili za svoj prvenac “Bunny”, otkrili su nam kako je nastala ideja za film, gde su pronalazili inspiraciju i koliko je moda prisutna u njihovom svakodnevnom životu.

1p u 131115

Kako je nastala prvobitna ideja za snimanje filma “Bunny”?
Maja: Postalo je jasno da treba kupiti kameru, što se u jednom trenutku i desilo. Suviše svega nam se vrtelo po glavama. Tu se lako nadovezalo još par desetina kila optike i aksesoara. Onda se brzo javio fashion film kao pravac koji spaja naša interesovanja za film, modu, muziku… i odmah je bilo logično da radimo pilot sa Anom, jer je dovoljno hrabra da se zeza sa nama i ima sumanute vizuelne ideje koje je lako razraditi u priče.
Miki: Mene je užasno nerviralo što nam za realizaciju svakog projekta fali srednja karika – snimatelj. I tako sam “preko noći” postao snimatelj. Naravno, ne jedne noći, nego skoro svake noći kad bebe legnu da spavaju, ja sam gledao sve što postoji online o kameri, fotografiji i svetlu. Crash kurs. Maja je poverovala da to nije čisto gubljenje vremena i loženje. I tako bi.

2p u 131115

Šta vam je bila najveća inspiracija za film?
Maja: Miki i ja smo videli Anina prva tri modela iz kolekcije, i počeli smo da ulazimo u ideju goblena. Od tradicije ručnog rada i lepote tih boja i tekstura, pa do simbola kiča, kako se danas na njega gleda. Plus zlatan “ram” u koji ga je Ana upakovala ovom prilikom… Ceo proces je izuzetno duhovit, a isto toliko dekorativan, i na kraju, uzbudljiv u ovom vremenu tehnokratije i upeglane racionalnosti.
Miki: Kad smo videli preview Anine kolekcije, mislim da smo oboje u tome videli priču. Delovala je potpuno van ovog sveta, ali istovremeno i jako poznato. Gobleni koje su vezle generacije baba i tetki, šetali su po pisti sa ludačkim staylingom. U tom napetom prostoru između starog i novog rodila se ideja o staricama i devojkama. A onda smo oživeli i scene sa haljina. Nasilje je došlo nešto kasnije.
U filmu ste na veoma uspešan način spojili prirodu, staromodne goblene i savremenu dekadenciju, da li je to bio težak zadatak?
Maja: Nije, ja recimo ceo život funkcionišem na tom principu spoja suprotnosti koje bi inače ostale u sukobu, i odatle dobijam one katartične efekte koji me rade. Zanimjivo je bilo i sudariti mlade devojke, manekenke, s gospođama punim sulude mladalačke energije – gospođom Nadom (gazdaricom čuvenog restorana Kod Tome i Nade na Kosmaju), balerinom Marijom Janković koja ima figuru i duh tinejdžerke i pokrete u skladu s tim, i Sonjom Vukićević, ženom – legendom koja osvaja na svakom koraku.
Miki: Zbog brzine protoka svega danas, stvari se svode na spektakl površnosti. Na udarce ispod pojasa, jeftinu seksualnost. Pilulu bez ukusa izvučenu u liniju. Uzbudljivo je bilo opiti šest žena, dati im šampanjac, tortu i uključiti kameru, a zatim ih gurnuti u krajnost. Sve su se snašle fenomenalno u toj ulozi, nije se znalo ko je luđi. Čisto preterivanje.

3p u 131115

Kakve reakcije dobijate? Jesu li očekivane?
Maja: Pa sad, mi smo znali da smo napravili nešto zanimljivo, ali nismo znali koliko će ljudi to da prepozna. Izgleda da postoji to upražnjeno mesto za lepe stvari. Ružno je već predugo novo lepo, možda je trenutak da lepo postane novo novo lepo, dakle staro lepo, dakle prosto da lepo bude opet lepo.
Miki: Meni fali malo hejta i pametovanja. Pitam se gde smo to pogrešili…
Da li je moda za vas oduvek bila inspirativna i koliko je bitna u vašem životima?
Maja: Za prvi dan osnovne škole nosila sam kod krojačice materijal koji sam sama birala i tražila da sašije suknju pun krug i kratki top bez rukava. Uskoro sam od maminih pantalona iglom i koncem sašila majicu i suknju. Kako vam to deluje?
Miki: Ja sam oduvek mislio da je moda neviđeni blef, i na trendove sam gledao sa visine. Uvek mi je ličilo na psihologiju stada, kao nekome se “javi” pravac, pa se svi izlome da ga prate. Ipak, vremenom prevladava u meni osećaj za lepo, a pored Maje koja je u tome preko glave, izazov je upoznati sve to malo bolje, i odgovoriti na razne zadatke. Svakako je bekstvo od grozomorne, raspale slike “stvarnosti” kojom nas polivaju.

4p u 131115

“Bunny” je i prvi projekat Lava pop studija, kakvi su vaši budući planovi?
Maja: Kao preduzeće od dva čoveka (koje naravno koristi i usluge mnogih izuzetnih profesionalaca), Lava pop je uzbudljiva alternativa skupoj i komplikovanoj agenciji. Svašta imamo u planu, malo smo se navukli na hajp snimanja i svega što ima veze sa tim. Za sada lako koračamo i puštamo da nas put povede. Želimo i možemo različite stvari. Mislite o tome. Ili se prosto javite:).
Poslednjih godina niste bili mnogo u medijima, šta radi Maja Uzelac?
Maja: Poslednjih godina sam rodila dve bebe. To je jedno predivno ludilo. Pre toga sam nekoliko godina provela u vrtlogu didžejinga. Sad je vreme za reset. Lepo je krenulo, od Rentakulture preko “Bunny-ja”, a krajem meseca očekujte još neke ozbijne zanimljivosti.

5p u 131115

Poslednje vesti
Ne propustite