Leto 2020
29.02.2016

Nova beleška Sare Blam: Odelo od želja skrojeno

U ponedeljak, kada je poslednja BELEŠKA objavljena, na umu sam imala jednu potpuno drugu ideju, ali sam se rano ujutru uputila u Gračanicu, gde me čeka rad na Gogoljevom komadu “Revizor”… Ironija ili… Hm..?
Svakako da sam se neobično radovala odlasku na Kosovo i Metohiju, koju nikada nisam imala prilike da posetim. Prvo čime sam bila fascinirana su NESTVARNO čudesni prizori koje samo priroda može da “udesi”, kao i kosmičkim sudarom kultura koji ostavlja bez daha.
Šetajući uvek volim da posmatram LICA i uporedo razmišljam o NALIČJIMA… o skrivenim porukama, biografijama koje su ISCRTANE na licima tih tako OBIČNO NEOBIČNIH LJUDI.
Kako savladati sve te NIJANSE TUGE, koliko ih je i da li ih je i kako uopšte moguće pretvoriti u SREĆU? Da li se poneki osmeh, koji sulčajno uhvatimo na nečijem licu, odglumi ili ga zaista neki KOMADIĆ ŽIVOTA, makar u toj sekundi, učini srećnim? Da li ta čuvena sreća zavisi ZAISTA SAMO OD NAS ili je to samo fraza koju, lako možemo da izgovorimo… onako zavaljeni u udobnu fotelju..? Da li su ti mali komadići sreće zaista dovoljni kada si okružen KOSMIČKOM NESREĆOM… Možemo li prkositi onom stihu… SVE NAM DAO, A SREĆU NAM JE UZEO…?
JESMO LI MI STVARNO MODELARI I KROJAČI TIH NAŠIH SAVRŠENIH “ODELA SREĆE”? MOŽE LI OD NAS STRANPUTICA ZAISTA NAPRAVITI POBEDNIKE?
Toliko pitanja koja su me mučila, a onda pomislih… OK! Ako ne mogu sa sigurnošću da budem krojač svog savršenog životnog odela, makar DUGMIĆE željama, na istom, da zamenim MOGU! I boli me BAŠ uvo da li će neko zbog njih da mi se divi, klanja, da li ću nekoga naterati da ironično cokće i prevrće očima ili ću nekome poslužiti kao material za ismevanje… Mnogo više me zanima da li ću za života uspeti da osetim i vidim MAGIJU. Neke čudesne predele koji VREBAJU, možda baš iza ugla moje ulice… Mnogo me više zanima, da li ću, jednog dana, sve što ne uspem da ostvarim moći sebi da kažem: ŽELELA SAM TOLIKO JAKO DA SAM GA U SNOVIMA I MISLIMA ZAISTA PROŽIVELA, OSETILA, POMIRISALA I DODIRNULA…
A znam da, na kom god KAMENU ove VASIONE, to može da uradi APSOLUTNO SVAKO OD NAS... I da svi imamo JEDNAKO pravo da makar ta lista bude BESKONAČNO DUGA, da barem za nju, hvala Bogu, ne moramo da čekamo NOVU GODINU.
Ako bih krojila svoju listu NAJČUDESNIJIH ŽELJA, trebale bi mi, sigurna sam, desetine beleški, ali ako bih napravila TOP LISTU onih za koje ZNAM da mogu makar da probam DA ISPUNIM, MOJE ODELO ŽELJA BI IZGLEDALO OVAKO:

1. Da ne potrčim, već usporim zbog IZENENADNOG PLJUSKA, jer moja ulica najčudesnije miriše po kiši.

2.Da se smejem i plačem sa nekim koga volim toliko jako i glasno da mi pripadne muka od PUCANJA EMOCIJA.

3. Da sa najboljom drugaricom preskočim ogradu studenjaka posle ponoci, prvo bi se STOJEĆI iz zve snage LJULJALE na njunjašci, a zatim bose, po snegu, PRESKAKALE VIJAČU, sve dok ne dođe komunalac, koga bih onda ja, ljubazno, zamolila da mi pozajmi kapu za samo JOŠ JEDAN KRUG… Ako već ne želi da nam se pridruži… Pa i da nas privede, šta sad? Valjda bi nam dozvolio makar ČARAPE da ponesemo pre nego nam stavi lisice.

4. Da se provozam vozilom gradske čistoce, sa UPALJENOM ROTACIJOM, razume se.

5. Da sedim u kafani za stolom, nalakćena na CRVENI KARIRANI STOLJNJAK sa pravim starim BEOGRADSKIM MANGUPIMA i celu noć pričamo o tome šta uvek može da ih natera da iskreno i čisto ZAPLAČU na sav glas, pa makar i u sebi… Oči ne bi lagale…

6. Da potpuno neočekivano i neplanirano se NEZABORAVNO, MA NAJLUĐE NA SVETU provedem, sa najneočekivanivanijim poznanikom ili NEPOZNANIKOM. Pevam i smejem se NA SAV GLAS, ulicama od suza do smeha…

7.Kažem i doživim ono iskreno IZVINI, makar i samo u pogledu.

8. Da napravim večeru za neke drage ljude, posle koje ćemo igrati NAJGLUPLJE IGRE i pričati NAJGLUPLJE MOGUĆE VICEVE, PRIČE I TRAČEVE, toliko glupe da nas svaki misić na stomaku zaboli od smeha… Pa da iz STAROG DEDINOG CILINDRA izvlačimo imena onih koji će sledeće nedelje morati da prave flmskli maraton na NAJBIZARNIJU zadatu temu.

9. Da kažem nekome, onako neočekivano, IZNENADA, bez bilo kakvog povoda i razloga da je lep ili lepa.

10. Da prošetam sa ćerkom sa NAJVEĆIM I NAJGLUPLJIM mogućim ŠEŠIRIMA na glavi, u najprometnijoj ulici i učinim nešto zbog čega će mi dete bukvalno SATIMA VRIŠTATI OD SREĆE!

I ona BONUS želja, možda NAJVAŽNIJA!

11.DA SVAKI DAN, MAKAR JEDNOJ OSOBI, KAŽEM ILI NEKAKO DAM DO ZNANJA DA JE VOLIM I KOLIKO MI ZNAČI.

Dakle odeću možemo da pocepamo, nabavimo novu, ali ono JEDINO ŽIVOTNO ODELO KOJE NAM JE SVIMA DODELJENO, možemo li makar da probamo da ga ISKROJIMO od NAJBLISTAVIJIH ŽELJA I SNOVA… onako da bude NAJRASKOŠNIJE, samo nama, ne razmušljajući da li će se dopasti drugima… JER NA KRAJU IPAK MI ĆEMO GA NOSITI A, SLOŽIĆETE SE, NAJVAŽNIJE JE DA BUDE NEZABORAVNO!
Nisam sigurna, ali zaista ŽELIM da verujem, da je to taj prvi korak da NEIZBEŽNE NESREĆE pobedimo makar KOMADIĆIMA samo naše SREĆE… svaki dan po jedna želja… neka se i ne ostvari… Jer šta bismo u suprotnom želeli?

LoVe S.

sbz 28216

Poslednje vesti
Ne propustite