08.03.2017

Top osam knjiga o ženama koje su menjale istoriju

Ideja da se 8. marta obeležava Dan žena prvi put se pojavila početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Žene zaposlene u tekstilnoh industriji prvi put su javno demonstrirale 8.3.1857. godine u Njujorku, a dva meseca kasnije osnovale su svoj sindikat. Protesti na 8. mart su nastavljeni i narednih godina, a najpoznatiji je bio 1908. kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeči kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Godine 1910. prva međunarodna ženska konferencija bila je održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale kada je ustanovljen Međunarodni dan žena na predlog slavne nemačke socijalistkinje Clare Zetkin. Demonstracije povodom Dana žena u Rusiji bile su prvi podstrek oktobarske revolucije, a boljševička feminstkinja Alexandra Kollontai nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik. Tridesetih godina prošlog veka, u zapadnim kapitalističkim zemljama ovaj praznik je uglavnom prestao da se obeležava uglavnom zbog toga što se povezivao sa komunizmom. Međutim, šezdesetih su ponovo počele da ga slave feministkinje, a 1975. godine Ujedinjene nacije su službeno proglasile 8. mart za Međunarodni dan žena. Danas postoji mnogo oprečnih mišljenja o tome da li bi trebalo slaviti ovaj praznik, ali bez obzira na to da li spadate u grupu žena koje rado primaju poklone na današnji dan ili smatrate da je pažnja koju dobijate samo tog dana licemerna, verujemo da je 8. mart pravo vreme da se prisetimo žena koje su menjale istoriju. Pripremili smo vam 8 naslova o jakim ženama koje su svojom hrabrošću i inteligencijom ostavile neizbrisiv trag u svetu, bilo da su se isticale ličnim radom ili su bile supruge najznačajnijih ljudi svog vremena.

1. MILUNKA SAVIĆ, Vojislava Latković

Ova knjiga je svedočanstvo o ženi – borcu vrednoj divljenja. Više je nego i priča o ženi koja je uz svoju ćerku odgajila još tri usvojene devojčice i odškolovala još tridesetoro dece. Govori se i o ulozi žena u ratu, o nepopravdano zaboravljenim ženama koje su se tada borile u srpskoj vojsci. Koliko je Milunka bila velika svedoče i njena odlikovanja koja je dobila za osvedočenu hrabrost u tri srpska rata za oslobođenje.

2. MOJ ŽIVOT, Lu Andreas Salome

Lu Andreas Salome bila je na prototip “nezavisnog ženskog uma” na pragu 20. veka: hrabra, samosvesna, čudesne naravi koja je inspirirala brojne vrhunske intelektualce i umetnike, ali i obične ljude željne novih duhovnih spoznaja. Ime joj se danas ne veže toliko uz njen opširan književno-publicistički opus u koji spadaju poezija, pripovetke, romani, eseji i članci, koliko uz fizičke i duhovne veze sa brojnim velikim intelektualcima kao što su Fridrih Niče (odbila je njegovu bračnu ponudu), Rajner Maria Rilke (bili su u višegodišnjoj vezi), Sigmund Frojd (pohađala je njegove seminare, dopisivali su se godinama)…
Sećanja na druženja sa njima, ali i sa Tolstojem, Šniclerom, Hamsunom, Vagnerom, Adlerom, brak sa Andreasom, detinjstvo u Rusiji… i čitav svoj život prebogat uspomenama, osećajima i duhovno-intelektualnim otkrićima sažela je u intrigantno i izuzetno zanimljivo štivo “Moj život”. U knjizi ne ispisuje svoj život kao čistu hronologiju, nego o njemu piše otvoreno, ali odmereno i sadržajno. Njen život bio je, ustvari, njena najveća umetnost, a ova knjiga je najbolja potvrda toga.

3. SEĆANJA – MOJ ŽIVOT UZ ČE GEVARU, Aleida Marć

Aleida Marć, obična kubanska devojka, jedna od mnogih skromnog porekla, njeno detinjstvo, Batistin državni udar 1952, napad na kasarnu Monkada u Santjagu, obrazovanje narastajuće revolucionarne svesti… a onda, na kraju (koji je u suštini bio veliki “početak”), čarobni ljubavni susret s Ernestom Če Gevarom. Od tog trenutka, Aleidin život se stapa sa neobičnom Čeovom ljudskom i političkom avanturom. Odlučna, nepomeriva u svojoj veštini pomirenja porodičnih obaveza (ona i Če postaju roditelji četvoro dece) i političkog angažovanja, Aleida će od venčanja 1959. uvek biti uz muža u pravom avanturističkom zapletu prepunom borbe, političkih aktivnosti, tajnih putovanja. Lišeno ratničke prenaglašenosti koja često odlikuje memoare revolucionarnih vođa, autobiografsko pripovedanje ove odlučne i istovremeno nežne žene, u kojoj se na volšeban način objedinjuju ljubav i borba, pre svega je svedočanstvo o jednom životu. O životu izloženom opasnostima, proživljenom s izuzetnom hrabrošću, čak i posle tragičnog Čeovog kraja, 1967. Napisana četrdeset godina kasnije, 2007, ova trezvena i autentična knjiga omogućuje nam da prodremo u intimu jednog suštinski pobunjenog srca i da upoznamo detalje privatnog i javnog El Komandanteovog života, kao i života Fidela Kastra.
Ovo je priča, još uvek veoma živa, o jednom mitu i o apsolutnoj ljubavi.

4. ŽENA PONTIJA PILATA, Antoaneta Mej

Klaudijini snovi imaju neprijatnu naviku da se obistine. Ona često “vidi” stvari i pre nego što se dogode. Ali, taj dar može biti i prokletstvo u opasnim vremenima.
Kao buntovno dete, sedeći pored imperatora Tiberija, Klaudija je prvi put u životu ugledala moćnog gladijatra Holtana, koji će postati njena jedina prava ljubav. Ali, kao mlada i privlačna, ona će se poslužiti magičnim Izidinim moćima da zaludi i zadobije ambicioznog Pontija Pilata. Krenuvši s njim u Judeju, upašće u vrtlog otvorene pobune, gde će, uprkos dubokoj čežnji za Holtanom, pokušati da pomogne Pilatu, čija karijera zavisi od toga da li će uspeti da održi red u toj nemirnoj zemlji. U tom vrtlogu je i Mirijam od Magdale, Klaudijina dugogodišnja prijateljica, koja joj priznaje svoju bezgraničnu ljubav prema čoveku radikalne religije, Isusu. Mučena vizijama rata, nepravde i razaranja, Klaudija se očajnički trudi da spase božanskog mučenika…
Savršeno priazujući duh Rimskog carstva i atmosferu Judeje pred raspinjanje na krst Isusa Hrista, roman donosi provokativni novi pogled na “najveću priču ikada ispričanu”.

5. DRUGA BOLENOVA KĆI, Filipa Gregori

Meri Bolen privlači pažnju Henrija VIII kada dolazi na dvor kao četrnaestogodišnja devojka. Zaslepljena je zlatnim princem, ali njena radost prestaje kada otkrije da je Henri pion u dinastičkim zaverama. Kada zanimanje kapricioznog kralja izbledi, Meri dobija naređenje da svoje znanje o načinima da se on zadovolji prenese drugarici i suparnici: svojoj sestri Ani.
Ana uskoro postaje neodoljiva Henriju i Meri može samo da posmatra sestrin uspon. Ana ne preza ni od čega da ostvari svoje ambicije. Od tog trenutka Meri neće biti ništa drugo do “ona druga Bolenova kći.” Ali van dvora postoji čovek koji se usuđuje da izazove moć njene porodice i ponudi Meri slobodan i strastan život. Samo kada bi ona imala snage da pobegne, pre nego što neprijatelji napadnu Bolenove kćeri…

6. PARISKA ŽENA, Pola Meklejn

Pariska žena je priča o ambicijama i izdaji, o izuzetnom vremenu i ljubavi dvoje nezaboravnih ljudi: Ernesta Hemingveja i njegove žene Hedli Ričardson. Ovom knjigom autorka nas vraća u 1920. godinu, u Čikago. Hedli Ričardson je tiha devojka od dvadeset osam godina koja je skoro odustala od ljubavi i sreće. Kada sretne Ernesta Hemingveja, život će joj se sasvim promeniti. Posle vrtoglavog udvaranja i venčanja, oni odlaze u Pariz, gde postaju zlatni par žive i nestalne grupe čuvene “izgubljene generacije” u kojoj su i Gertruda Stajn, Ezra Paund, Fransis Skot Ficdžerald i Zelda Ficdžerald. Iako veoma zaljubljeni, Hemingvejevi nisu pripremljeni za život ispunjen pićem i brzinom u Parizu zahvaćenom erom džeza, koji ne vrednuje tradicionalne pojmove porodice i monogamije.
Uprkos njihovoj izuzetnoj vezanosti, ipak se suočavaju sa krajnjom krizom braka i izdajom koja će dovesti do propasti svega za šta su se tako snažno borili.

7. KNEGINJA LJUBICA, Radoš Ljušić

Istoriografska knjiga o kneginji Ljubici jeste zanimljiva hronika o Srbiji iz vremena knjaza Miloša i njegovog sina, knjaza Mihaila. Vreme ustanovljavanja srpske države, u ovoj knjizi je dato iz jednog posebnog i novog ugla.
Ljubica, inače rođena Vukomanović, prošla je dugi put od seoske lepotice do prve srpske kneginje, i bez obzira na promenljivu sreću u životu, a još više u svom braku, svojom srčanošću, ali i trezvenošću, odlučnošću u izrazu i govoru, skromnošću u oblačenju, izazivala je poštovanje ne samo svog naroda, već i stranaca koji su je upoznali i o tome svedočili. Njena hrabrost je posebno bila važna, kada je u jednom teškom trenutku ustanka iz 1915. godine pružila sudbonosnu podršku mužu i ustanicama. Iako nije mogla da utiče na jedan od najtragičnijih događaja iz srpske istorije koji se 1817. zbio u Radovanjskom lugu, ali je zato dve godine kasnije omogućila prenos Karađorđevih ostataka u Topolu. Isto tako, značajno je pomogla Karađorđevoj supruzi Jeleni i deci, po njihovom povratku iz Rusije,1830. godine. Ova knjiga pre svega pokazuje zašto je, kako tvrdi njen autor, od svih kneginja i kraljica, upravo kneginja Ljubica ostala u najboljem sećanju srpskog naroda.

8. OPSESIVNI GENIJE: UNUTRAŠNJI SVET MARIJE KIRI, Barbara Goldsmit

Prva žena koja je diplomirala fiziku na Sorboni (1893) i prva žena u Francuskoj koja je odbranila doktorat (1903). Bila je i prva žena profesor na Sorboni i prva žena koja je dobila, ne jednu, već dve Nobelove nagrade. Fransoa Miteran svoj poslednji predsednički govor 1995. godine posvetio je ovoj “velikoj ženi Francuske” smeštajući njen pepeo u pariški Panteon među, nanovo, monolitno društvo muškaraca: Rusoa, Zole, Igoa, Voltera. Pored Miterana sedeo je Leh Valensa, tadašnji predsednik njene domovine. Naravno, reč je o Mariji Sklodovskoj Kiri.
Međutim, pored ovih zadivljujućih činjenica, istinsko divljenje leži u bližem upoznavanju sa životom ove naučnice. Njen život predmet je knjige Opsesivni genije: Unutrašnji svet Marije Kiri, koju potpisuje Barbara Goldsmit, a prevod u Srbiji 2006. objavljuje smederevski Heliks. Goldsmit je istoričarka, autorka mnogih bestselera i dobitnica brojnih književnih nagrada. Prema sopstvenom priznanju, Marija Kiri beše njen idol od tinejdžerskih dana. Ono što pronalazimo među stranicama ove studije o njenom životu jesu razlozi da Marija Kiri postane idol svih nas.

Foto: @allthatisshe

Poslednje vesti
Ne propustite