Don’t Say Good Luck stigao je na Netflix 14. avgusta i za samo nekoliko dana postao najgledaniji film na platformi
Ovog meseca Netflix je ponovo dokazao da za veliki hit nije uvek potreban spektakularan budžet, poznata franšiza ili superheroj u glavnoj ulozi. Ponekad je dovoljna jednostavna priča o porodici, odrastanju i jednom trenutku koji zauvek menja život. Upravo je takav Don’t Say Good Luck, novi film koji je na platformu stigao 14. avgusta i za kratko vreme zauzeo prvo mesto na listi najgledanijih naslova. Iako na prvi pogled deluje kao još jedan tinejdžerski film o srednjoškolki koja pokušava da pronađe svoje mesto pod reflektorima, priča se vrlo brzo pokazuje mnogo ozbiljnijom. U centru je 17-godišnja Sophie, tiha i pomalo nesigurna devojka koja obožava pozorište i dobija priliku o kojoj je dugo sanjala – glavnu ulogu u školskoj produkciji mjuzikla Waitress. Problem je što upravo u trenutku kada joj se ostvaruje velika želja, saznaje da se bolest njene majke vratila.
DON’T SAY GOOD LUCK JE MNOGO VIŠE OD TINEJDŽERSKOG FILMA
Sophie se odjednom nalazi između dve potpuno različite stvarnosti. Sa jedne strane su probe, prvi veliki nastup, školska drama, simpatija i prijateljstva. Sa druge je majčina bolest i spoznaja da se život njene porodice više neće odvijati onako kako je zamišljala. Njena majka Elizabeth, koju igra Melanie Lynskey, odlučuje da joj ne kaže odmah koliko je situacija ozbiljna jer želi da ona proživi svoj veliki trenutak bez dodatnog tereta.
U skladu sa tim, Don’t Say Good Luck najveći akcenat stavlja na odnos majke i ćerke i trenutak u kojem dete mora da počne da posmatra roditelja kao osobu, a ne samo kao roditelja. To je ujedno i razlog zbog kojeg je film naišao na toliko pozitivne reakcije.
PRVA GLAVNA ULOGA ZA SUNNY SANDLER
Glavnu ulogu igra Sunny Sandler, 17-godišnja ćerka Adama Sandlera, koji je jedan od producenata filma. Iako se već pojavljivala u očevim projektima, Don’t Say Good Luck je film u kojem prvi put dobija priliku da odigra naslovnu ulogu, koja je pritom jako kompleksna. Sophie nije predstavljena kao savršena tinejdžerka koja u svakoj situaciji zna šta treba da uradi. Ona je nesigurna, ponekad sebična, zaljubljena, zbunjena i preplašena – odnosno upravo onakva kakva bi jedna 17-godišnjakinja mogla da bude kada joj se preko noći nametne problem mnogo veći od njenih emotivnih kapaciteta.
Sa druge strane, Lynskey uspeva da Elizabeth učini mnogo više od klasične filmske majke kojoj je bolest jedina karakteristika. Ona je žena koja pokušava da zaštiti svoju decu, ali istovremeno mora da se suoči sa sopstvenim strahom i činjenicom da ne može da kontroliše ono što će se dogoditi.
MUZIKA KAO VAŽAN ADUT FILMA
Važan deo priče je, naravno, školska produkcija mjuzikla Waitress, a upravo muzika filmu daje dodatnu emotivnu težinu. Sophie kroz ulogu na sceni počinje da izražava ono što u svakodnevnom životu ne ume da izgovori. Kako se njena porodična situacija komplikuje, granica između onoga što proživljava i onoga što glumi postaje sve tanja.
Posebno se izdvaja završna izvedba pesme She Used to Be Mine Sare Bareilles, koja je već sama po sebi jedna od emotivnijih numera iz mjuzikla Waitress. U filmu dobija potpuno novo značenje jer Sophie kroz nju zapravo govori o sopstvenoj porodici i svemu što joj se događa.
KRITIČARI SU GOTOVO JEDNOGLASNI
Film trenutno ima 97 odsto pozitivnih ocena kritičara na Rotten Tomatoesu, dok je publika dala 85 odsto. Reakcije gledalaca uglavnom se svode na jedno – film ih je pogodio mnogo više nego što su očekivali. To možda i jeste najveće iznenađenje Don’t Say Good Luck. Naslov, školski mjuzikl i činjenica da iza projekta stoji Adam Sandler lako mogu da stvore utisak da je pred publikom lagana, sentimentalna komedija. Umesto toga, priča se oslanja na odnos majke i ćerke, male porodične trenutke i sazrevanje jedne tinejdžerke.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: IMDb
Foto i video: IMDb, YouTube
