Burnout sindrom ili u prevodu na srpski jezik – sagorevanje na radnom mestu, česta je pojava u savremenom svetu, a nastaje kao posledica dugotrajnog stresa na poslu. U pitanju je relativno nov termin koji je prvi put upotrebio Herbert Frojdenberger 1974. u svojoj knjizi Burnout: The High Cost of High Achievement (Burnout: Visoka cena visokog dostignuća). Od tada do danas izrađeno je gotovo 500 studija na ovu temu, a 2019. godine Svetska zdravstvena organizacija prepoznala je burnout kao medicinsku dijagnozu, koji se od tada nalazi u međunarodnoj klasifikaciji bolesti pod kodom QD85, a dijagnoza sindroma je dodatno pojašnjena kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije adekvatno rešavan.
Zbog čega se javlja burnout?
Za početak je važno istaći da burnout sindrom uglavnom pogađa osobe koje poseduju liderske sposobnosti, otvorene i komunikativne entuzijaste koji su strogo orijentisani ka cilju. Ovakvi radnici poželjni su u svakom kolektivu ali ukoliko ne naiđu na razumevanje i podršku nadređenih i kolega, ulaze u rizik da razviju ovaj sindrom. Tada njihova energija prelazi u iscrpljenost, posvećenost u cinizam, efikasnost u neefikasnost, odnosno sve tri prvobitne dimenzije radnog angažovanja pretvaraju se u svoju suprotnost i dobijaju karakteristike sindroma sagorevanja na radu.
Ovi simptomi ne javljaju se preko noći već su u početku suptilni, a vremenom postaju mnogo ozbiljniji. Tri ključna stadijuma burnout sindroma su: preovlađujući osećaj umora, ciničnost i udaljenost od posla, osećaj neefikasnosti i nepostizanje uspeha. Pritom su do skoro ovi stadijumi pogrešno tumačeni. Tako je ciničnost smatrana neprikladnim i negativnim stavom prema kolegama ili klijentima, na neefikasnost se gledalo kao na smanjeno lično postignuće, smanjenu produktivnost i sposobnost ili kao nesposobnost nošenja sa stresom.
Pored simptoma koji obuhvataju ove stadijume javljaju se i obeshrabrenost, bespomoćnost, poraženost, zarobljenost, nedostatak energije, istrošenost, učestale glavobolje i bolovi u mišićima, promena apetita, poremećaj sna, smanjen imunitet.
Kako prepoznati ovaj sindrom?
Stres je glavni uzrok burnouta, međutim, on se znatno razlikuje od njega. Najjednostavnije rečeno, osobe koje su pod stresom još uvek vide izlaz iz situacije i imaju osećaj da mogu da povrate kontrolu nad situacijom. One su uglavnom svesne da su pod stresom dok kod osoba sa burnout sindromom to nije slučaj.
Jasni pokazatelji burnout sindroma:
– Gomilanje obaveza i čest zaostatak na poslu uz konstantno odlaganje obaveza
– Napetost i česti sukobi sa kolegama koji se ranije nisu dešavali
– Izbegavanje odlaska na posao, kašnjenje i raniji odlazak sa posla
– Briga o poslu deluje kao gubitak energije
– Konstantna iscrpljenost
– Osećaj da bilo šta što se uradi nema smisla i ne doprinosi bilo čemu
– Socijalna izolacija
– Pribegavanje prekomernom konzumiranju hrane, alkohola ili droge
– Prenošenje frustracija na druge
Prevazilaženje burnout sindrom
Kada se sindrom razvije potrebno je fokusiranje na promene u ponašanju, procena vlastitih fizičkih granica i određivanje prioriteta u životu. Pitanje je da li je zaista posao na prvom mestu ili je preveliko profesionalno angažovanje bežanje od drugih životnih problema. U vezi s tim, treba proceniti obim posla koji se može obaviti u okvirima radnog vremena, voditi računa o dužini radnog vremena i potrebi za prekovremenim radom, odnosno napraviti balans između privatnog i poslovnog života. Trebalo bi popraviti narušene odnose sa kolegama i razgovarati sa bliskim osobama u koje imate poverenje.
U prevazilaženju burnouta pomažu i fizička aktivnost, relaksacija i zdrava ishrana. Preporučuju se makar redovne šetnje, kao i slušanje muzike, čitanje, gledanje televizije. Važno je naspavati se i da se, kad god je moguće, ode na odmor da bi se napunile baterije.
Sve od navedenog može da posluži i kao prevencija da ne dođe do razvoja ovog sindroma. Takođe, ukoliko ništa od navedenog ne donosi poboljšanje, potrebno je potražiti pomoć psihoterapeuta.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @matildadjerf
Foto: Instagram
