Skupi jesu, ali to nije jedina stvar koja ih čini vrednim i veoma poželjnim, posebno za dame. I Marilyn Monroe i Madonna pevale su u slavu „najboljih prijatelji žena“, a Elizabeth Taylor ih je volela koliko i sve svoje muževe. Muškarcima su najbolja potvrda statusa i jedna od najsigurnijih investicija. Skupi su i večiti, jer njihova vrednost u poslednjih sto godina nijednom nije doživela pad, naprotiv u protekloj deceniji njihova vrednost je konstantno rasla. Oni su planetarno najstabilnija valuta jer je sve osim dijamanata nesigurna investicija – obveznice, nekretnine, pa čak i novac.
Avi Tavisal, prodavac dijamanata kaže da su za njega dijamanti vredni koliko i život:
– Moja porodica je tokom Drugog svetskog rata preživela hlokaust. Moj otac David imao je nekoliko dijamanata čiju vrednost nikada nije saznao. Menjao ih je za nekoliko vekni hleba i to mu je spasilo život. Zaključak te priče je da dijamant vredi ili novac ili život. U teškim vremenima, dijamant zaista može da spase život i ja znam više takvih priča.
Dijamant je najtvrđi mineral u prirodi – na Mosovoj skali nosi oznaku 10, što je najviši rang na lestvici tvrdoće. U nauci o mineralima, dijamant se svrstava u „alotropsku modifikaciju ugljenika“ koji ima najvišu tačku topljenja u prirodi. On ne provodi struju, ali je izvanredan provodnik toplote.
Nastaju na dubini od 150 do 250 km ispod zemlje, prirodnim priocesom koji moze trajati i 500 godina. Nastaju na temperaturi od 100 do 120 stepeni celzijusa i najviše ih ima u Zapadnoj, Africi, Sibiru, Izraelu i Brazilu. U prirodi se nalazi sirov dijamant, a poliranjem i obradom dobija se njihov sjaj. Primerci dijamanata visokog kvaliteta, čiji je proces čišćenja završen, zasita se retko nalaze u prirodi. Na svakih milion iskopanih dijamanata samo jedan ima težinu od jednog karata, na svakih pet milona, može se naći dragulj težine dva karata, a jedan u petnaest miliona biće težak i do tri karata.
Mirjam Marten Kamhi, zamenica direktora laboratorije za procenu dijamanata koja se nalazi u Izrealu, kaže da u svetu postoji samo pet laobratorija koje procenjuju ove dragulje:
– Svaki obrađeni kamen prolazi kroz detaljnu gemološku analizu kojom se utvrđuju četiri glavna svojstva dragulja, na osnovu 4 C: boje (colour), čistoće (clarity), obrade (cut) i težine (carat). Na 4 C ponekad se dodaje i „fluoresentnosti“, ali obavezno je dodati i peto C – confidence (poverenje) jer je najvažnije znati od koga kupujete dijamante!
Dijamanata ima u svim bojama. Najvredniji su plavi i roze dijamant, dok su providni i smeđi dijamanti jeftiniji. Najčešći oblici su okrugli, ovalni, jastučasti, u obliku suze ili srca. Samo 20% dijamanata u prirodi se može upotrebiti za nakit ili ukras, dok se 80% koristi u industriji, za sečenje, poliranje stakla, lasere, bušilice itd.
Mirjam dodaje i da se ovi dragulji uvek uzimaju pincetom, nikad rukama i proveravaju pod lupom koja uvećava 10 puta:
– Najveća berza dijamanata nalazi se u Izraelu u Ramat ganu – dodaje ona.
Najskuplji dijamant, vredan 83 miliona dolara, težak 59,6 karata odnosno oko 12 grama, prodat je kupcu u Njujorku koji mu je odmah promenio ime iz Fancy Pink star u Pink dream. Na odgovor zašto ga je kupio, vlasnik je odgovorio da je to najbolje štedna knjižica i da, kao što se ljudi penju na Everest jer to mogu tako je i on kupio dijamant jer – to može.
