Tri ključna koraka koja bi trebalo da preduzmete kako biste izbegli emocionalno prejededanje
Neka digne ruku onaj ko nekada nije jeo zato što se osećao tužno, ljuto ili uplašeno! Mi takvu osobu ne znamo! Naprotiv, takozvano emocionalno jedenje dešava nam se i kada nam je dosadno, kada smo suviše umorni ili kada proživljavamo bilo koju negativnu emociju. Zanimljivo je da postoje osobe koje čak i na ugodne emocije odgovaraju preteranom konzumacijom hrane i to iz straha da taj dobar osećaj ne prestane. Ova vrsta emocionalnog jedenja podjednako je loša po zdravlje, kao i ona kada se prejedamo usled povećanja kortizola.
Zašto jedemo kada smo pod stresom?
Većina nas pribegava emocionalnom jedenju onda kada se suočava sa problemima i emocijama sa kojima ne zna da se nosi na pravi način. Tada se okrećemo hrani koja nam pruža trenutno, ali privremeno olakšanje i ugodu kao i distrakciju od onoga što nas muči. U tim situacijama podsvesno verujemo da nećemo moći da se nosimo sa negativnim emocijama ili nam je čak teško da prepoznamo i definišemo emocionalno stanje u kojem se nalazimo. Tačnije, nemamo prvi odgovor na pitanja šta je uzrok našeg emocionalnog stanja i kako da se usmerimo na njegovo rešenje.
U takvim situacijama, misli koje nas navode da jedemo jesu one da zaslužujemo da se osećamo bolje što svakako jeste tačno, ali hrana neće rešiti probleme koji su izazvali naše neugodne emocije. Naprotiv, ona nas samo može dovesti do još jednog probelam – viška kilograma!
Zbog toga je konzumiranje hrane kada smo pod stresom posebno problematično kada se događa često i kada dovodi do znatnog povećanja konzumiranih kalorija.
S druge strane, negativne emocije nisu opasne. One su sastavni deo života i daju nam informaciju o tome šta bi trebalo da radimo, odnosno šta bi trebalo da menjamo. One retko traju dugo, ukoliko se ne radi o nekoj vrsti poremećaja raspoloženja.
Kako da izađemo iz začaranog kruga?
Najefikasniji način za smanjenje stresa i negativnih emocija jeste prepoznavanje i imenovanje dubljih razloga koji nas navode da tražimo utehu u hrani. Na primer: Jedem jer sam tužan ili Jedem iz dosade. Nadalje, važno je da na konstruktivan način rešimo problem koji je doveo do negativnih emocija.
Međutim, činjenica je da nije uvek lako racionalno odgovoriti na pitanje o tome šta je uzrok emotivnog jedenja, a u takvim situacijama od velike pomoći mogu biti sledeće tehnike:
OSVESTITE DA HRANA NE REŠAVA PROBLEM
Zamislite vrlo detaljno sledeću situaciju: pojeli ste određenu hranu. Koliko dugo traje užitak? Kako se osećate nakon što ste pojeli tu hranu? Prisetite se neugodnog osećaja preterane sitosti i krivice. Zastanite na trenutak. Sada kada vidite celu sliku, koja opcija je bolja?
NAPRAVITE DRUGU DISTRAKCIJU
Umesto da koristite hranu kao distrakciju, pokušajte da se okrenete drugoj aktivnosti koja je nespojiva sa jedenjem. Možete nazvati prijatelja, vežbati, otići u šetnju, voziti bicikl, slagati puzzle, uraditi neki kućanski posao, igrati se sa detetom ili kućnim ljubimcem…
RELAKSIRAJTE SE
Pokušajte da primenite neku tehniku za relaksaciju, kao što su joga, meditacija, vežbe disanja i slično. Isto tako, možete da se opustite uz toplu kupku, vežbe istezanja ili bilo koju drugu aktivnost koja vas relaksira.
Za kraj, važno je da osvestite kako emocionalnim jedenjem hranimo naše emocije nauštrb tela. Bez obzira na to da li su te emocije pozitivne ili negativne, u oba slučaju narušavamo zdrav odnos sa hranom.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @lojsanwallin
Foto: Instagram
