Od antologijskog filma „Sladak život“ do prošlogodišnjeg pobednika „Anatomija pada“, napravili smo listu najboljih naslova koji su dobili Zlatnu palmu
Francuskom nadrealnom komedijom „Drugi čin“ ove nedelje počeo je 77. Međunarodni filmski festival u Kanu, koji će obeležiti povratak velikih filmskih zvezda, koje su prošle godine mahom odsustvovale zbog štrajka u Holivudu. Samo otvaranje obeležio je dolazak trostruke Oskarovke, Meryl Streep, koja je u Kanu dobila nagradu za životno delo. Isto priznanje prilikom zatvaranja festivala dobiće i jedna od najvećih figura moderne kinematografije – George Lucas dok će u međuvremenu, Kanski festival odrediti šta ćemo od neholivudskih naslova u gledati u bioskopima tokom narednih 12 meseci. Dovoljno je samo reći da se Francis Ford Coppola, nakon 45 godina vraća u takmičarski program festivala sa distopijskim spektaklom „Megalopolis“ u koji je uložio svojih 120 miliona dolara.
Filmovi na Kanskom festivalu kroz istoriju
Dok ćemo o ovogodišnjim favoritima i dobitnicima Zlatne palme pričati u narednim danima, 77. izdanje najvećeg i najznačajnijeg filmskog festivala na svetu inspirisalo nas je da se prisetimo nekih od najvećih naslova koji su dobili priznanje u Kanu. Nastavite da skrolujete.
SLADAK ŽIVOT (1960)
TAKSISTA (1976)
Film Martina Scorsesea iz 1976. godine mnogi smatraju najboljim filmom svih vremena, u kome je Robert de Niro ostvario jednu od svojih najboljih uloga. On tumači psihički nestabilnog ratnog veterana, Travisa, koji vozi taksi u noćnoj smeni zato što ne može da spava. Travis krstari ulicama Njujorka u noći i u mogućnosti je da vidi sve oblike degradacije velegradskog života: korupciju, prostituciju i laž na bioskopskim i TV-ekranima. Brzo dolazi do nasilja, ali u filmu se nalazi neočekivana lepota u hipnotišućoj atmosferi, nadrealnim vizualima i nestvarno dobroj muzici Bernarda Hermana koji je preminuo samo nekoliko sati nakon što je završio muziku za ovo delo.
APOKALIPSA DANAS (1979)
Kultna antiratna drama Francisa Forda Copolle inspirisana je romanom „Srce tame“ Josepha Conrada iz 1899. godine, sa tim što je radnja, umesto u Kongu u 19. veku, smeštena za vreme Vijetnamskog rata. Film prati putovanje rekom iz Južnog Vijetnama u Kambodžu koje je preduzeo kapetan Benjamin L. Wilard (Martin Sheen), koji je na tajnoj misiji da izvrši atentat na pukovnika Kurtza (Marlon Brando), odmetnutog oficira Specijalnih vojnih snaga optuženog za ubistvo i za koga se pretpostavlja da je lud.
ČOVEK OD GVOŽĐA (1981)
Film poljskog reditelja Andrzeja Wajde prikazuje radnički pokret Solidarnost i njegov prvi uspeh u uveravanju poljske vlade da radnicima prizna pravo na nezavisni sindikat. Višestruko nagrađivano ostvarenje nastavlja priču o Macieju Tomczyku, sinu Mateusza Birkuta, protagonisti Wajdinog ranijeg filma „Čovek od mermera“. Ovde je Maciej mladi radnik uključen u antikomunistički radnički pokret, opisan kao „čovek koji je započeo štrajk brodogradilišta u Gdanjsku“, i novinar koji radi za radio stanicu komunističkog režima, koji je dobio zadatak da kleveta Macieja. Film je nastao tokom kratkotrajnog otopljavanja komunističke cenzure koja se pojavila između osnivanja sindikata Solidarnost u avgustu 1980. i njegovog gušenja u decembru 1981. i kao takav izuzetno je kritičan prema komunističkom režimu. Osim što je osvojio „Zlatnu palmu“ u Kanu, dobio je i nominaciju za Oskara za najbolji strani film, a Martin Scorsese je izjavio da je ovo jedno od najboljih kinematografskih ostvarenja.
DIVLJI U SRCU (1990.)
Ovaj film inspirisan je romanom Wild at Heart: The Story of Sailor and Lula autora Barryja Gifforda, a scenario, režiju i produkciju potpisuje David Lynch. Radnja se vrti oko Sailora Ripleyja (Nicolas Cage) i Lule Pace Fortune (Laura Dern), mladog para iz Severne Karoline koji beži od njene dominantne majke (Diane Ladd). Zbog majčinog spletkarenja, u potragu za njima ubrzo se uključuje i mafija. Iako film nije ostvario značajan bioskopski uspeh, Kanski žiri prepoznao je kvalitet ostvarenja i dodelilo mu Zlatnu palmu.
PETPARAČKE PRIČE (1994.)
Crna komedija ispričana kroz okvir omnibusa bez ikakve sumnje jedan je od najvažnijih i najboljih filmova svih vremena. Remek-delo koje je svojom citatnom estetikom, sočnim dijalozima i nepredvidljivom glumačkom podelom veoma uticalo na eksploziju takozvane indi kinematografije sredinom 90-tih, ali joj i otvorilo vrata velikog tržišnog uspeha. Pričajući četiri slabo povezane priče u linearnim skokovima, reditelj i ko-scenarista Quentin Tarantino kao da je želeo da naglasi kako je ono najvažnije u svakom filmu njegov temelj, a to su priča i dijalozi, ali i da sama sirovina bez originalnog recepta ne može da pruži ništa vrednije od kratkotrajne zabave.
PIJANISTA (2002.)
Biografski ratni film Romana Polanskog je adaptacija istoimene autobiografije poljskog muzičara jevrejskog porekla Wladyslawa Szpilmana. Briljantan pijanista, čiji lik u filmu tumači Adrien Brody, svedok je stavljanja ograničenja od nacista na Jevreje u Varšavi. Njegova porodica je na redu da je prebace u nacističke radne logore, ali on uspeva da pobegne i izmakne Nacistima te nastavlja da živi u ruševinama Varšave. Osim Zlatne palme, film je osvojio Oskare za najboljeg reditelja, najboljeg glumca i najbolji adaptirani scenario. Nagrađen je i sa sedam francuskih nagrada Cesar, uključujući najbolji film, najboljeg reditelja i najboljeg glumca zbog čega je Brody postao jedini američki glumac kojem je to uspelo.
PLAVO JE NAJTOPLIJA BOJA (2013.)
Adèle je devojka koja se razlikuje od svojih vršnjaka. Društvo je podstiče da izlazi i da se zabavlja, međutim ona shvata da je to uopšte ne privlači. Šta više, pažnju počinje da joj zaokupira devojka plave kose, po imenu Emma. Emma je studentkinja lepih umetnosti koja počinje da živi sa Adèle i otkriva joj svet odraslih. Film reditelja Abdellatifa Kechichea jedna je od najlepših i najdirljivijih priča o odrastanju, a inspirisan je istoimenom knjigom Julie Maroh.
PARAZIT (2019)
Kao prvi film koji je osvojio i Zlatnu palmu i Oskara za najbolji film još od filma „Marty“ iz 1955. godine, smela satira Bong Joon-hoa zagarantovala je svoje mesto u filmskoj istoriji. U pitanju je uzbudljiva avantura koja kombinuje crnu komediju sa Hitchcockovskim hororom i socijalnim realizmom – bajka o dve klase, jednoj osiromašenoj ali ambicioznoj i drugoj naivnoj i bogatoj, čiji se životi prepliću. Scene su besprekorne, dijalog britak, a preovlađujući osećaj zlokobnosti neosporno je prisutan.
ANATOMIJA PADA (2023.)
„Anatomija pada“ govori o uspešnoj spisateljici, koju igra Sandra Hüller, a koja pokušava da dokaže nevinost nakon što je optužena za ubistvo svog muža. U pitanju je film francuske rediteljke Justine Triet koji je, osim Zlatne palme dobio i evropskog Oskara za najbolji film. Pored toga, nominovan je za pet nagrada Američke filmske akademije, a osvojio je Oskara za najbolji originalni scenario.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: IMDb
