Ove subote u kulturnom centru Srbije „Ivo Andrić“ u Pekingu biće izvedena predstava Žensko srce u šinjelu, koja govori o tri velike žene: Milunki Savić, Nadeždi Petrović i Flori Send, i o tri glumice koje prave predstavu o ovim heroinama. Komad Mihajla Vitezovića režirala je Mirjana Karanović, a predstavu izvode glumice i koleginice sa klase Milana Nina Grahovac, Jovana Petronijević i Vesna Šašić Paštrović.
Povodom njihovog gostovanja u Pekingu, razgovarali smo sa Vesnom Šašić Paštrović, koja igra Nadeždu Petrović i Jasnu. Vesna je podelila sa nama kako je tekao rad na predstavi, kako je gradila svoj lik i kakve reakcije očekuje u Kini.
Kako je izgledao rad na predstavi Žensko srce u šinjelu, kao i saradnja sa koleginicama Milanom Ninom Grahovac i Jovanom Petronijević?
– Rad na predstavi za ceo tim bio je jedno veliko istraživanje i avantura. Svi smo postali bogatiji za jedno lepo iskustvo i da nas je ova predstava dotakla veoma duboko i promenila nas i kao umetnike, ali i kao ljude. Saradnja sa Ninom Grahovac i Jovanom Petronijević zahtevala je izuzetnu posvećenost, predanost i hrabrost, jer su one takve partnerke na sceni. I naše prijateljstvo je takvo. Ponosne smo na našu predstavu. Meni lično je, pored velikog zadovoljstva što sam imala priliku da sarađujem sa svojim prijateljicama i koleginicama sa klase, bila čast što sam radila sa ovakvim umetnicama koje dostojanstveno i časno rade svoj posao.
U predstavi igrate lik Nadežde Petrović. Možete li podeliti neke uvide ili otkrića koje ste stekli o njoj dok ste pripremali ulogu?
– Velika je odgovornost tumačiti lik jedne od najvećih srpskih slikarki, jednu od žena koje su osnovale Kolo srpskih sestara, Jugoslovensku izložbu, Ladu, pionirku ratne fotografije među ženama na Balkanu… Kao umetnici, bliska mi je bila njena potreba da stvara. Kao čovek, mogla sam dobro da razumem njenu potrebu da doprinese, pomogne i da svet učini boljim mestom. Istražujući Nadeždin život suočila sam se sa pitanjem kolika je hrabrost potrebna da napustite lagodnost svog života i odete u rat. To je za mene bio jedan od najvećih izazova i bilo je potrebno mnogo truda, promišljanja i razgovora, kako sa sobom, tako i sa autorskom ekipom, da bih pronikla u suštinu tog pitanja.
Šta vam je najinspirativnije u vezi sa njenim likom?
– Kao odgovor na ovo pitanje nameće se jedna reč: ljubav. Ogromna ljubav ove velike žene ka svojoj otadžbini i narodu. Ono što je takođe ključno kada razmišljate o Nadeždi Petrović jesu sloboda i hrabrost.
Predstava se ovog vikenda igra u Srpskom kulturnom centru u Pekingu, kako je došlo do te saradnje i kakve reakcije publike očekujete?
– Ministarstvo kulture Republike Srbije u februaru 2023. godine objavilo je Konkurs za predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti za Kulturni centar Srbije „Ivo Andrić“ u Pekingu u sezoni 2023/2024. godine. Videvši konkurs, predložila sam koleginicama da apliciramo i odmah smo se složile da bi to bila sjajna prilika za nas. Na istoimenom konkursu smo podržane, što nas je mnogo obradovalo, i tako je otpočela naša saradnja sa Kulturnim centrom Srbije u Pekingu. Osim Ministarstva kulture, gostovanje naše predstave u Kulturnom centru Srbije “Ivo Andrić” Peking podržao je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Zahvalne smo na podršci i pruženoj prilici i predano radimo na tome da našu predstavu i našu zemlju i kulturu predstavimo u publici u Pekingu na najlepši mogući način. Cilj nam je da kineskoj publici približimo i predstavimo živote naših heroina. Ovo, svakako, nije prvo gostovanje naše predstave u inostranstvu. Gde god smo igrale, predstava je izazivala buru emocija, kako suze tako i smeh. Radoznale smo da vidimo kako će da reaguje kineska publika.
Da li će se predstava igrati ponovo na nekoj od naših scena?
– Nakon izvedbe u Pekingu, očekuje nas realizacija projekta kulturne razmene u regionu u okviru koga će naša predstava biti odigrana u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Makedoniji i Sloveniji.
Imate bogatu karijeru sa vrlo raznolikim ulogama – koja vas je obeležila, najviše uticala na vas kao umetnicu, vam je posebno draga, I zašto?
– Uloge koje sam odigrala u karijeri birala sam pažljivo vodeći se unutrašnjim osećajem za lepotu i umetnost. Svaka od njih mi je vrlo draga i većinu replika svojih likova i dan danas pamtim. Naglasila bih da je uloga Nadežde Petrović imala velikog uticaja na moju ličnost i na moje glumačko biće. Pored nje, istakla bih ulogu Koštane koja je mnogo uticala na moju profesionalnu karijeru, glumačko samopouzdanje i otvorila mi nove vidike, naročito u domenu poimanja slobode i ljubavi.
Da li postoji određeni žanr ili tip likova koji vas posebno privlači?
– Ne bih mogla posebno da istaknem žanr koji me posebno privlači jer smatram da svaki žanr donosi umetniku drugačije izazove. Mene je oduvek privlačilo istraživanje i mogućnost da naučim nešto novo. Slično je sa ulogama. Likovi, kao i ljudi u stvarnom životu imaju različite osobine, ciljeve, želje, htenja, strahove… Privlači me stvaralački proces u kome kreiram jedan novi život, takoreći, novu osobu.
Kako birate projekte u kojima učestvujete?
– Kao što sam već istakla, vodim se unutrašnjim osećajem za lepotu i umetnost. Od izuzetne mi je važnosti da tekst projekta ima umetničku vrednost. Takođe, veoma mi je važno da reditelj projekta bude osoba koja ima viziju, na koju mogu da se oslonim. Osoba koja će mi dozvoliti da budem kreativna i imati dovoljno poverenja da zajedno sa celim timom stvori jednu dobru, istinitu i zdravu novu priču.
Kako vidite položaj glumica danas, kako u Srbiji, tako i na globalnoj sceni – da li su se stvari promenile, popravile, sada u eri hiperprodukcije serija, kada se snima više nego ikad, a streaming servisi cvetaju?
– Današnje vreme je vreme u kome se sve dešava ubrzano. Ne mora nužno da znači da kvantitet donosi kvalitet, ali mi je drago da glumci danas imaju mnogo više mogućnosti da iskažu svoj dar i realizuju svoju iskonsku potrebu za stvaranjem.
Možete li nam reći nešto više o vašoj budućim projektima ili ulogama?
– Upravo je u toku snimanje filma Mačiji krik po scenariju Gorana Paskaljevića, u režiji izuzetno talentovane i perspektivne mlade rediteljke, Sanje Živković, u kome tumačim ulogu doktorke. Veoma dirljiva priča za koju duboko verujem da će osvojiti srca publike.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: Kulturni centar „Laza Kostić“, Sombor
Foto: Dragan Jereminov i Kulturni centar „Laza Kostić“, Sombor
