Ime Jovane Hiesmayr postalo je poznato 2017. godine kada je sa Isidorom Bjelicom napisala knjigu Upomoć, prijateljice koja je za kratko vreme postala bestseler. Tada smo prvi put čuli i za termin dualna terapija – metodu do koje su ove dve autorke došle zajedničkim radom. Njihovo učenje bazira se na prihvatanju zakona polariteta te je zato mnogo efikasnije od popularnog pozitivizma.
Dok priprema novu knjigu intrigantnog naslova Brak, prevara i prosvetljnje, Jovana nam je otkrila male tajne dulane terapije.
Kako je izgledao vas duhovni put pre nego što ste otkrili dualnu terapiju?
– Moji počeci rada na sebi desili su se sada već pre skoro čitavu deceniju. Živeći u Austriji gravitirala sam prema nemačkim i austrijskim koučevima i terapeutima. Moj rad i moju filozofiju tada je najviše oblikovao rad doktora Ruedigera Dahlkea i Eve Marie Zurhorst. Međutim, kako sam ja sazrevala i kako se moja svest širila sve više sam pronalazila nelogičnosti i praznine u mainstrim popularnoj psihologiji i širenju lažnog pozitivizma. Zajedničkim druženjem i radom s našom najistaknutijom spisateljicom Isidorom Bjelicom, koja je jedna od najosveščenijih duša koju ja poznajem, došle smo do metode dualne terapije koja ima za cilj prihvatanje dualnog sveta u kome živimo i samim tim njegovo prevzaliženje.
U čemu je najznačajnija prednost te metode?
– Najznačajnija prednost ove metode je korenspodiranje sa univerzalnim zakonom polariteta, koji je dominantniji u odnosu na zakon rezonance odnosno zakona privlačenja. Sve što nas okružuje – od binarnih brojeva, soli i kiselina, muškog i ženskog pola – sve ima dve strane i dva različita pola. Tek prihvatanjem i svoje tamne strane, odnosno po Jungu – naše senke, možemo da se razvijamo kao bića. Dualna terapija ima metode koje nam omogućavaju osvešćenje naših duboko potisnutih uverenja koja nam ne služe. Neke od metoda kao što je dualna vizualizacija smo Isidora i ja opisale u knjizi Upomoć prijateljice.
Zbog čega je važnije prihvatiti zakon polariteta od konstantnog ponavljanja pozitivnih afirmacija?
– Posmatrajmo pozitivne afirmacije kao seme iz kojeg će nastati biljka odnosno plod. Ako te afirmacije odnosno to seme stavimo na beton, a ne u plodnu zemlju, biljka se neće razviti. Čovek koji je negde pročitao da je dobro raditi afirmacije, a pri tom nije integrisao i rasčlanio duboke razloge njegovih patnji i problema, zapravo predstavlja beton i iz tog betona teško da će niknuti biljka. Dualnom terapijom mi zapravo otkrivamo duboka uverenja i paradigme koje su nam nametnute kroz odrastanje i polako ih osvešćujemo. Tek onda postajemo plodno tlo na kome će se afirmacija i primiti i razviti.
U decembru ste u Skoplju imali seminar na kome je jedna od glavnih tema bila – zašto se blokira ostvarivanje braka i veza kod lepih i pametnih žena. Koji je vaš odgovor na ovo pitanje?
– Trebao bi mi čitav seminar da odgovorim na ovo pitanje (smeh), ali pokušaću da budem koncizna. Jedan od razloga je pardigma i potpuno iskrivljena slika kako jedan partnerski odnos izgleda u praksi, a kako u teoriji i bajkama. Drugi problem je tehničke prirode odnosno, uvek kažem mojim klijentkinjama da je neophodno da stalno upoznaju, pričaju, flertuju sa većim brojm muškaraca, da bi kasnije izabrale onog ko im najviše odgovara. Često samosvesne žene imaju previsoke kriterijume na samom početku, dok kasnije nemaju konce u svojim rukama i ne plasiraju na dobar način svoje standarde u vezi. Sve češće mi dolaze klijentkinje koje su u takozvanom limbu – niti su u vezi niti nisu u vezi. Dosta na tome radim na seansama, jer to jeste greška u koracima.
U svojim intervjuima često ističete da sa klijentima ne radite samo na duhovnom aspektu već da ne zanemarujete ni fizičku stranu. Koliko je važno da smo zadovoljni kada se pogledamo u ogledalo da bismo zaista bili srećni?
– Cela moja filozofija Jo’s Voyage se bazira na tome. Mislim da je fizički izgled mnogo više povezan sa našim duhovnim stanjem, nego što to na prvi pogled nekom deluje. U mnogim knjigama ćete naći da je kontrola ishrane prvi znak naše svesnosti i samokontorle. Skoro sam imala jednu klijentkinju koja je želela da se reši viška kilograma, koja mi je posle priznala da nije smela odmah da me pozove jer je smatrala da ja ne mogu da joj pomognem pošto nemam tih problema, već je nastavila da radi još neko vreme sa svojim psihologom koji je takođe imao višak kilograma kako mi je sama rekla. Na kraju se ipak javila i naš rad je vrlo uspešan, jer kilogrami su samo posledica neke naše emotivne praznine ili boli, a tek onda problem same ishrane.
Knjiga Upomoć, prijateljice, koju ste napisali sa Isidorom Bjelicom, ubrzo nakon objavljivanja postala je bestseler. Koji je vas instant savet o tome kako da ćaskanja s prijateljicama postanu lekovita?
– Da zaista sam jako srećna da je naša knjiga postigla tako veliki uspeh. Knjiga nas uči da uz pomoć prijateljice zapravo pogledamo na svoje probleme iz neke druge perspektive. Prijateljica treba da pomogne prijateljici da na određeni stimulans, njena reakcija uvek uključi maštu, savest, slobodnu volju i samosvest… Tek onda se naš krug uticaja na određene probleme zapravo širi. To često iziskuje da uradimo odnosno reagujemo suprotno od onoga kako smo navikli i ta vežba je detaljno opisana u knjizi.
Koje su to male stvari koje svakog dana uradite za sebe kako biste bili zadovoljni?
– Uvek preporučim klijentima duhovnu praksu odnosno kondicioniranje. To znači da svakog jutra urade vežbe zahvalnosti, vežbe disanja i vizualizacije nečeg što vas čini srećnim. Kada vam tako počne dan, mnogo su manje šanse da vas nešto izbaci iz koloseka. Ko nije spreman za ovakav pristup, preporučujem mu da uvek kad se ne oseća dobro uradi nešto za sebe – ode na trening, čita knjigu ili izađe u grad. Bilo šta što će ga usrećiti. Pre toga im napomenem da sednu i razmisle koja misao je stajala iza njihovog neraspoloženja. Kažem im da samo uhvate tu misao, osveste je, zapišu i onda kasnije na seansama radimo na tome.
Kako sebi pomažete kada imate loš dan ili se suočavate sa nekim životnim problemom?
– Kada imam loš dan trudim se da osvestim uzroke mog neraspoloženja. Osvestim da li je taj problem u mom krugu uticaja ili u mom kruge brige. Onda počinjem proaktivno da se bavim samo onim stvarima na koje imam uticaj, samim tim priroda moje energije je pozitivna uvećava se i raste moj krug uticaja. Kod ljudi koji su više reaktivni, a ne proaktivni njihov fokus je na krugu briga. To znači da posvećuju svoju pažnju slabostima drugih ljudi, problemima iz okruženja i okolnostima na koje ne mogu da utiču. Takav fokus kao rezultat ima optuživačke stavove i osećaj ugroženosti. Ta negativna energija nastala iz pogrešnog fokusa u kombinaciji sa zanemarivanjem delovanja u oblastima na koje mogu da utiču, izaziva još veće smanjenje područija gde možemo da utičemo. To je ujdeno i jedan mali savet kako se nositi sa preprekama i problemima, koje svi imamo. Naravno, uvek je dobro imati i neki izduvni ventil i raditi stvari koje nam donose radost zbog koje zaboravimo na vreme. Ja volim da pišem, to me opušta i to je jedna vrsta moje lične male terapije. Bila sam vredna ovih meseci i uskoro izlazi moja nova knjiga, intrigantnog naslova Brak, prevara i prosvetljnje. U pitanju je i ovog puta roman sa elementima popularne psihologije i bavi se partnerskim odnosima.
Foto: Privatna arhiva
