Šest knjiga koje čitamo ove sezone
Jedna od naših prvih asocijacija na jesen svakako je čitanje. Hladni dani u toplini sopstvenog doma sa šoljicom tople čokolade i uz dobru knjigu mnogo su bolje rešenje od pukog izležavanja u krevetu i skrolovanja po društvenim mrežama, a da ne govorimo o tome da nam upuštanje u imaginarni svet knjiga omogućava da pobegnemo od svakodnevice i da proživljavamo raznolike živote dok vrlo često spoznajemo i prave vrednosti. I mada jesen uglavnom poziva na romantične i misteriozne priče, postoje i drugi žanrovi koji mogu odgovarati knjigoljupcima. Shodno tome, izdvajamo must–read knjige za aktuelnu sezonu.
INJOURNAL IZBOR
TAJNA ISTORIJA (Donna Tartt)
Donna Tartt je jedna od najcenjenijih savremenih književnica, koja nam je podarila roman „Češljugar“, za koji je dobila i Pulicerovu nagradu. Roman „Tajna istorija“, zapravo, predstavlja veliku priču o prijateljstvu, aroganciji i ubistvu, a glavni junak je Richard Papen, koji u devetnaestoj godini prvi put odlazi u Novu Englesku i upisuje se na koledž – gde će uz elitnu petočlanu grupu studenata iskusiti mračne strane studentskog života. Ono zloslutno što povezuje ovu ekipu ogleda se u tajni – o nesreći u šumi…
ORKANSKI VISOVI (Emily Brontë)
Jedno od remek dela svetske književnosti uvek je odlično štivo, jer ćete sa svakim novim čitanjem otkrivati dublje slojeve ove neprevaziđene priče o intenzivnoj i gotovo demonskoj ljubavi između Catherine Earnshaw i Heathcliffa – nađenog deteta koje je usvojio njen otac. Radnja počinje nakon smrti gospodina Earnshawa, kada njen brat Hindley počinje da maltretira i ponižava Heathcliffa, koji pogrešno veruje da mu ljubav prema Catherine nije uzvraćena te odlučuje da napusti imanje. Godinama kasnije vraća se kao bogat i uglađen čovek, ali se Catherine u međuvremenu udala za čoveka sa susednog imanja, a ubrzo će i umreti. Mučen demonima čežnje za izgubljenom ljubavlju, Heathcliff će bezosećajno sprovoditi nasilnu osvetu nad dve porodice, dok se u smrti ne ujedini s jedinim bićem prema kojem je osećao bliskost i nežnost.
UKLETA KUĆA NA BRDU (Shirley Jackson)
Za sve ljubitelje horor žanra, koji su gledali istoimeni film i Netflixovu seriju, preporučujemo i ovo maestralno delo Shirley Jackson – roman o zloslutnosti napuštene kuće na brdu. O zadivljujućem zdanju, u kom godinama niko nije boravio, kruže priče da je zaposednuto paranormalnim pojavama. Ovo je interesantno četvoročlanoj grupi istraživača i ispitanika, koja odlučuje da noći u kući ne bi li primetila kakvu čudnu pojavu. Uskoro će se pokazati da nisu dorasli podvigu…
SINOVI, KĆERI (Ivana Bodrožić)
Treći roman hrvatske spisateljice Ivane Bodrožić donosi priču o zaključanosti, onoj društvenoj, porodičnoj i intimnoj, kroz tri perspektive: kćeri – koja usled saobraćajne nesreće ostaje nepokretna, sina – zarobljenog u telu koje ne oseća svojim i majke – koja izobličena nasilnim patrijarhatom postaje ključna figura za jedno moguće otključavanje likova u ovom romanu, ali i društva u kome je ovaj izuzetan tekst napisan.
NORVEŠKA ŠUMA (Haruki Murakami)
Ovo je i danas jedan od najčitanijih romana među mladima u Japanu, iako je objavljen još 1987. godine. Radnja romana smeštena je u Tokio kasnih 60-tih, u vreme kad su japanski studenti, kao i njihove kolege mnogih drugih nacija u svojim zemljama, protestovali protiv sopstvenih režima. Ova pomalo nostalgična pozadina, osim što odslikava atmosferu svetskog bunta, predstavlja kulise za jednu „običnu“ ljubavnu priču. Reč pod navodnicima označava ono u čemu je Murakami majstor bez premca: suptilni poznavalac ljudskog srca, dilema i strasti koje donose ljubavni jadi.
MOJ MUŽ (Rumena Bužarovska)
Za kraj smo ostavili zbirku priča jedne od najboljih savremenih spisateljica iz našeg regiona. Sve priče u ovoj briljantnoj zbirci Rumene Bužarovske ispripovedane su iz prvog lica vrlo različitih žena, ali se te priče tiču koliko njih toliko i njihove okoline, odnosa sa muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Zbog toga se radi o galeriji izuzetno upečatljivih i precizno profilisanih likova, o psihološkim ali i socijalnim portretima, s posebnom osetljivošću na patrijarhat. Jer, govoreći o svojim brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, govori se o profesijama i njihovim statusima, o odnosima moći – većina ženskih likova ipak je zasenjena i emotivno i socijalno zapuštena zbog prestiža njihovih muževa i njihovih profesija.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @aliciafranzen
Foto: Instagram, Promo
