Šest knjiga koje čitamo ovog meseca
Jedna od naših prvih asocijacija na decembar svakako je čitanje. Hladni dani u toplini sopstvenog doma sa šoljicom tople čokolade i uz dobru knjigu mnogo su bolje rešenje od pukog izležavanja u krevetu i skrolovanja po društvenim mrežama, a da ne govorimo o tome da nam upuštanje u imaginarni svet knjiga omogućava da pobegnemo od svakodnevice i da proživljavamo raznolike živote dok vrlo često spoznajemo i prave vrednosti. I mada decembar uglavnom poziva na romantične i misteriozne priče, postoje i drugi žanrovi koji mogu odgovarati knjigoljupcima. Shodno tome, izdvajamo must–read knjige za poslednji mesec u godini.
INJOURNAL DECEMBARSKA READING LISTA
TAJNA ISTORIJA (Donna Tartt)
Donna Tartt je jedna od najcenjenijih savremenih književnica, koja nam je podarila roman „Češljugar“, za koji je dobila i Pulicerovu nagradu. Roman „Tajna istorija“, zapravo, predstavlja veliku priču o prijateljstvu, aroganciji i ubistvu, a glavni junak je Richard Papen, koji u devetnaestoj godini prvi put odlazi u Novu Englesku i upisuje se na koledž – gde će uz elitnu petočlanu grupu studenata iskusiti mračne strane studentskog života. Ono zloslutno što povezuje ovu ekipu ogleda se u tajni – o nesreći u šumi…
ORKANSKI VISOVI (Emily Brontë)
Jedno od remek dela svetske književnosti uvek je odlično štivo, jer ćete sa svakim novim čitanjem otkrivati dublje slojeve ove neprevaziđene priče o intenzivnoj i gotovo demonskoj ljubavi između Catherine Earnshaw i Heathcliffa – nađenog deteta koje je usvojio njen otac. Radnja počinje nakon smrti gospodina Earnshawa, kada njen brat Hindley počinje da maltretira i ponižava Heathcliffa, koji pogrešno veruje da mu ljubav prema Catherine nije uzvraćena te odlučuje da napusti imanje. Godinama kasnije vraća se kao bogat i uglađen čovek, ali se Catherine u međuvremenu udala za čoveka sa susednog imanja, a ubrzo će i umreti. Mučen demonima čežnje za izgubljenom ljubavlju, Heathcliff će bezosećajno sprovoditi nasilnu osvetu nad dve porodice, dok se u smrti ne ujedini s jedinim bićem prema kojem je osećao bliskost i nežnost.
UKLETA KUĆA NA BRDU (Shirley Jackson)
Za sve ljubitelje horor žanra, koji su gledali istoimeni film i Netflixovu seriju, preporučujemo i ovo maestralno delo Shirley Jackson – roman o zloslutnosti napuštene kuće na brdu. O zadivljujućem zdanju, u kom godinama niko nije boravio, kruže priče da je zaposednuto paranormalnim pojavama. Ovo je interesantno četvoročlanoj grupi istraživača i ispitanika, koja odlučuje da noći u kući ne bi li primetila kakvu čudnu pojavu. Uskoro će se pokazati da nisu dorasli podvigu…
SINOVI, KĆERI (Ivana Bodrožić)
Treći roman hrvatske spisateljice Ivane Bodrožić donosi priču o zaključanosti, onoj društvenoj, porodičnoj i intimnoj, kroz tri perspektive: kćeri – koja usled saobraćajne nesreće ostaje nepokretna, sina – zarobljenog u telu koje ne oseća svojim i majke – koja izobličena nasilnim patrijarhatom postaje ključna figura za jedno moguće otključavanje likova u ovom romanu, ali i društva u kome je ovaj izuzetan tekst napisan.
NORVEŠKA ŠUMA (Haruki Murakami)
Ovo je i danas jedan od najčitanijih romana među mladima u Japanu, iako je objavljen još 1987. godine. Radnja romana smeštena je u Tokio kasnih 60-tih, u vreme kad su japanski studenti, kao i njihove kolege mnogih drugih nacija u svojim zemljama, protestovali protiv sopstvenih režima. Ova pomalo nostalgična pozadina, osim što odslikava atmosferu svetskog bunta, predstavlja kulise za jednu „običnu“ ljubavnu priču. Reč pod navodnicima označava ono u čemu je Murakami majstor bez premca: suptilni poznavalac ljudskog srca, dilema i strasti koje donose ljubavni jadi.
MOJ MUŽ (Rumena Bužarovska)
Za kraj smo ostavili zbirku priča jedne od najboljih savremenih spisateljica iz našeg regiona. Sve priče u ovoj briljantnoj zbirci Rumene Bužarovske ispripovedane su iz prvog lica vrlo različitih žena, ali se te priče tiču koliko njih toliko i njihove okoline, odnosa sa muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Zbog toga se radi o galeriji izuzetno upečatljivih i precizno profilisanih likova, o psihološkim ali i socijalnim portretima, s posebnom osetljivošću na patrijarhat. Jer, govoreći o svojim brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, govori se o profesijama i njihovim statusima, o odnosima moći – većina ženskih likova ipak je zasenjena i emotivno i socijalno zapuštena zbog prestiža njihovih muževa i njihovih profesija.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @aliciafranzen
Foto: Instagram, Promo
