Savremena literatura odličan je izbor kada želimo da kvalitetno provedemo slobodno vreme, a svake godine na policama knjižara stižu novi naslovi od kojih mnogi postaju i bestseleri. Ipak, pre nego što posegnete za novim delima, predlažemo vam da (još jednom) pročitate neke od književnih klasika koji decenijama, pa i vekovima ne zastarevaju. Za vas smo izdvojili 10 naslova koje bi svaka žena trebalo da pročita bar jednom u životu.
STO GODINA SAMOĆE (Gabriel García Márquez)
Milioni kopija Sto godina samoće na svim jezicima i Nobelova nagrada za knjiżevnost krunisali su rad koji se probio prenoseći se s usta na usta – i kako voli da każe pisac – najopipljiviji su dokaz da avantura fenomenalne porodice Buendija-Iguaran, sa njihovim čudima, fantazijama, opsesijama, tragedijama, incestima, preljubama, pobunama, otkrićima i uverenjima, predstavlja, u isto vreme, mit i istoriju, tragediju i svetsku ljubav.
CRVENO I CRNO (Henry bel Stendal)
Roman iz 1830. doneo je Stendalu svetsku slavu, bavi se sudbinom mladog i ambicioznog siromašnog provincijalca, sina drvodelje, u postnapoleonovskoj Francuskoj. Radnja je smeštena u vreme Burbonske restauracije, dvadesetih godina 19. veka posle Napoleonove abdikacije. U Francuskoj je uspostavljena ustavna monarhija, pošto su na presto vraćeni Burboni. Na vlasti su ultrarojalisti, bogati zemljoposednici, nekadašnje izbeglo plemstvo i sveštenstvo. Za uspeh u društvu presudno je plemićko poreklo. Glavni junak romana, Žilijen Sorel, oduševljava se Napoleonom i njegovim vrtoglavim i brzim usponom. Međutim, u novim društvenim okolnostima, (Napoleon je poražen i prognan na Svetu Jelenu), vojska (crveno) ne može pružiti mogućnosti za brz uspeh. Sorel procenjuje da jedino preko svešteničkog poziva (crno) može ostvariti svoje ambiciozne planove o uspehu, bogatstvu i priznanju u društvu.
ANA KARENJINA (Lav Nikolajevič Tolstoj)
Čini se da Ana Karenjina ima sve što se poželeti može – lepa je, bogata, omiljena u društvu, a njen sin je jednostavno obožava. Međutim, Ana ipak oseća da je život suviše prazan, sve dok ne sretne naočitog i šarmantnog oficira, grofa Vronskog. Njihova veza postaće pravi skandal u visokom društvu i izazvaće ogorčenost i zavist ljudi koji okružuju ovo dvoje ljubavnika. Strastvenoj ljubavi i Aninom putu ka samouništenju suprotstavljena je priča Konstantina Ljevina, mladog čoveka koji teži tome da pronađe spokoj i smisao života – briljantan autoportret samog autora ove izuzetne, bezvremene knjige.
DESET MALIH CRNACA (Agatha Christie)
Ovo je knjiga o osveti prerušenoj u pravdu, ali ta pravda nikoga neće zadovoljiti već će povećati količinu zla na svetu. Osim što je sjajan krimić, ovo je jedna od ključnih filozofskih knjiga XX veka.
– Ovu knjigu napisala sam baš zato što je bilo toliko teško to učiniti da me je ta ideja prosto fascinirala. Deset ljudi trebalo je da umre a da to ne izgleda besmisleno, a i da ne bude očigledno ko je ubica. Knjigu sam napisala posle dugotrajnog planiranja i bila sam zadovoljna ishodom. Jasna, neposredna, intrigantna priča ipak je imala sasvim suvislo objašnjenje. U stvari, morala sam da dodam epilog kako bih sve objasnila. Knjiga je naišla na odličan prijem kod čitalaca i kritike, ali sam ipak ja bila najzadovoljnija jer sam bolje od svih znala sa koliko sam se prepreka izborila pišući je – napisala je autorka u svojoj autobiografiji.
NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA POSTOJANJA (Milan Kundera)
Radnja se odvija tokom praškog proleća, a roman je napisan 1982. Kako je stekao odlične kritike po njemu je šest godina kasnije snimljen i film. U romanu se istražuje umetnički i intelektualni život češkog društva, od praškog proleća, pa sve do sovjetske invazije Čehoslovačke 1968., kao i njenim posledicama: beg i egzil protagonista na sigurnija područja. Glavni su likovi: Tomaš, hirurg; njegova supruga Tereza, fotografkinja koja sluti da je suprug vara; Tomašova ljubavnica Sabina, slobodoumna umetnica; Franz, švajcarski profesor na univerzitetu i Sabinin ljubavnik; Šimon, Tomašov odbačeni sin iz prošlog braka.
TRI SESTRE (Anton Pavlovič Čehov)
Radnja romana odvija se u 19. veku kada se tri sestre – Olga, Maša i Irina i brat andrej iz Moskve sele u rusku provinciju. Ni jedanaest godina nakon selidbe nisu se navikli na novi život i sanjaju o povratku u Moskvu koja je rešenje svih njihovih problema. Drama se zasniva na samim likovima i njihovoj tragičnosti, sa osećajem bespomoćnosti i beznadnosti, koja samo pokazuje kako nema promene uprkos večitom optimizmu i njegovoj priči o svetloj budućnosti. Drama je svojevrsna socijalna, moralna i psihološka analiza. Tri sestre otelovljuju lepotu, prefinjenost, obrazovanost, duševno bogatstvo i želju za osmišljenim životom, ali one se podvrgavaju kapricioznoj ženi svog lenjog brata, nemoćne da pomognu same sebi, a kamoli jedna drugoj.
GOSPOĐA BOVARI (Gustave Flaubert)
Ovo je prvo remek delo realizma koje do danas ostaje neprevaziđena kritika pojedinca i društva. Ema Bovari zarobljena je u braku sa seoskim lekarom dok potajno sanja o životu ispunjenom luksuzom i strastima. Ugušena dosadom provincijskog okruženja, mlada lepotica jedini beg pronalazi u sentimentalnim romanima gde junaci žive iskljucivo zarad romanse i uzvišenih osećanja. Kada život ne ispuni očekivanja devojke odrasle u samostanu, čija se žudnja napajala trivijalnim ljubavnim pričama, a čežnja za uzbuđenjima utopila u svakodnevici bračnog života sa čovekom skromnih dometa – ona ga više ni ne smatra vrednim življenja. Rešena da nešto promeni, Ema svoju duševnu glad pokušava da utoli preljubom i nepromišljenim troškarenjem. Međutim, u licemernom i ograničenom društvu uvek najpre stradaju neprilagođeni pojedinci i njen san pokazaće se ne samo kao nedostižan već i opasan…
ČAROBNI BREG (Thomas Mann)
Ovaj veliki društveno-idejni roman za koji je Thomas Mann 1929. godine dobio Nobelovu nagradu, dešava se u jednom švajcarskom sanatorijumu. Glavni junak, Hans Kastorp, dolazi da obide svog bolesnog rodaka i ostaje u sanatorijumu punih sedam godina. Roman nije zasnovan na koherentnoj fabuli, vec na uoblicavanju karaktera tipicnih za gradansko društvo, i, pre svega, na raspravljanju moralnih i idejnih problema tadašnje Evrope, koja je i sama olicena u slici sanatorijuma, „carobnog brega“ koji nije samo poprište borbe izmedu života i smrti, vec i izmedu humanisticko-demokratskih i reakcionarno-autoritativnih pogleda na svet.
NA RUBU PAMETI (Miroslav Krleža)
Ovo je jedini Krležin roman pisan u prvom licu jednine, iz perspektive doktora prava koji sa buntovnim stavom dolazi u sukob s društvom, jer jedino u takvom otporu vidi smisao života. Krleža svojim specifičnim stilom na ironičan i sarkastičan način pristupa ljudskoj gluposti i ljudima koje smatra maskama, koje se ponašaju u skladu sa javnim ludilom, amoralni i koristoljubivi pojedinci koji ne prežu ni pred čim, pa čak ni pred ubistvom.
Ovaj roman svojim sadržajem pre svega ocrtava jednu Krležinu karakteristiku, a to je idealizam. Bezimeni antijunak buntovnik je protiv jednog takvog naoko idealnog sveta, koji konačno želi da iskoči iz tog lažnog ideala i da počne da deluje u smeru svojih ideala. Na svom putu svojevrsnog preobražaja shvata da je svet prepun jednakih ljudi koji kao ovce bez vlastite pameti slede jednu šemu, bez ikakvog propitivanja, pogotovo dok je takvo ponašanje nagrađeno statusom u društvu.
MALE ŽENE (Louisa May Alcott)
Smeštena u vreme Američkog građanskog rata, priča prati četiri veoma različite sestre na njihovom putu ka odrastanju. Najstarija Meg je lepotica i želi da bude dama, Jo March je sa svojih 15 godina neugledna, nekonvencionalna i gaji ambiciju da postane spisateljica. Beth je nežna trinaestogodišnjakinja sklona muzici, a Amy plavokosa dvanaestogodišnja lepotica. Uz pomoć majke, dok im se otac bori u ratu, devojke uče šta zapravo znači biti mlada žena. Po kultnoj knjizi Louise May Alcott do sada su snimljena dva filma, prvi 1994, a drugi prošle godine s Emmom Watson, Timothée Chalamet, Saoirse Ronan i Laurom Dern u glvnim ulogama.
Ovaj tekst originalno je objavljen na našem portalu 10. maja 2019. godine.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @katespiers
Foto: Instagram, Promo
