Sve je više ljudi koji se odlučuju za vegansku ishranu bilo da žele da sačuvaju svoje zdravlje ili da izraze stav. Postoji mnogo dokaza da jelovnik lišen mesa donosi veliku dobrobit organizmu, ali neki naučnici upozoravaju i na moguću štetu. Svakako, pre donošenja odluke o promeni načina ishrane savetuje se razgovor sa nutricionistom ili sa lekarom.
Iako se veganska ishrana često poistovećuje sa vegetarijanskom, razlika je u tome što vegatarijanci uglavnom ne jedu samo meso dok vegani izbacijuju iz svog menija sve namirnice životnjstkog porekla kao što su mleko ili jaja. Njihova ishrana se zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću.
Zagovornici ovakve ishrane tvrde da ne postoji rizik po zdravlje, a da su blagodeti višestruke. I, zaista, dokazano je da vegani mnogo ređe obolevaju od bolesti savremenog sveta, uključujući i kancer, kardiovaskularna oboljenja i alergije. Američko udruženje dijetetičara potvrdilo je da ovakva ishrana zadovoljava osnovne nutritivne potrebe organizma. Biljna hrana obiluje vitaminima i mineralima, uključujući gvožđe i cink, o čijim se deficitima najčešće govori kada se kritikuje vehganski način ishrane.
Mahunarke, klice, semenke i jezgrasto voće veoma su bogati proteinima, dok soja i klice sadrže sve esencijalne aminokiseline. Osim toga, u organizmu vegana ima mnogo manje toksina, pa je i apsorpcija hranljivih materija znatno bolja nego kod čoveka koji se hrani na uobičajen način.
Jedino što nedostaje veganskoj ishrani jeste vitamin B12, kojeg ima najviše u namirnicama životinjskog porekla. Međutim, ovaj vitamin sadrže i šitake pečurke, miso, tempeh, alge, kombuha, kiseli kupus i pojedino voće – kajsija, jabuka, trešanja, bresaka, šljiva.
Foto: seriouseats.com
