19.11.2021

Spisateljice nove generacije čije se knjige uvek nalaze na našoj reading listi

Mada je female gaze oduvek prisutan u svetskoj literaturi, dugo je bio potisnut i prigušen. Vremena se srećom menjaju, pa su priče iz ženske perspektive u sve većem usponu, a novi talas spisateljica donosi nam inspirativne romane u kojima žene više nemaju pasivne pozicije već su glavni akteri koji zapažaju, procenjuju i imaju snagu da menjaju svet oko sebe. U skladu s tim, ovog puta vam predstavljamo pet savremenih književnica i njihova najčitanija dela, u kojima predstavljaju život žena ne kakav bi on trebao da bude, kako se očekuje ili pretpostavlja, nego kakav zaista jeste.

SALI RUNI

Tridesetogodišnja Irska književnica Sali Runi postala je svojevrsni fenomen, a slavu je stekla zahvaljujući sposobnosti da hiruški precizno dočara savremeno doba i stvarne probleme mladih u postmodernom svetu. Pažnju na sebe skrenula je 2017. kada je objavila prvi roman Razgovori s prijateljima, koji joj je doneo nagradu Sunday Timesa za mladog pisca godine. Međutim, internacionalnu slavu stekla je s drugom knjigom – Normalni ljudi koja je, u vrlo oštroj konkurenciji, proglašena Knjigom godine za 2018. u Velikoj Britaniji, a potom je snimljena i istoimena serija u HBO produkciji. Početkom septembra objavljena je njena treća knjiga Bajni svete, gde si ti, koja se trenutno nalazi na svim važnim bestseler listama.

ELENA FERANTE

Elena Ferrante verovatno je najpoznatiji savremeni pseudonim, a jedino što pouzdano znamo o jednoj od najčitanijih autorki današnjice jeste da je rođena u Napulju 1943. godine i da je majka. Književni kritičari smatraju je najznačajnijim italijanskim savremenim piscem dok ju je magazin Time 2016. godine proglasio za jednu od 100 najuticajnijih osoba na svetu. Objavila je nekoliko romana, među kojima su Dani napuštenosti i Mračna kći, a potom i četvorotomni ciklus Napuljskih romana koji joj je doneo svetsku slavu. Prvi tom iz ciklusa, Moja genijalna prijateljica, objavljen je 2011, godinu dana kasnije drugi – Priča o novom prezimenu, 2013. treći deo – Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju i na kraju, a 2014, objavljena je Priča o izgubljenoj devojčici. Njen poslednji roman Lažljivi život odraslih izašao je 2019. godine u Italiji, a svetsku premijeru dočekao je 1. septembra 2020.

BRIT BENET

Možda nije toliko popularna kao prethodne spisateljice s naše liste, ali njeno vreme tek dolazi. Tridesetogodišnja Afroamerikanka Brit Benet rođena je u Južnoj Kaliforniji, gde je i odrasla, dok je studije književnosti završila na Univerzitetu Stanford. Dobitnica je mnogih priznanja, među kojima su i Hopvudova nagrada za kratku priču, nagrada fondacije Herston-Rajt za mlade pisce i priznanje 5 ispod 35 Nacionalne književne fondacije. Njen debitantski roman Majke (2016) našao se na listi bestselera lista The New York Times, dok je njen drugi roman, Polovina koja nedostaje (2020), odmah po objavljivanju dospeo na prvo mesto iste liste. U svojim romanima prvenstveno se bavi problemima zajedice kojoj pripada, a svoje junake i njihove odnose opisuje na izuzetno nežan i suptilan način.

DANIJELA KRIN

Jedna od najistaknutijih nemačkih književnica prvenstveno se bavi problemima savremenih žena i pitanjima kao što su: Šta ostaje od žene kada ispuni svoju ulogu supruge, majke, prijateljice, ljubavnice, sestre i ćerke?,
Koliko sebe gubi svakim kompromisom koji napravi?, Očekuju li žene previše od života i mogu li uopšte imati kontrolu nad svojom sudbinom? Rođena je 1975. godine u Noj Kalisu, u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Njen prvi roman Irgendwann werden wir uns alles erzählen (2011) osvojio je prestižnu nagradu Junger Literaturpreis i preveden je na mnoge jezike. Dobila je brojne književne nagrade, između ostalog i Nicolas Born Debütpreis 2015. za knjigu priča Muldental i Književnu nagradu Saksonije 2020. godine. Njen poslednji roman, Ljubav u slučaju opasnosti (2019), osvojio je nemačku čitalačku publiku i skoro godinu dana po objavljivanju je bio u vrhu liste nemačkih bestselera.

KARIN TULI

Još jedna kniževnica koja vešto opisuje život u savremenom svetu, naravno iz ženske perspektive. Karin Tuil rođena je 1972. godine u Parizu, a do sada je objavila čak 11 romana i na desetine kratkih priča i tekstova za časopise Le Monde 2, L’Express, Elle i Livres Hebdo. Za roman Six mois, six jours dobila je nagradu Roman News (2011), za roman L’Insouciance nagradu Landerneau (2016), a poslednji roman Ljudska posla ovenčan je 2019. nagradom Interallié i Gonkurovom nagradom gimnazijalaca. Na žalost, na srpski je prevedena samo njena poslednja knjiga u kojoj se bavi pitanjem privilegija i zloupotrebe moći, zatim uticajem društvenih mreža na svačiji život, o crvenoj liniji (ne)pristanka na seksualni odnos, a sve to kroz stvarne likove, koji nisu ni dobri ni loši, zbog čega ne možemo da ih mrzimo čak i kada to zaslužuju.

Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @sincerelyjules
Foto: Instagram, Promo

Poslednje vesti
Ne propustite