Bumeri su imali moć pozitivnog razmišljanja, iz istoimene knjige Normana Vincenta Pealea. Generacija X imala je Tajnu – najprodavaniju knjigu o zakonu privlačenja. Milenijalci su predano konstruisali svoje vision boardove, a Gen Z ima Lucky Girl sindrom.
Ako ste korisnik TikToka verujemo da ste za Lucky Girl sindrom čuli još na samom početku godine, kada su i počeli da kruže snimci čiji se sadržaj svodi na to da bi sebi trebalo da ponavljate da ste rođeni pod srećnom zvezdom i da ćete tako preokrenuti u svoju korist događaje u svakodnevnom životu. Veliki broj korisnika tvrdi da je na ovaj način uspeo da dobije bolji posao, povišicu, da se uselio u kuću iz snova, pa čak i da su dobili opklade u sportskim kladionicama. Video snimci sa hushtagom #LuckyGirlSyndrome do sada imaju skoro 200 miliona pregleda, a poslednjih dana o ovoj temi govori se u svim relevantnim medijima, od BBC-a do Washington Posta.
Kako je nastao Lucky Girl sindrom?
Prava opsesija Lucky Girl sindromom počela je zapravo krajem prošle godine kada je 22-godišnja TikTokerka Laura Galebe na svom profilu objavila video pod nazivom Let’s talk about The ‘Lucky girl’ Syndrome. U klipu u kome nanosi šminku ona je objasnila da je ubedila sebe da je najsrećnija osoba na svetu, da joj sve što se dešava ide u korist i da joj se velike stvari doađaju neočekivano te da zbog toga svedoči i takvom životu. Na kraju videa pozvala je svoje pratioce da primene ovu tehniku mesec dana jer će im to potpuno promeniti život. Ubrzo su i drugi korisnici ove društvene mreže počeli da dele svoje priče o tome kako su im afirmacije i pozitivne mantre promenile život, a sve ostalo je istorija.
Istorija Lucky Girl sindroma
U svojoj suštini Lucky Girl sindrom ne razlikuje se od zakona privlačenja, odnosno pravca koji tvrda da energija naših misli određuje događaje u našim životima. Ovaj koncept datira još sa početka 19. veka, ali na svakih 15 do 20 godina doživljava svojevrsnu promenu. Samo učenje izaziva oprečna mišljenja, pa dok ga jedni smatraju pseudonaukom, u poslednje vreme postoji i niz naučnih istraživanja koja dokazuju da je moć pozitivnog razmišljanja stvarna.
U tekstu koji je Washington Post objavio o Lucky Girl sindromu, psihološkinja Carol Dweck sa Stanford univerziteta rekla je da je iskustvo uči da studenti koji veruju u svoje sposobnosti imaju mnogo veću motivaciju, a samim tim i postignuća. Ona je dodala i da optimizam može da se vežba i da ljudi koji pozitivno razmišljaju imaju više samopouzdanja, smireniji su, boljeg su zdravlja pa čak imaju i bolje sportske performanse.
Postoji li loša strana ovog sindroma?
Naravno, nisu svi na TikToku (niti u stvarnom životu) oduševljeni Lucky Girl sindromom. Tako je 37-godišnja TikTokerka Melody Walker iz Nešvila ovaj trend nazvala toksičnom duhovnošću koja dovodi do toga da ljudi krive sebe što im ne ide u životu. Ona je naglasila da se stvari koje zvuče lepo i primamljivo, poput ove, na kraju ipak ispotave kao štetne.
Profesorka psihologije na New York University, Gabriele Oettingen, tvrdi da ne pokušava da ospori pozitivno razmišljanje, ali da samo sanjarenje bez akcije ne može da nam promeni život. U izjavi za Washington Post, ona kaže da maštanje o pozitivnoj budućnosti nekada oduzima mnogo vremena i energije pa usled toga ne preduzimamo ništa i tapkamo u mestu. Po njoj, pozitivne misli mogu trenutno da nam poprave raspoloženje, ali nam te fantazije ne daju energiju da ostvarimo ciljeve. U skladu sa tim, naglašava da postoji razlika između toga da verujemo u sebe i da se trudimo da ostvarimo svoje snove i pukog romantizovanja budućnosti.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @xeniaadonts
Foto: Instagram
