Debitantski film Borisa Hadžije i Hode Taheri prikazan u takmičarskom programu Giornate degli Autori
Svetska premijera dugometražnog igranog filma U vrtu moja ruka pušta koren, u režiji Borisa Hadžije iz Srbije i Hode Taheri iz Irana, održana je u takmičarskom programu Giornate degli Autori, u okviru 83. Međunarodnog filmskog festivala u Veneciji. U vrtu moja ruka pušta koren prati Hodu i Borisa, koji odlučuju da se venčaju i tom prilikom okupe svoje porodice u Sremskim Karlovcima. Dok čekaju dolazak prvog deteta, Hoda i Boris počinju da preispituju ideju porodice ne kao nešto dato i stabilno, već kao odnos koji se neprestano iznova gradi, pregovara i menja pod pritiskom distance, granica i društveno-istorijskih prilika.
Boris Hadžija je nakon svetske premijere filma u Veneciji izjavio:
– Projekcija je prošla odlično. Sala je bila puna, a publika je veoma dobro reagovala. Najviše pitanja nakon projekcije odnosilo se na porodicu, identitet, migraciju, queer porodicu, kao i na poigravanje dokumentarnom i igranom formom. Ljudi su bili veoma otvoreni i zainteresovani za razgovor o filmu. Prikazivanje u Veneciji nam je sigurno otvarila vrata i ka drugim festivalima, što nam je veoma važno.
PRVE KRITIKE KAŽU DA OVAJ FILM TREBA DOŽIVETI
Prema kritici International Cinephile Society (ICS), međunarodne mreže filmskih novinara, kritičara i filmskih stručnjaka, film je opisan kao jedno od najzbunjujućih ostvarenja godine, ali upravo u toj namernoj neuhvatljivosti kritičar prepoznaje njegovu snagu. Umesto pokušaja da se pronađe jednoznačno objašnjenje narativa, publika je pozvana da se prepusti ritmu i poeziji filma. Kritika posebno izdvaja precizno komponovane kadrove, u kojima ogledala i fizičke prepreke stvaraju osećaj emotivne distance ili bliskosti, kao i pažljivo osmišljene detalje unutar naizgled svakodnevnih prizora. Film život posmatra kao tok koji se neprestano menja, nad kojim nemamo potpunu kontrolu.
The Hollywood Reporter film opisuje kao priču o dvoje ljudi koji, dok pokušavaju da zasnuju porodicu, počinju da preispituju šta znači biti par i porodica i da li je moguće te uloge iznova osmisliti, a da pritom ne izgube ono što ih je spojilo.
Glavne uloge tumače sami autori, zajedno sa članovima svojih porodica – Brankom Hadžijom, Igorom Hadžijom, Jahandoht Taheri i Hosnom Taheri. Film je sniman na lokacijama u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Beogradu i Berlinu.
Film je nastao kao koprodukcija DFFB-a, produkcijske kuće Cruising iz Nemačke, Naked iz Srbije i Mala Production iz SAD-a. Producenti filma su Maximilian Feldkamp, Čarna Vučinić, Ena Bajraktarević, Hoda Taheri i Boris Hadžija, koproducent je Tyler Hill. Realizaciju filma podržao je fond Kreativna Evropa – MEDIA.
Scenario i režiju potpisuju Boris Hadžija i Hoda Taheri, direktor fotografije je Vytautas Katkus, snimatelj i dizajner zvuka Luka Barajević, scenograf Michael Schindlmaier, kostimografkinja Anna-Maria Scharf, dok montažu potpisuje Boris Hadžija. Domaća premijera očekuje se na ovogodišnjem 32. Festivalu autorskog filma (20-27. novembra 2026).
Tekst: INJournal magazin
Foto: Moris Puccio, Giulia Barini, Antonella Borraccesi
