Otkrivamo vam kako da na najbezbolniji način postavite granice u svim odnosima
Postavljanje granica u međuljudskim odnosima jedan je od glavnih segmenata brige o sebi i važan uslov za srećan život. One nas štite od neprijatnih situacija, praktično ne ostavljaju mogućnost drugima da nas povrede ili da trošimo energiju na razgovore i radnje koje nam ne prijaju. Zdrave granice podrazumevaju da ćemo drugima jasno staviti do znanja koju vrstu ponašanja smatramo prihvatljivim, a koju ne i koliko ćemo im dozvoliti da nam se približe, ali i kakvo ponašanje mogu da očekuju od nas. Iako se na prvi pogled možda čini da predstavljaju zid koji može uništiti našu bliskost sa drugima, zapravo su način da uspostavimo zdrave odnose. Naravno, optimalne granice uglavnom nije lako postaviti, a na tom putu najvažnije da razumete svoje potrebe.
Jasni pokazatelji da bi trebalo da uspostavite granice
Vaše telo najbolje će vam pokazati šta vam prija, a šta ne u odnosu sa drugima. Na primer, ako vam stranac stavi ruku na leđa i zbog toga se osećate neprijatno, ta nelagodnost je način na koji vam telo govori da nešto nije u redu. Slično tome, ako se osećate iscrpljeno nakon interakcije sa nekim, to je takođe znak da bi trebalo da uspostavite nove granice. Da biste znali u kojim odnosima bi trebalo da uspostavite granice i tako zaštitili sebe od neprijatnih situacija, za početak je potrebno da obratite pažnju na to kako se osećate pre i posle interakcije sa ljudima iz vaše okoline ili nakon određenih situacija.
Vrste granica
Postoji zaista veliki broj granica koje možete postaviti u različitim oblastima svog života. Možete postaviti granice u romantičnim, prijateljskim ili poslovnim odnosima, zatim možete postaviti jasnu granicu između posla i slobodnog vremena, ali i granicu prema tehnologiji, koja podrazumeva da odredite kada ćete i koliko dugo koristiti mobilni telefon ili računar. Granice se takođe dele i na mentalne, emocionalne, fizičke i granice resursa.
Mentalne i emocionalne granice podrazumevaju da birate sa kim delite svoje misli, stavove, uverenja i emocije, ali i način na koji dozvoljavate drugima da razgovaraju sa vama i određivanje koliko energije ste spremni da uložite u taj odnos. Fizičke granice se odnose na to koliko dozvoljavate drugima da vam fizički budu bliski, odnosno koja vrsta njihovih dodira vam je u redu, a koja nije. Granice resursa podrazumevaju da birate gde i kako ćete trošiti svoje vreme. To može podazumevati da odvojite pola sata za sebe svakog popodneva ili da nakon 20h ne želite da se javljate na telefon.
Kako postaviti i održavati zdrave granice
Obratite pažnju na svoje potrebe: Prvi korak podrazumeva da sami sa sobom razjasnite u kojim vam je odnosima potrebna promena i kakva bi ta promena trebalo da bude. Drugi korak je jasno stavljanje do znanja drugim osobama šta više nećete toletisati u njihivom ponašanju.
Pronađite pravo vreme: Kada odlučite da drugoj osobi saopštite kakvu promenu želite u vašem odnosu, jako je važno da to uradite u pravo vreme. To znači da ovaj razgovor ne bi trebalo da vodite kada je bilo ko od vas dvoje pod emotivnim nabojem, nakon stresnog dana ili u sličnim situacijama. Najbolje je da pričate u trenutku kada ste oboje dobro raspoloženi.
Započnite razgovor komplimentom: Ako niste sigurni kako da započnete granični razgovor, najbolji način da to uradite jeste kompliment jer ćete tako postići da ostatak razgovora protekne u prijatnom tonu. Najpre kažite osobi šta je ono što volite kod nje, a zatim šta vam smeta. Kada ljubazno započne razgovor mnogo je veća verovatnoća da će druga osoba biti otvorena za promene koje od nje očekujete.
Budite jasni: Kada postavljate granice, ne bi trebalo da se fokusirate na promenu ponašanja druge osobe, već da joj jasno stavite do znanja kako ćete ubuduće reagovati ako nastavi da se ponaša na isti način prema vama. Na primer: Ne želim više da razgovaram o svom izboru hrane. Kada sledeći put komentarišeš šta jedem, prekinuću razgovor. Takođe, veoma je važno da ovu izjavu date na miran i asertivan način.
Budite nežni prema sebi: Većina ljudi tokom odrastanja nije naučila da postavlja granice u odnosima. Ako ste i vi među njima, može vam se dogoditi da imate osećaj krivice, a ukoliko druga osoba nije navikla na granice, to može dovesti do njene emotivne reakcije koju ne očekujete. Međutim, to ne znači da bi trebalo da odustanete od njih. Budite istrajni i vremenom ćete naučiti da bez problema postavite granice tako da vam odnosi sa drugima prijaju umesto što vas iscrpljuju.
Upamtite, ovo je proces: Imajte na umu da granice nisu ugovor koji se potpiše, a potom izvršava. Nekada ćete više puta morati da podsetite drugu osobu na granice koje ste postavili i na to zašto su vam važne. Budite strpljivi na tom putu i pokažite razumevanje i saosećanje prema drugoj osobi, posebno ako ne prekoračuje namerno nove granice.
Imajte na umu: Nekada će vam biti lakše da se vratite na staro jer vam je ta vrsta odnosa poznata i samim tim udobnija. Ali nemojte da pravite ovu grešku. Nastavite da se trudite da uspostavite nove granice jer ćete se kasnije mnogo bolje osećati zbog toga.
Budite otvoreni za kompromis: Kada drugima saopštite svoje potrebe, kao i to šta očekujete od njih, budite spremni da potom čujete šta je od toga njima u redu, a šta nije i da napravite kompromis. Tako ćete osigurati da i vaše i njihove potrebe budu zadovoljene, a to je najbolji način da istrajete u procesu uspostavljanja novog odnosa.
Donja granica: Dozvolite da se vaše granice pomeraju i menjaju. U procesu uspostavljanja drugačijeg odnosa dajte vremena i sebi i drugoj osobi da vidite kako ćete se osećati zbog granica koje ste uspostavili, pa ako vam nešto neodgovara ponovo napravite promenu. Ali pre toga odredite donju geanicu ispod koje ne želite da idete i poštujte je. U suprotnom ćete lako upasti u zamku i vratite se na staro.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @yuliavelikanova
Foto: Instagram
