Psihoterapeutkinja Mina Krivačić nam je otkrila šta garderoba koju nosimo govori o nama i kako da izgradimo stil koji će biti svojevrsni produžetak naše ličnosti
Koliko se često zapravo zapitamo zašto se u nekim komadima odeće osećamo prijatno, sigurno i samouvereno, dok se u drugima osećamo čak i nelagodno? Iako modu najčešće posmatramo kroz estetiku, trendove i lični ukus, ona je mnogo više od toga. Način na koji se oblačimo neretko je oblik komunikacije sa nama samima, ali i sa ljudima oko nas.
Upravo na tom spoju psihologije i mode radi Mina Krivačić, psihoterapeutkinja koja stil ne posmatra kao površnu kategoriju, već kao važan deo našeg unutrašnjeg sveta. Sa Minom smo razgovarali o tome šta garderoba govori o nama, kako stil utiče na samopouzdanje i zašto je moda mnogo više od onoga što vidimo u ogledalu.
INJournal: Šta vas je privuklo spoju psihologije i mode i kako biste nekome ko prvi put čuje za vaš rad objasnili zašto stil nije samo estetska kategorija?
– Privuklo me je to što sam kroz psihoterapijski rad primećivala da ljudi kroz garderobu nesvesno govore o sebi. Deo mog posla je da, pored toga što slušam, posmatram i neverbalni deo komunikacije. Stil i ono što nosimo su njen važan deo. S obzirom na to da je moda moja strast, počela sam da istražujem kako da je povežem sa strukom. I zapravo vrlo je povezano. Odeća često nosi informacije o nama, o našem samopouzdanju, ranjivosti ili snazi. Stil nije samo pitanje izgleda – on je način na koji se – u odnosu na to kako se osećamo i šta želimo da se vidi – pojavljujemo i prikazujemo svetu. Psihologija nam daje odgovore zašto, a moda kako.
INJournal: Kako način na koji se oblačimo odražava naš identitet i emocije i da li stil može biti alat za emocionalnu regulaciju, na primer za boljе raspoloženje ili smirenje?
– Način oblačenja često prati naše unutrašnje stanje. Kada smo dobro i puni energije, lakše se igramo sa stilom. Kada smo preopterećeni, biramo ono što nam je jednostavno i poznato. Odeća može da pomogne u regulaciji emocija – određeni krojevi daju nam osećaj strukture, materijali mogu da nas umire, a boje mogu da nam podignu energiju. Zato i biramo različite komade u različitim životnim kontekstima. To je suptilan, ali nekada vrlo moćan oblik samopodrške.
Način oblačenja često prati naše unutrašnje stanje. Kada smo dobro i puni energije, lakše se igramo sa stilom. Kada smo preopterećeni, biramo ono što nam je jednostavno i poznato
INJournal: Šta govori naš izbor odeće u trenucima kad se ne osećamo najbolje u svojoj koži?
– Tada garderoba često postaje štit. Biramo komade koji nas pokrivaju, koji su širi, tamniji, manje upadljivi ili materijale koji nas umiruju (meke, tople, prirodne ). To pokazuje potrebu za sigurnošću, povlačenjem ili većim ličnim prostorom. Odeća tada ne služi da impresionira, već da nas zaštiti i podrži.
INJournal: Kako moda može pomoći (ili odmaći) u procesu izgradnje samopouzdanja?
– Moda pomaže kada nas podržava da budemo svoji. Da istaknemo neke delove sebe neverbalno. Ili da se igramo sa različitim delovima sebe. Odmaže kada postane sredstvo poređenja sa drugima i kad postane pritisak. Samopouzdanje se ne gradi kupovinom i jurenjem trendova, već kroz kontakt sa sobom. Onaj komad u kojem stojimo uspravno, možemo da dišemo i u kojem se osećamo dobro često ima veći efekat od bilo kojeg trenda.
INJournal: Da li stalna izloženost „idealu stila“ stvara nelagodnost ili poremećenu sliku o sebi?
– Da, jer nas stalno stavlja u poziciju da nam nešto „fali“. Ideal stila danas je često nerealna konstrukcija. Tome su jako doprinele društvene mreže. Dugoročno to može da naruši odnos prema telu i identitetu. Zato je važno razviti lični kriterijum i vratiti fokus na sopstveni osećaj, na to ko smo mi i šta je ono što mi donosimo, a svako od nas ima nešto po čemu je poseban. Odmaže nam fokus na spoljašnje slike koje su često vrlo nerealne i selektivno odabrane, jer ih nikada nemamo u potpunosti i samim tim nam daju mnogo prostora za idealizaciju drugih a udaljavaju od nas samih.
INJournal: Kako modni izbori mogu podržati mentalno zdravlje u svakodnevnom životu? Da li moda može biti oblik samorazumevanja, a ne samo samoprezentacije?
– Ako se oblačimo sa pitanjem: „kako sam danas i šta mi je potrebno?“, umesto: „kako treba da izgledam i kako da bude savršeno?“, moda postaje oblik samorazumevanja. Garderoba tada prati naše unutrašnje stanje, a ne očekivanja okoline. To može pomoći u regulaciji stresa, jačanju identiteta i boljem kontaktu sa sobom. I od toga treba krenuti kada smišljamo idealnu samoprezentaciju. Jer će zaista biti dobra samo ako smo mi dobro.
Stil je jedan od kreativnih kanala kroz koji možemo raditi na emocijama, identitetu i samopouzdanju. Ono što nosimo i što želimo da se vidi nikada nije slučajno
INJournal: Koji savet biste dali nekome ko želi da radi na svom stilu, ali ne zna odakle da počne?
– Da počne od tela. Obratite pažnju u čemu se osećate lepo, slobodno i u kom komadu ste nekako najviše vi-vi. Stil se ne gradi naglo, to je živa stvar, koja se menja tokom života i prati naše različite faze. Kako se mi menjamo, menja se i naš stil. Lepo je kad se on razvija kroz male svesne izbore i upoznavanje sebe. Tada postaje igra i kreativna podrška nama.
INJournal: Zašto mislite da je tema odnosa mode i psihologije danas posebno aktuelna?
– Zato što živimo u vremenu brzine, pritiska i stalnog poređenja. Ljudi traže načine da se vrate sebi. Stil je jedan od kreativnih kanala kroz koji možemo raditi na emocijama, identitetu i samopouzdanju. Ono što nosimo i što želimo da se vidi nikada nije slučajno. Čak i kad nam je to potpuno nebitno i kad baš ne želimo da se istaknemo i to je neka informacija. I jako često prati i neke naše lične teme. U to sam se uverila u svom psihoterapijskom radu.
Intervju: Kristina Blagojević
Foto: David Galić
