Film Orkanski visovi konačno je stigao u bioskope, a ekranizacija Emerald Fennell očekivano je izazvala brojne kontroverze
Jedan od najisčekivanijih filmova godine konačno je stigao u bioskope širom sveta, a nova adaptacija kultnog romana Orkanski visovi uglavnom nije ispunila očekivanja publike, posebno ljubitelja knjige Emily Brontë. Film Emerald Fennell, sa Margot Robbie i Jacobom i Elordijem u glavnim ulogama, u mnogim segmentima svesno odstupa od romana, brišući granice između gotičke tragedije, savremenog romantičnog spektakla i vizuelno raskošne autorske interpretacije. Umesto verne rekonstrukcije, dobili smo verziju koja se ne izvinjava: strastvena, provokativna i često namerno prenaglašena. Jer Fennell, kao i uvek, ne pokušava da se uklopi u tradiciju. Ona je razbija.
ADAPTACIJA KOJA PRKOSI TRADICIJI
Najkraće rečeno, Fennellina verzija Orkanskih visova flertuje sa ludilom pa ako se oslobodite očekivanja o tome kako bi ova priča trebalo da izgleda, dobićete njen najprovokativniji film do sada: senzualan, ispunjen bojama i raskošnim dizajnom, prožet anahronim detaljima, drzak i istovremeno tragičan. U sudaru ekstaze i očaja, Margot Robbie i Jacob Elordi funkcionišu kao idealan par. Heathcliff je dete pronađeno na liverpulskim dokovima koje prihvata njen ekscentrični otac, Mr. Earnshaw (Martin Clunes), i odgaja ga kao njenog polubrata. Njihova bliskost ubrzo prerasta u opsesivnu vezu koja briše granice između ljubavi, zavisnosti i destrukcije.
PROČITAJTE: Ovo su filmovi koje bi trebalo da pogledate pre dodele Oskara
Iako postoje rasni i klasni prizvuci u njihovom odnosu, film — kao i mnoge adaptacije pre njega — ublažava osnovnu toksičnost koja čini roman toliko uznemirujućim. U knjizi je Heathcliff opisan kroz kolonijalni kontekst, kao dark-skinned gypsy i little Lascar, ali Fennell te slojeve ostavlja u pozadini i fokus pomera na emocionalni i fizički intenzitet odnosa.
Fennellina interpretacija bira ljubav kao centralni spektakl — ne kao psihološku studiju, već kao vrtlog emocija. Mr. Earnshaw je nepredvidiv, Cathy impulsivna, a Heathcliff vođen instinktom i potrebom za pripadanjem. Njihov odnos gradi se kroz prizore koji balansiraju između nežnosti i okrutnosti, želje i moći. Margot Robbie igra Cathy kao lik koji je podjednako telesan koliko i emotivan — impulsivan, ponekad manipulativan, često rastrzan između strasti i potrebe za sigurnošću. Susret sa Edgarom Lintonom (Shazad Latif) uvodi upravo tu dilemu: ljubav ili stabilnost, sloboda ili društveni status. S druge strane, Jacob Elordi gradi Heathcliffa kao magnetičnu, ali lomljivu figuru — čoveka razapetog između želje i besa, pripadanja i osvete.
ESTETIKA KOJA DOMINIRA SADRŽAJEM
Kostimi, scenografija i muzika ne teže potpunoj autentičnosti epohe. Film svesno kombinuje različite vizuelne reference kako bi stvorio vanvremenski osećaj, a scenografija Suzie Davies i kostimi Jacqueline Durran brišu granice između period drame i savremene modne fantazije. Crveni tonovi, metalni odsjaji i bogate teksture stvaraju svet koji više podseća na editorijal nego na istorijski realizam.
Muzika Anthonyja Willisa, u kombinaciji sa pesmama Charli XCX, dodatno pomera film izvan klasične adaptacije — u prostor emotivnog spektakla.
ZAŠTO JE FILM IZAZVAO OPREČNE REAKCIJE?
Jedan od razloga zbog kojih je nova adaptacija izazvala tako podeljene reakcije jeste činjenica da u brojnim segmentima svesno odstupa od romana. Najveća promena odnosi se na samu strukturu priče. Roman je složena generacijska saga, dok se film gotovo u potpunosti fokusira na odnos Catherine i Heathcliffa. Druga polovina knjige — koja prati živote njihove dece i posledice njihovih odluka — izostavljena je, čime priča postaje intimnija, ali i narativno jednostavnija. U knjizi Catherineina smrt nije kraj, već početak novog poglavlja priče. Film, međutim, završava emocionalni luk upravo na toj tački, bez kasnijeg raspleta i bez šire porodične perspektive koja u romanu daje dodatnu težinu njihovoj tragediji.
Brojni sporedni likovi iz romana su izostavljeni ili marginalizovani, a mnogima je posebno zasmetalo to što je Catherinin brat, Hindley Earnshaw, koji u knjizi jedan od ključnih likova, ovde potpuno marginalizovan.
Za razliku od romana, gde su emocije često potisnute i posredne, film otvorenije prikazuje fizičku i strastvenu prirodu odnosa Catherine i Heathcliffa. Ta odluka bila je jedna od najkontroverznijih među čitaocima knjige, jer menja način na koji se njihova veza doživljava. Osim toga, Heathcliff je u romanu izrazito brutalan i destruktivan lik, dok ga film predstavlja nijansiranije, sa naglašenom ranjivošću i romantičnim potencijalom. Time se menja percepcija njegovog odnosa sa Catherine.
Glumačka postavka i starost protagonista takođe utiču na dinamiku odnosa. U knjizi su Catherine i Heathcliff veoma mladi, dok film njihov odnos oblikuje kroz zreliju, snažnije definisanu emocionalnu i fizičku privlačnost.
Upravo ta odstupanja čine srž podeljenih reakcija: dok jedni vide hrabru, savremenu reinterpretaciju klasika, drugi smatraju da film previše pojednostavljuje i romantizuje priču koja je u romanu mnogo mračnija i složenija. Ono što je sigurno jeste da je reč o adaptaciji koja ne pokušava da bude verna svima — već da bude zapamćena.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: IMDb
Foto: IMDb
