F.O.M.O. ili strah od propuštanja je globalni fenomen sa kojim se suočava veliki broj svetske populacije, a posebno je prisutan među pripadnicima generacije Z
Petak je veče, kod kuće ste, skrolujete kroz Instagram spremni da odete da na spavanje. Naleteli ste na fotografije sa žurke na koju ste bili pozvani, ali niste otišli. Bili ste potpuno sigurni u svoju odluku, ali sada ne možete prestanete da razmišljate o tome i počinjete da se osećate jako loše. Ako se prepoznajete u ovim redovima sva je prilika da imate F.O.M.O. (fear of missing out), odnosno strah od propuštanja. I ne brinite, niste jedini. U pitanju je globalni fenomen sa kojim se suočava veliki deo svetske populacije. Rezultat ovog straha jeste činjenica da sve veći broj ljudi, a posebno mladi, jure sa događaja na događaj i sa putovanja na putovanje samo da bi bili „ravnopravni“ članovi društva iako ih to ni malo ne ispunjava.
ŠTA JE F.O.M.O.?
F.O.M.O. je globalni fenomen koji predstavlja strah od propuštanja, odnosno intenzivan strah da drugi imaju ispunjavajuća, ugodna iskustva koja osoba nema jer je odsutna, pa ima želju da kontinuirano bude u toku sa onim što drugi rade. Pokazalo se da veća konzumacija društvenih mreža dovodi i do većeg straha od propuštanja, a ovaj strah povećan je i kod osoba kojima fali društveno priznanje. Pojedincima, a posebno mladima, na neki način je nametnuto da proizvode adekvatan sadržaj koji će podeliti na svojim profilima na društvenim platformama kako bi se uklopili u društvenu stvarnost.
Ovaj fenomen najbolje je opisao Partik MekGinis u istoimenoj knjizi – F.O.M.O. Prema njemu, rešenje ove krize nalazi se u donošenju odluka. Kada budemo priortizovali naše odluke i osluškivali sopstvenu intuiciju zapravo ćemo ućutkati F.O.M.O. i njegovog manje poznatog rođaka, F.O.B.O-a (Strah od bolje opcije).
SOCIJALNO POREĐENJE
Iako ne postoje zvanični naučni dokazi da društvene mreže poput Instagrama, TikToka i Facebooka izazivaju pojavu F.O.M.O. sindroma, činjenica je da imaju uticaj na ogroman strah od propuštanja koji se u najvećoj meri javlja kod mlade populacije. Osim toga, pomenute socijalne platforme nas bilo na svesnom ili nesvesnom nivou navode da se poredimo sa drugima. Na Instagramu recimo, možemo najbolje da vidimo šta drugi ljudi rade, imaju, postižu, a šta mi radimo, imamo i postižemo. U momentu kada postanemo svesni da postoje određene stvari koje nemamo, ne radimo i ne postižemo, počinjemo da se osećamo loše povodom toga.
Da ne govorimo o tome da tamo neretko viđamo samo nasmejane ljude ljudi čije se brige rešavaju čarobnim štapićem, koji obilaze svet, ekskluzivne restorane, zabave i nemaju potrebe da se bave egzistencijalnim problemima.
KAKO DA PREVAZIĐEMO F.O.M.O.?
Prema Partiku MekGinisu, piscu knjige F.O.M.O. i tvorcu ove kovanice, rešenje je u razvijanju sopstvene intuicije i određivanju sopstvenih prioriteta. On podstiče ljude da odrede svoje prioritete te da prepoznaju i eliminišu one delove svog života koji će im izazivaju više stresa nego sreće. Međutim, samo određivanje prioriteta nije dovoljno, potrebna je i akcija. Tako da upišite već jednom taj kurs italijanskog, napišite knjigu o kojoj sada samo sanjate ili pokrenite YouTube kanal. Što više idete za svojim snovima, to ćete više utišati sopstveni F.O.M.O.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @alisontoby
Foto: Instagram
