U eri kada smo apsolvirali sva moguća znanja iz sveta ishrane i fitnessa, kvalitetan san postao je opsesija među ljudima koji su posvećeni zdravom životu. Pa ipak, podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je prosečno spavanje osoba skraćeno za 90 minuta, a da oko 30% populacije spava manje od šest sati dnevno. Za to postoje brojni razlozi, kao što su brz životni ritam i gomila informacija koje naš mozak prima svakog dana. Međutm, u najvećem broju slučajeva uzrok nesanice je plavo svetlo koje emituju kompjuteri i telefoni, a koje znatno odlaže prirodno oslobađanje melatonina i time direktno utiče na naš unutrašnji sat.
KOLIKO SATI SNA NAM JE POTREBNO SVAKE NOĆI?
Prosečna odrasla osoba trebalo bi da spava između sedam i devet sati svake noći kako bi se stekli optimalni uslovi za funkcionisanje svih procesa u organizmu. Ovo važi za sve osobe starije od 20 godina, a suprotno uvreženom mišljenju, s godinama se ne povećava broj sati koji je potreban organizmu da se odmori i regeneriše tokom noći.
DA LI JE PREDUGO SPAVANJE TAKOĐE MOŽE DA NAŠKODI ZDRAVLJU?
Odgovor je da! Baš kao što nedostatak sna dovodi do niza fizičkih i mentalnih poremeđaja, i predugo spavanje uzrokuje niz tegoba. Ukoliko spavate 10 ili više sati dnevno paradoksalno ćete osećati veći umor, a bićete skloni i anksioznosti i imaćete potešoće s pamćenjem. Ostala zdravstvena stanja koja se povezuju sa ovom navikom su dijabetes, glavobolje, bolovi u leđima, depresija i bolesti srca.
KAKVE POSLEDICE NESANICA OSTAVLJA NA ORGANIZAM?
Kada osoba ne spava dovoljno, njen imuni, nervni, endokrini, kardiovaskularni i probavni sistem pate. Oslabljeni imuni sistem znači da će telo biti podložnije bakterijama i virusima, a kada ga napadnu neće moći da se odbrani od njih podjednako brzo kao osobe koje nemaju problem s insomnijom. Osim prehlada i gripa, mnoge naučne studije pokazale su da manje od pet sati sna svake noći može da dovede do povišenog krvnog pritiska, što dovodi do rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
San je u direktnoj vezi i s apetitom, pa nedostatak istog povećava šanse za gojaznost. Naime, manjak sna narušava digestivni sistem, povećava apetit i smanjuje toleranciju na insulin, čime se može objasniti želja za grickalicama gotovo uvev kada uveče ostanemo dugo budni.
Neanica ostavlja i posledice na izgled, a pre svega na kvalitet kože, kose i noktiju. Kada malo spavamo organizam je pod stresom što usporava proizvodnju kolagena – proteina koji je od vitalnog značaja za elastičnogst i strukturu kože. Čim nivo kolagena opadne, koža postaje manje čvrsta, a javljaju se i drugi znaci starenja, poput suve kože koja je sklonija pojavi bora, beživotnog tena ili tamnih fleka. Manjak sna može da dovede i do lučenja kortizola – hormona stresa, što se povezuje s opadanjem kose. Naime, kada telo proizvodi kortizol dolazi do poremećaja ciklusa rasta dlake i javlja se pojačano opadanje.
Verujemo da već znate i da insomnija uzrokuje manju produktivnost, ali dovodi i do promena raspoloženja, osećaja uznemirenosti, pa čak i depresije. Sva ova stanja događaju se zato što kvalitetan san ima ključnu ulogu za pravilno funkcionisanje centralnog nervnog sistema, pa kod osoba koje malo spavaju mozak ne radi punim kapacitetom zbog čega imaju problem da ostanu koncetrisane i da kreativno razmišljaju. Hroničan nedostatak sna može uticati i na kratkoročno i na dugoročno pamćenje, jer tokom spavanja mozak razvija veze koje nam pomažu da obradimo i zadržimo nove informacije.
Zaključak je da nedostatak sna može uticati na sve – od izgleda, preko memorije do metaboličkih procesa. Zato razmislite o tome pre nego što sledeći put odlučite da odgledate još jednu epizodu omiljene serije u sitne sate.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @lucywilliams02
Foto: Instagram
