Ovo su glavni pokazatelji da bi trebalo da konzumirate više proteina
Živimo u eri kada konstantno gledamo reklame za proteinske prahove, šejkove i druge napitke, pa i same proteine uglavnom vezujemo za one koji žele da izgrade mišićnu masu u teretani često zaboravljajući da su oni makronutrijenti i kao takvi integralan deo svake ćelije u ljudskom telu. Protein je, naime, gradivna materija koja igra presudnu ulogu u rastu i razvoju svih tkiva tako što „gradi i popravlja“ ćelije u ljudskom telu, uključujući mišiće, kosti, organe i kožu. Oni su neophodni i za obavljanje različitih procesa u telu, od zgrušavanja krvi i lučenja hormona pa do aktiviranja i rada imunog sistema.
Na molekularnom nivou, svi proteini su sastavljeni od jedinjenja koja se zovu aminokiseline i kojih ima 20 vrsta. Kada jedemo protein on se u telu razlaže na aminokiseline koje se onda, nalik blokovima ili ciglama, preuređuju ili slažu u nove blokove – proteine – koji se zatim „šalju“ po celom telu kako bi obavljali svoje funkcije. Međutim, naše telo može da napravi samo 11 od 20 esencijalnih aminokiselina dok preostalih devet dobijamo kroz ishranu. Upravo zbog toga je unos dovoljne količine proteina presudno važan za zdravlje.
KOLIKO JE PROTEINA NAŠEM TELU POTREBNO TOKOM DANA?
Potreban dnevni unos proteina zavisi od nekoliko faktora, uključujući godine, nivo aktivnosti i celokupno zdravlje. Generalno, opšta preporuka glasi da mi trebalo da konzumiramo oko 0,8 grama proteina po kilogramu telesne težine, što za većinu odraslih osoba znači da im je potrebno od 50 do 70 grama proteina dnevno.
Naravno, postoje i neki izuzeci pa je tako više proteina potrebno trudnicama i dojiljama ili osobama koje vežbaju. Osim toga, što smo stariju poželjno je da unosimo više proteina kako bismo usporili gubita mišićne mase i snage koji dolazi sa godinama.
Kada imamo u vidu važnost proteina za celokupan organizam, jasno je da je njihov nedostatak opasan po zdravlje pa i sam život. Naravno, ovaj ektreman nedostatak, koji može da ugrozi život, veoma je redak, međutim, ne mali broj ljudi se suočava sa manjim deficitom proteina. Ako želite da proverite da li ste i vi među njima, u nastavku vam otkrivamo glavne pokazatelje da bi trebalo da unosite više proteina.
PROBLEMI SA KOSOM, NOKTIMA I KOŽOM
Proteini su ključni za zdravlje kože, kose i noktiju. Kada ne unosite dovoljno proteina, telo daje prioritet vitalnim funkcijama, što često znači da koža, kosa i nokti dobijaju „manje pažnje“. Naime, bez adekvatnog unosa proteina, ciklus rasta kose može biti poremećen, što dovodi do povećanog opadanja dok nokti mogu postati lomljivi.
Kada je reč o koži, proteini igraju ključnu ulogu u održavanju njene elastičnosti i hidratacije. Nedostatak istih može poremetiti proizvodnju kolagena što rezultira suvom kožom koja brže stari.
SPORO ZARASTANJE RANA
Iz sličnih razloga, nedostatak proteina može uzrokovati i sporije zarastanje rana. Naime, proteini su neophodni za obnovu tkiva i stvaranje novih ćelija i kolagena, pa njihov deficit uzrokuje sporije zarastanje rana i povećan rizik od infekcija.
SLABOST I BOLOVI U MIŠIĆIMA
Ukoliko se brzo umarate ili često imate bolove u mišićima, to takođe može biti znak da ne konzumirate dovoljno proteina. Kao što smo rekli, proteini su ključni za revitalizaciju mišića, a kada postoji njihov deficit telo se „bori“ da obnovi mišićna vlakna, što može dovesti do osećaja slabosti i gubitka mišićne mase. Bez adekvatnog unosa proteina, nivo energije značajno opada jer mišići igraju vitalnu ulogu u ukupnoj izdržljivosti i snazi.
OSEĆAJ GLADI
Proteini podstiču osećaj sitosti i stimulišu hormone koji su povezani sa apetitom, kao što je leptin. S druge strane, istovremeno smanjuju nivoe grelina – hormona gladi. U skladu sa tim, povećan apetit takođe može biti povezan sa nedostatkom proteina.
VEĆA ŽUDNJA ZA ŠEĆEROM
Obrok koji ne sadrži dovoljno proteina već se bazira na ugljenim hidratima organizam brže vari što znači da šećer u krvi najpre skače, a potom i naglo pada. S druge strane, proteini pomažu u stabilizaciji nivoa šećera u krvi i usporavaju njegovu apsorpciju u krvotok, čime sprečavaju brze skokove i padove šećera koji izazivaju žudnju za slatkišima.
ČESTE PREHLADE
Manje poznata korist od unosa dovoljne količine proteina jeste jak imuni sistem, čija je primarna funkcija da stimuliše proizvodnju imunih ćelija i antitela, koja su neophodna za borbu protiv infekcija i bolesti. Bez dovoljno proteina, telo ne može da proizvede optimalan broj antitela zbog čega postaje podložnije bolestima.
PROMENE RASPOLOŽENJA
Mnogi neurotransmiteri u našem telu sastoje se od aminokiselina — hemikalija koje mozak koristi za prenošenje informacija između ćelija. Kako nam proteini obezbeđuju aminokiseline koje su ključne za proizvodnju neurotransmitera kao što su serotonin i dopamin, njihov nedostatak može uticati na to kako se osećamo. Dakle, promene raspoloženja i povećana razdražljivost takođe spadaju u simptome nedostatka proteina.
NATEČENOST NOGU I GLEŽNJEVA
Otok, odnosno edem, posebno u stopalima, gležnjevima i u stomaku jedan je od uobičajenih znakova da se suočavamo sa nedostatkom proteina. To je i logično ako imamo u vidu da ovaj deficit utiče na ravnotežu tečnosti u tkivima i između krvnih sudova. Bez dovoljno proteina, ova ravnoteža je poremećena, uzrokujući da se tečnost akumulira na pogrešnim mestima, što dovodi do otoka.
Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @halfbakedharvest
Foto: Instagram
