Nove knjige u domaćim knjižarama koje vredi pročitati
Početak juna obično je period kada uveliko razmišljamo o predstojećem letovanju, ali i o tome šta ćemo staviti u svoje kofere. Pored kupaćih kostima, SPF preparata i japanki, uvek je dobra ideja da dodamo makar jednu knjigu, koju ćemo čitati u trenucima dokolice dok se izležavamo ispod suncobrana i uživamo u omiljenom piću. Oni koji čitaju znaju da neretko upravo knjiga „oboji“ čitavo letovanje, a neka putovanja pamtimo upravo po naslovima koje smo tokom njih pročitali. U skladu sa tim, izdavačke kuće u ovo doba godine neretko lansiraju najuzbudljivije naslove, a mi vam ovog puta predstavljamo sedam noviteta iz domaćih knjižara koja su idealna za čitanje na plaži.
ZAMALO ME JE OTEO MRAK — Ognjenka Lakićević
Nova zbirka poezije Ognjenke Lakićević dolazi kao snažan i emotivan odgovor na svet koji je sve više obeležen osećajem nesigurnosti, nepravde i otuđenosti. Njeni stihovi istovremeno deluju nežno i brutalno iskreno, poput intimnog razgovora koji nas tera da se suočimo sa sopstvenim strahovima, ali i sa stvarnošću koja nas okružuje. U ovoj zbirci poezija nije samo prostor introspekcije, već i vid otpora — angažovana, glasna i duboko humana. Autorka piše o bolu, nasilju i iscrpljenosti savremenog čoveka, ali kroz sve stranice provlači se i vera u empatiju, solidarnost i ljubav kao poslednje tačke otpora mraku. Upravo zbog toga njena poezija ne ostavlja utisak beznađa, već čitaoca poziva na budnost, osećajnost i hrabrost. Zamalo me je oteo mrak je zbirka koja se čita polako, sa potrebom da se pojedini stihovi podvuku, zapamte i vrate u svakodnevicu onda kada nam ponestane snage.
PAŠA — Srđan Dragojević
Roman Paša Srđana Dragojevića inspirisan je stvarnim istorijskim događajem, ali ga autor oblikuje kroz dinamičnu, gotovo filmsku naraciju prepunu ironije, tenzije i živopisnih likova. Priča prati neobično prijateljstvo budućeg crnogorskog knjaza Nikole Petrovića i Osman-paše, koji od mladalačkih dana provedenih u Parizu završavaju na suprotnim stranama istorije i rata. Dragojević kroz njihov odnos istovremeno govori o politici, identitetu, muškom prijateljstvu i apsurdima nacionalnih mitova koji često oblikuju kolektivna sećanja. Roman se kreće brzo, gotovo u ritmu filmskih kadrova, dok se pred čitaocem smenjuju diplomatske intrige, boemske scene i istorijski konflikti. Uprkos ozbiljnoj temi, Paša je prožet duhovitošću i ironijskim odmakom koji ga čine izuzetno pitkim i zabavnim za čitanje. Iza raskošne istorijske scenografije krije se i veoma savremena priča o tome koliko su granice između heroja i gubitnika često fluidne. Rezultat je roman koji uspeva da bude i istorijska avantura i inteligentan komentar društva u kojem živimo.
BAŠTOVAN I SMRT — Georgi Gospodinov
Nakon međunarodnog uspeha romana Vremensko sklonište, Georgi Gospodinov vraća se intimnijoj i ličnijoj priči koja se bavi porodicom, sećanjima i prolaznošću. Baštovan i smrt oblikovan je kao nežan rekvijem ocu, ali i čitavom svetu detinjstva koji polako nestaje pred naletom vremena. Gospodinov piše o gubitku sa mnogo topline, ali bez patetike, oslanjajući se na prepoznatljivu kombinaciju ironije, filozofskih promišljanja i suptilnog humora. Kroz fragmente uspomena i svakodnevnih detalja autor pokazuje kako pripovedanje može postati način da se sačuva ono što neumitno odlazi. Posebnu snagu romana čini osećaj univerzalnosti, jer iako govori o ličnom iskustvu, knjiga otvara prostor za razmišljanje o odnosima koje svi nosimo sa roditeljima, prošlošću i sopstvenim strahom od konačnosti. Stil je istovremeno melanholičan i vedar, što romanu daje posebnu emocionalnu dubinu.
ARJAČKINJE BARJAČKINJE, KOGA ĆETE — Hristina Radović Andrić
U središtu romana Arjačkinje barjačkinje, koga ćete nalazi se Nura Nuh, žena koja je gotovo čitav život provela ispunjavajući potrebe drugih, često zaboravljajući sopstvene želje i identitet. Kroz njen život prolazi čitava galerija upečatljivih likova — od dominantnih članova porodice do partnera, dece i prolaznih poznanstava koja ostavljaju trag na njenoj svakodnevici. Autorka kroz fragmentarnu i razigranu strukturu romana istražuje pitanje ženskih uloga, pripadanja i lične slobode, ali bez teške moralizacije ili klišea. Roman se kreće između humora, tuge i blage groteske, stvarajući osećaj da čitalac istovremeno posmatra porodičnu dramu i kaleidoskop savremenog života. Posebno je zanimljiv način na koji Hristina Radović Andrić oblikuje vreme i prostor, dopuštajući priči da se kreće neočekivano, gotovo filmski. Ispod slojeva svakodnevnih situacija krije se veoma emotivna priča o ženi koja pokušava da pronađe sopstveni glas nakon godina prilagođavanja drugima.
SVE MI ISPRIČAJ — Elizabet Straut
Novi roman Elizabet Straut još jednom potvrđuje zbog čega se ova autorka smatra jednom od najvažnijih savremenih pripovedačica intimnih ljudskih priča. U središtu romana nalazi se advokat Bob Berdžes, koji se suočava sa slučajem ubistva koji uznemirava malu zajednicu u Mejnu, dok istovremeno razvija blisko prijateljstvo sa spisateljicom Lusi Barton. Njihovi razgovori o životu, kajanju i propuštenim prilikama postaju emocionalno jezgro romana, ali se priča dodatno produbljuje kroz odnos Lusi Barton i devedesetogodišnje Oliv Kiteridž. Kroz niz priča o „običnim“ ljudima, Straut pokazuje koliko su nevidljive životne borbe i male svakodnevne pobede zapravo univerzalne i duboko važne. Roman odiše toplinom, empatijom i tihom mudrošću, bez potrebe za velikim dramatičnim obrtima. Upravo u toj jednostavnosti krije se njegova najveća snaga, jer autorka podseća da svako nosi priču koja zaslužuje da bude saslušana.
ODLAZIM(O) — Julian Barnes
U svom novom romanu Džulijan Barns još jednom se vraća temama prolaznosti, sećanja i emotivnih tragova koje ostavljamo iza sebe. Odlazim(o) započinje na samoj granici između života i smrti, ali umesto dramatičnosti bira tihu, introspektivnu atmosferu u kojoj se postavljaju univerzalna pitanja o ljubavi, gubitku i smislu trajanja. Barns piše precizno i suptilno, sa prepoznatljivom dozom melanholije i inteligentnog humora koji njegove romane čini posebno emotivnim. Kroz priču o rastancima autor istražuje i odnos prema sopstvenim uspomenama, verzijama sebe koje ostavljamo iza sebe i ljudima koje nosimo kroz život. Roman ne pokušava da pruži jednostavne odgovore, već čitaoca poziva na promišljanje i prihvatanje prolaznosti kao sastavnog dela postojanja. Uprkos ozbiljnoj temi, Odlazim(o) nije težak roman, već knjiga koja u sebi nosi osećaj smirenosti i nenametljive topline. To je intimna i mudra priča o onome što ostaje čak i onda kada mislimo da je sve završeno.
VUČJA KUĆA — Magdalena Blažević
Vučja kuća Magdalene Blažević donosi niz snažnih i uznemirujućih priča o ženama koje žive u prostoru trajno obeleženom ratom, nasiljem i patrijarhalnim obrascima iz kojih je gotovo nemoguće pobeći. Autorka fokus stavlja na devojčice, devojke i žene čiji su životi oblikovani strahom, ćutanjem i traumama koje se prenose generacijama, čak i onda kada rat formalno više ne traje. Blažević piše ogoljeno i sugestivno, bez viška dramatizacije, zbog čega njene priče deluju još snažnije i potresnije. Atmosfera zbirke je mračna i teskobna, ali kroz nju neprestano provejava empatija prema junakinjama koje pokušavaju da pronađu prostor slobode i dostojanstva. Posebnu vrednost knjizi daje autorkin stil — liričan, precizan i emocionalno kontrolisan, sa osećajem za detalje koji ostaju dugo u sećanju. Vučja kuća nije samo književna refleksija o ratnom nasleđu, već i važan komentar društva u kojem nasilje često opstaje skriveno iza porodičnih i društvenih struktura. Rezultat je izuzetno snažna zbirka koja potvrđuje Magdalenu Blažević kao jednu od najautentičnijih regionalnih književnih glasova.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @elisehoogerdijk
Foto: Instagram, Promo
