Psihološkinja Dragana Đokić nam je otkrila najčešće razloge prokrastinacije, ali i kao da iskorenimo ovo samosabotirajuće ponašanje
Koliko vam se često desilo da odlučite da počnete da gledate seriju baš u vreme kada bi trebalo da napišete važan izveštaj za posao? Ili možda sređujete orman onda kada bi trebalo da radite nešto mnogo važnije. Postoje li obaveze koje konstantno odlažete na svoju štetu? Ili oblast života u kojoj često prokrastinirate? Odlaganje obaveza nije retka pojava u savremenom svetu, a verujemo da svako ko se suočava sa ovim problemom vapi za rešenjem. Zato smo pitali psihološkinju Draganu Đokić kako da iskorenimo ovu lošu naviku.
Upoznajte našu sagovornicu
Dragana Đokić je diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, a trenutno je magistrant na istom fakultetu.
Polje njenog interesovanja su klinička psihologija i naučno-istraživački rad. Zaposlena je u organizaciji koja se bavi pravima osoba sa invaliditetom, pored toga ostvaruje saradnju sa drugim organizacijama kao trenerica na raznim treninzima i obukama. Tokom 2021. pokrenula je online zajednicu Psihološka laboratorija, koja ima za cilj edukaciju javnosti o različitim psihološkim temama.
Polaznica je brojnih edukacija iz različitih oblasti psihologije, kao što su profesionalna orijentacija i savetovanje i edukacija za kognitivno-bihejvioralnog terapeuta.
Zbog čega konstantno odlažemo određene obaveze iako znamo da je to na našu štetu?
– Odlaganje obaveza uvek je na našu štetu i doprinosi da se nelagodno osećamo zbog toga. Prokrastinacija je sigurno stara koliko i čovečanstvo, jer nema razloga da verujemo da naši preci nisu odlagali svoje obaveze. Iako su se, evolutivno gledano, obaveze i njihov značaj menjali kako se i čovek menjao, ali i njegovo razumevanje sveta i njegovog mesta u svetu. Praistorijski čovek nije imao obaveze koje su nam danas poznate, na način koji nam je danas poznat, pa je prokrastanicija, u užem smislu, tema modernog doba i problem savremenog čoveka. Prokrastinacija je odugovlačenje obaveza ili zadataka koje treba da ispunimo, koji su na neki način neprijatni. To je izbegavajuće i sabotirajuće ponašanje koje udruženo sa neprijatnim emocijama stvara nelagodu i vodi u druge, često lagodnije ali bespotrebne aktivnosti. To je ono kada odlučite baš noć pred dostavljanja izveštaja da započnete gledanje nove serije, ili radije preslažete orman nego da radite na nekom tekstu, da učite, da čitate, da trenirate ili šta god bila vaša obaveza ili zadatak. Da se vratimo na deo koji se tiče neprijatne aktivnosti, pa da dodamo da ne mora sama aktivnost da bude neprijatna, niti njeni učinci, već je dovoljno da samo anticipiramo neprijatnosti koje bi mogle da se dese u procesu ili na kraju obavljenog zadatka. Uzmimo za primer pisanje teksta za neki časopis. Sama pomisao da će pisati za časopis koji je čitan i popularan, osobi stvara jedan prijatan osećaj uspeha i zadovoljstva. Pa zašto ta ista osoba iz dana u dan odlaže pisanje tog teksta, koji joj u krajnjem donosi uspeh? Razlozi mogu biti: izraženi perfekcionisam, strah od neuspeha, strah da nećemo ispuniti nečija očekivanja, sindrom prevaranta (uverenje da nismo adekvatni, dostojni ili sposobni i da se drugi varaju kada su naše sposobnosti u pitanju). S druge strane, kada nam je sve u vezi sa tom obavezom neprijatno, radimo sve da izbegnemo rad na tome jer nam sama pomisao na izvršavanje nekog dosadnog, napornog ili neprijatnog zadatka stvara frustraciju, nesigurnost i nemogućnost da odložimo trenutno zadovoljstvo zarad neke dugoročne dobiti. Osobe koje prokrastiniraju svesne su rizika, gubitka ili žala za propuštenom šansom, ali ipak rade na svoju štetu, delimično jer i ne postoji možda odgovornost prema nekom višem autoritetu i zato im je najlakše da odustanu od sebe. Procenjuju da to neće naneti nikome drugom štetu, a verovatno su sebe sabotirali više puta do sada i to im ne predstavlja veliki problem ili neki poseban značaj.
Postoji li tip ljudi koji češće prokrastinira od drugih?
– Svi smo mi nekada prokrastinatori, ali to ne znači da neko ko prokrastinira u jednoj oblasti nužno prokrastinira u drugoj. Zato je važno da znamo i razumemo kakvo značenje za nas ima ta obaveza i šta to nama predstavlja. Kako je mi doživljavamo, je li za nas laka ili teška aktivnost, koje emocije možemo sa tim dovesti u vezu i slično. Ljudi sa izraženim perfekcionizmom su svakako podložniji prokrastinaciji, jer smatraju da nikada neće biti dovoljno dobro i da je bolje čekati pravi trenutak da se taj zadatak izvrši ili da je bolje da se nikada ne završi. Takođe, ljudi koji imaju izraženu nisku toleranciju na frustraciju često prokrastiniraju, jer izbegavaju svaku moguću neprijatnost, idu zaobilaznim putevima i radije odustaju od svog cilja, umesto da ulože neki dodatni trud ili napor. Ali, pre nego što sebe smestimo u neku kategoriju, bilo bi dobro da razmislimo o tome zašto iznova i iznova odlažemo određene obaveze? Da li nam je to zaista važno? Zašto nam je važno? Da li je to naša autentična potreba? Da li je to u skladu sa našim vživotnim vrednostima i da nije možda vreme da probamo nešto sasvim novo što će nam predstavljati veće zadovoljstvo a dati iste ili slične rezultate? Možda nije problem u pisanju izveštaja, već za koga pišemo taj izveštaj i šta mi dobijamo time, možda nije problem trening već značenje koje smo mi dali treningu i da li je to aktivnost koju zaista želimo za sebe ili nam je nametnuta i tako za sve ostalo u čemu prokrastiniramo.
Kakve posledice ova loša navika može da ostavi na našu psihu?
– Ako često odlažemo obaveze, posle nekog vremena to može postati naša ustaljena praksa. Objašnjavamo sebi da je u redu da odložimo ovo za sutra ili za ponedeljak, ili samo još jednom, i tako ulazimo u začarani krug prokrastinacije. Kako sve više prokrastiniramo, to ipak na neki način utiče na našu sliku o nama samima, koja lako može biti narušena ovakvim izbegavajućim ponašanjem. Posle izvesnog vremena, ubedićemo sebe da nismo dovoljno vredni, da nismo dobri, to će uticati na naše samopouzdanje i iz svega toga mogu narasti veći problemi poput depresivnosti, straha, intenzivnog stresa, poremećaja spavanja ili ishrane. Osoba koja odlaže ne uživa u tome, možda nalazi trenutno zadovoljstvo, ali kasnije se suočava sa osećajem krivice, strahom, stresom i drugim simptomima. Sama prokrastinacija, kao ponašanje, ne može narušiti psihičko blagostanje, koliko njene posledice koje osoba trpi zbog toga.
Kako konstantno odlaganje obaveza utiče na naše uspehe i postignuća? Da li ova osobina razdvaja uspešne od neuspešnih ljudi?
– Prokrastinacija nam oduzima ono najdragocenije: vreme! Svesni toga, mi znamo da ćemo odlaganjem jedne obaveze odložiti možda i neku drugu, treću i tako dalje. Sve će to uticati da mnogo vremena provedemo razmišljajući o tim obavezama, a ne radeći ništa. Izgubićemo vreme, emocionalno ćemo se investirati, a ništa nećemo dobiti. To je kao da idete u teretanu i provodite po 60 minuta sedeći tamo, ali ne radite ništa. Svi će oko vas imati neke rezultate, a vi ćete samo izgubiti vreme i novac. Tako je i sa prokrastinacijom. To što odlažete neku obavezu ne znači da ona ne postoji i da nije prisutna i da vas misaono i emocionalno ne iscrpljuje. Kada sklonite obaveštenje o poruci na telefonu, ta poruka ne nestaje. Ne nestaju ni naše obaveze. A sve to utiče da se zatrpavamo novim obavezama i da nam je teško da se kasnije snađemo u spostevnom haosu. To može uticati na naše uspehe i postignuća, jer to zavisi od nas samih i naše spremnosti da uložimo određeni napor da to i ostvarimo. Veruje se da uspešni ljudi ne prokrastiniraju, ali se ne bih se složila sa tim. Mislim da njihov uspeh nije stvar prokrastinacije i da svaki prokrastinator može biti uspešan. To je stvar otkrivanja svojih istinskih, unutrašnjih, autentičnih želja i življenje u skladu sa njima, ali i rada na sebi i samoprihvatanju. Svi mi možemo da budemo uspešni i svi uspešni mogu da prokrastiniraju. To nije stvar slabog karaktera, to je nešto mnogo više i složenije u našoj prirodi, udruženo sa mnogim drugim faktorima koji utiču na naš učinak i na naš uspeh.
Koje korake možemo da preduzmemo da bi se oslobodili ove loše navike?
– Moj prvi predlog je uvek isti – psihoterapija! Rad sa terapeutom, koji može da nam pruži bolje uvide u naša ponašanja, osećanja i razmišljanja. Da shvatimo zašto se ponašamo na način na koji se ponašamo, zašto sabotiramo sebe, da li je to povezano sa nečim drugim, ali i da uvidimo koje su naše životne vrednosti, šta je to što istinski želimo i koje prepreke nam stoje na putu do tog cilja! Ovo je neka kombinacija dubinske terapije i recimo KBT-a (kognitivno-bihejvioralne terapije).
Osim toga, možemo pokušati sa nekim jednostavim rešenjima, poput:
– otkrivanje uzroka problema prokrastiniranja;
– razvijanje svesti o tome da prokrastiniramo, odnosno da smo svesni toga, da ne zanemarujemo tu spoznaju i da se, umesto samokažnjavanja, krećemo u pravcu rešavanja problema;
– određivanje prioriteta i ispunjavanje prvo zahtevnjih i važnijih obaveza;
– razvijanje sistema samonagrađivanja za postignuti rezultat ili obavljeni zadatak;
– validiranje svih emocija sa kojima se suočavamo u procesu obavljanja nekog zadatka, prihvatanje i svest da je to samo emocija koja je proistakla iz značenja koje smo mi dali nekom događaju;
– usresredite se na proces, ne na krajnji proizvod, uživajte u procesu i putujte (Put nije stići, put je putovati);
– planirajte i zapisujte svoje obaveze, bez obzira na to da li se osvrnete na taj spisak jednom ili nijednom u toku dana, da li obavite sve sa spiska ili ništa, ipak pokuštajte da pišete i da imate neki svoj plan;
– ulaganje truda i akcije, problem se neće sam od sebe rešiti, potrebno je da nešto uradite, makar i baby koracima – samo se pokrenite;
Za kraj ovog teksta, ono, meni, najvažnije: budite nežni prema sebi i radite najbolje što možete. Na kraju dana je to jedino što je važno, a to je naš odnos sa samima sobom.
Ovaj tekst originalno je objavljen na našem portalu 11. januara 2023. godine.
Intervju: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @sincerelyjules
Foto: Instagram, Privatna arhiva
