Žene su stekle poziciju na Olimpijskim igrama od svog simboličnog učešća do potpune ravnopravnosti, međutim, njihov tretman bio je nejednak i trebalo im mnogo vremena da dođu do olimpijskog postolja u većini sportova
Osnivač modernih Olimpijskih igara, francuski pedagog i istoričar Pierre de Coubertin, smatrao je da je učešće žena na ovom takmičenju nepraktično, nezanimljivo i neprikladno. U skladu sa tim, na prvim modernim Igrama u Atini 1896. godine nije bilo žena među takmičarima. Međutim, već kroz četiri godine, na drugim Olimpijskim igrama u Parizu, žene su dobile priliku da se bore za olimpijsko zlato, ali u samo pet disciplina – tenis, jedrenje, kriket, konjički sport i golf. Njih 22 činile su nešto više od dva odsto učesnika.
Na istom mestu, ove godine, broj muških i ženskih “lovaca“ na olimpijske medalje gotovo je izjednačen. Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Thomas Bach tim povodom je izjavio da je ovo „jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji žena na Olimpijskim igrama, i u sportu uopšte“, a prethodio mu je dug put borbe za ženska prava u sportu.
Žene na Olimpijadi
Kao što smo već rekli, žene su se prvi put takmičile 1900. godine u Parizu na drugim Olimpijskim igrama, ali su činile tek simboličnih 2,2 odsto učesnika. Da budemo precizniji, na takmičenju su učestvovale 22 žene od ukupno 997 sportista. Njihovo učešće naišlo je na velike otpore u brojnim društvenim i političkim krugovima, ali je pritisak ženskog pokreta bio dovoljno jak da ženama obezbedi pravo na učešće i na narednoj Olimpijadi, u Sent Luisu 1904. godine.
Sledeći istorijski momenat dogodio se na Igrama u Amsterdamu 1928. godine kada su, sa skoro 300 učesnica, žene činile gotovo 10% od ukupnog broja sportista. Osim toga, bilo je im je dozvoljeno da se takmiče u više sportova.
U izdanju iz 1984. u Los Anđelesu, ženama je po prvi put dozvoljeno da učestvuju u maratonu – simbolu izdržljivosti i upornosti dok se još jedan istorijski trenutak dogodio 2012. u Londonu kada je svaka zemlja učesnica imala makar jednu ženu među svojim sportistima. Igre u Londonu važne su i zbog činjenice da je ženama prvi put bilo dozvoljeno da se takmiče u svim disciplinama.
Pre osam godina, u Riju, žene su činile 44 odsto učesnika, dok su 2020. godine u Tokiju činile 48 odsto.
Na ovogodišnjim Igrama učestvuje više od 11.000 takmičara i takmičarki, uključujući i rezerve, a broj muškaraca i žena po prvi put je gotovo izjednačen. Prema podacima sa zvaničnog sajta OI, po broju žena u svojim timovima prednjače SAD, Francuska, Australija, Kina i Nemačka. Međutim, od 205 olimpijskih timova, šest nema žena među sportistima (Irak, Lihtenštajn, Somalija…), što je na neki način i korak unazad.
MEĐU TAKMIČARIMA I DVE NEBINARNE OSOBE
U ženskoj kategoriji u Parizu će se takmičiti i dve osobe koje se izjašnjavaju kao nebinarne, odnosno transrodne. Reč je kanadskoj fudbalerki Quinn i i američkoj atletičarki Nikki Hiltz.
Srbija na Olimpijadi
Srbija je u Pariz poslala tim od 113 članova. Među njima su 43 žene: atletičarke, stelkinje, bokserke, biciklistkinje, veslačice, kajakašice, košarkašice, odbojkašice, plivačice, tekvondistkinje, džudistkinje… Upravo je strelkinja Zorana Araunović sa kolegom Damirom Mikecom donela našoj zemlji prvo ovogodišnje olimpijsko zlato u mešovitom takmičenju u streljaštvu.
Na Olimpijskim igrama u Tokiju, Srbiju je predstavljalo više žena nego muškaraca i osvojile su četiri medalje od ukupno devet. Pre toga, od devet medalja iz Atlante, Sidneja i Atine četiri su donele naše sportistkinje, a šest od 15 osvojenih u Pekingu, Londonu i Riju.
Dug put do jednakosti
Tokom više od jednog veka istorije, najvažnije svetsko sportsko takmičenje na planeti prilagođavalo se društvenim promenama. Tako je Olimpijada prešla dug put od takmičenja koje isključuje žene do prostora koji ima za cilj da bude avangarda jednakosti u učešću muškaraca i žena.
Žene su stekle poziciju na Olimpijskim igrama od svog simboličnog učešća do potpune ravnopravnosti, međutim, njihov tretman bio je nejednak i trebalo im mnogo vremena da dođu do olimpijskog postolja u većini sportova.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @paris2024
Foto: Instagram
