Nove knjige u domaćim knjižarama koje vredi pročitati
Septembar nam je doneo pet novih razloga da ponovo uđemo u knjižare. Ovog puta izbor je prilično šarenolik: jedan roman vodi nas u blisku budućnost Japana, drugi počinje slučajnom zamenom mobilnih telefona, treći nas smešta u svet koji je preživeo katastrofu, dok četvrti odlazi duboko u homoljske šume, među vukove, stara verovanja i jednu očajničku želju. Tu je i knjiga Gisèle Pelicot, koja poznatu priču vraća tamo gde joj je mesto – u glas žene koja ju je proživela.
PROČITAJTE: Motivacione knjige koje će vam zaista pomoći ako ste „zapeli“ na bilo kom životnom polju
NOVE KNJIGE DOMAĆIH IZDAVAČA
Od savremenih romana koji se poigravaju tehnologijom, identitetom i granicama stvarnosti do memoara koji su već izazvali snažne reakcije širom sveta, ovo su naslovi koje ovog meseca želimo da imamo na noćnom stočiću.
DUBOKO U SEBI (Keiichiro Hirano)
Od japanskog autora Keiichira Hirana, čiji je roman Neki čovek bio jedan od najzapaženijih naslova Geopoetike, stiže nam Duboko u sebi – naučnofantastična porodična priča i filozofski roman smešten u blisku budućnost Japana. U svetu u kojem je moguće naručiti virtuelnu figuru osobe koje više nema, Hirano istražuje šta se događa kada tehnologija počne da čuva nečiji glas, navike, sećanja, pa čak i fizički lik. Ipak, ovo nije roman koji se bavi tehnologijom samo zbog nje same. U njegovom središtu su mnogo poznatija i večna pitanja: koliko zaista poznajemo ljude koji su nam najbliži, možemo li ikada potpuno razumeti tuđi unutrašnji svet i šta ostaje od nečijeg identiteta nakon smrti? Kroz intimnu porodičnu priču Hirano otvara teme ljubavi, gubitka, usamljenosti, slobode izbora i granica bliskih odnosa, stvarajući roman koji je istovremeno savremen i duboko ljudski.
JA SAM ROMAN MONIJE (Delphine de Vigan)
Booka je najavila objavljivanje novog romana francuske spisateljice Delphine de Vigan, autorke romana Deca su kraljevii D’après une histoire vraie. Naslov Ja sam Roman Monije već je privukao veliku pažnju širom Evrope i sveta, a sada stiže i pred domaće čitaoce. Priča počinje slučajnom zamenom telefona. Tokom jedne večeri u baru, 47-godišnji samohrani otac Tomas i nepoznata žena Romane Monnier greškom uzimaju telefone jedno drugog. Kada se sutradan čuju kako bi ih vratili, Romane iznenada kaže Tomasu da zadrži njen telefon. Daje mu šifru, a zatim nestaje bez objašnjenja. Tomas tako ostaje sa uređajem koji mu otvara prozor u život žene koju jedva da je poznavao. Poruke, beleške, fotografije, audio-snimci i internet pretrage postepeno otkrivaju njene misli, opsesije i nezadovoljstvo svetom u kojem živi. Što dublje ulazi u njen digitalni trag, to manje deluje da pokušava samo da otkrije gde je Romane nestala. Njena priča počinje da ga vraća njegovim sopstvenim prazninama, prošlosti i pitanjima koja je dugo izbegavao.
Ja sam Roman Monije je roman o tome koliko se danas može saznati o nekoj osobi bez ijednog razgovora sa njom – i koliko toga, uprkos svemu, može ostati zauvek skriveno. Delphine de Vigan kroz jednu neobičnu zamenu telefona otvara pitanje gde se završava radoznalost, a počinje prisvajanje tuđeg života.
RUPE (Andrej Blatnik)
Jedan od najpoznatijih savremenih slovenačkih pisaca Andrej Blatnik u romanu Rupe donosi duhovitu, ironičnu i žanrovski razigranu priču o svetu koji se raspao na bezbroj ličnih bunkera. Nakon kataklizme koja je opustošila površinu, glavni junak izlazi iz svog skloništa i sa spasiocem kreće u gotovo donkihotovsku misiju – da umetnošću pokuša da spase svet. Međutim, rupe iz naslova nisu samo fizička mesta u kojima se likovi skrivaju od stvarnosti. One su i informacijski mehuri u kojima živimo, ideološki rovovi, praznine u kolektivnom pamćenju i pukotine koje nastaju kada nestanu zajedničke vrednosti. Svako od likova zato živi u nekoj svojoj rupi, baš kao što bi i svako od nas mogao da ovoj metafori doda sopstveno značenje. Kroz fragmentarnu strukturu i poigravanje stilom, perspektivom i žanrom, Blatnik govori o strahu, sećanju, savremenom društvu i pitanju može li umetnost zaista da promeni stvarnost. Iako polazi od postapokaliptičnog sveta, Rupe su distopija u kojoj, pomalo neočekivano, ipak ima mesta za nadu.
VUČJA DOLINA (Milena Sekulić Odalović)
U romanu Vučja dolina, Milena Sekulić Odalović vodi nas u Belu Crkvu s kraja 19. veka, gde Ana Rauh živi u braku bez ljubavi i polako gubi nadu da će ostvariti najveću želju – da postane majka. Kada sazna za zagonetno mesto skriveno duboko u homoljskim šumama, za koje se vezuje drevno verovanje o sili koja može da ispuni ono za čim čovek najviše čezne, Ana usred zime kreće na opasan put. Povratak iz Homolja, međutim, neće doneti očekivano razrešenje. Ono što je pronašla u Vučjoj dolini zauvek će promeniti njen život, dok se granice između ljubavi i krivice, stvarnosti i predanja sve više brišu. Ovo je mračna i emotivna priča o ženi koja je spremna da rizikuje sve zarad porodice i sopstvenih snova, ali i o ceni koju ponekad plaćamo kada poželimo da promenimo ono što nam je sudbina namenila.
HIMNA ŽIVOTU (Gisèle Pelicot)
Posle svega što je o njenom slučaju već napisano, Himna životu donosi ono što do sada nismo imali priliku da čujemo – priču Gisèle Pelicot iz njene perspektive. Zajedno sa novinarkom Judith Perrignon, ona se vraća u sopstvenu prošlost, u život pre suđenja, u brak i porodicu, ali i u trenutak kada je saznala da se iza svakodnevice koju je decenijama poznavala krilo nešto potpuno drugačije. Posebno je zanimljivo što Pelicot ne piše samo o onome što joj se dogodilo, već o svemu što je došlo posle. O pokušaju da ponovo „složi“ sopstveni život, o odnosu prema deci i unucima, o sećanjima koja više nemaju isto značenje i o pitanju kako izgleda život kada se jednom zauvek promeni način na koji posmatramo sopstvenu prošlost.
A možda je najjači deo knjige upravo u tome što, uprkos svemu, Pelicot ne odustaje od onoga u šta je verovala pre nego što joj se život promenio. Himna životu je zato lična priča žene koja je izgubila iluziju o svom životu, ali ne i želju da ga ponovo živi.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @weworewhat
Foto: Instagram, Promo
