Sedam filmova o kojima se ove godine najviše govorilo u Veneciji
Svečanom dodelom nagrada sinoć je završen 83. Venecijanski filmski festival koji je, osim glamuroznih izdanja sa crvenog tepiha, velikih filmskih zvezda i brojnih premijera, doneo je i nekoliko naslova o kojima će se, po svemu sudeći, govoriti i tokom narednih meseci. Od novih ostvarenja Martina McDonagha i Lee Chang-donga, preko istorijske drame Woman Unknown, koja je osvojila Zlatnog lava, do naslova koji otvaraju neke od najvažnijih društvenih i političkih tema današnjice – ovogodišnja selekcija ponudila je prilično raznovrstan izbor.
PROČITAJTE: Film „Izlet“ je srpski kandidat za Oskara
Iako će mnogi od ovih filmova tek stići u bioskope i na streaming platforme, već sada su privukli pažnju publike i kritike, a pojedina ostvarenja već se pominju i kao ozbiljni kandidati za narednu sezonu filmskih nagrada. U nastavku izdvajamo sedam naslova sa Lida koje smo dodali na svoju must watch listu.
WILD HORSE NINE
Balansirajući između urnebesnog i duboko melanholičnog, novi film Martina McDonagha spaja britak scenario sa neverovatnim, gotovo nestvarnim pejzažima Uskršnjeg ostrva u Čileu i donosi neobičan triler koji suptilno komentariše haotičnu političku stvarnost našeg vremena. John Malkovich, koji je za ovu ulogu dobio Zlatnog lava, briljira kao Chris – bivši pripadnik CIA-e koji se približava kraju života i suočava sa svojom komplikovanom i krvavom prošlošću. Kada iz Santjaga bude poslat na tajanstveno vulkansko ostrvo usred Pacifika, zajedno sa razdražljivim prijateljem i kolegom Leejem (Sam Rockwell), uslediće niz bizarnih pucnjava, jurnjava automobilima i tajnih operacija. One ujedno pružaju uvid u besmislenu spiralu nasilja koja će kulminirati stravičnim čileanskim državnim udarom 1973. godine. U sladu sam tim, ovaj film otvara velika pitanja o američkom imperijalizmu i naizgled beskrajnoj borbi protiv fašizma, ali istovremeno uspeva da bude izuzetno zabavan.
INK
Tabloidna kultura kakvu danas poznajemo počela je da se oblikuje 1969. godine, kada je Rupert Murdoch (kojeg ovde igra Guy Pearce) kupio tada posrnuli list The Sun i pretvorio ga u provokativnije i smelije izdanje – manje dubinskih analiza globalne politike, a mnogo više sočnih skandala i fotografija na trećoj strani. Na čelu te transformacije bio je urednik Larry Lamb (Jack O’Connell), konvencionalni novinar koji zbog velike zarade pristaje da proda sopstvene ideale i time otvara Pandorinu kutiju, usmeravajući novine, ali i čitavo društvo, putem sa kojeg više nema povratka.
Pod energičnom i gotovo zadihanom režijom Dannyja Boylea, uz značajan doprinos Claire Foy u ulozi odlučne urednice ženskih rubrika – fiktivnog spoja nekoliko pionirki Fleet Streeta – ova istinita priča istovremeno je uzbudljiva i uznemirujuća. Film je svojevrsna oda zlatnom dobu novinarstva sredinom 20. veka, kada su redakcije bile ispunjene cigaretnim dimom i zvukom pisaćih mašina, ali i upozorenje na opasan put od pristupačne zabave namenjene širokoj publici do potpunog odustajanja od svih moralnih principa zarad većeg profita.
POSSIBLE LOVE
Korejski filmski majstor Lee Chang-dong vraća se na veliko platno osam godina nakon mračnog i uznemirujućeg, za Oskara nominovanog filma Burning, donoseći još jednu kompleksnu priču o želji, ljubomori i klasnim razlikama. U središtu filma je maestralna Jeon Do-yeon, dobitnica nagrade za najbolju glumicu u Kanu za rediteljev film Secret Sunshine iz 2007. godine, koja igra Mi-ok, nezadovoljnu suprugu i majku. Njen muž Ho-seok (Sul Kyung-gu) još uvek se nije oporavio od traumatičnog gubitka posla kada u njihov život ulazi Ye-ji, koju igra Cho Yeo-jeong iz filma Parasite. Ona je stilizovana i imućna dokumentaristkinja koja radi na filmu o posledicama otpuštanja zaposlenih i korporativnog restrukturiranja. U pokušaju da u svoj projekat uključi Ho-seokovu priču, Ye-ji se zbližava sa Mi-ok. Njihovo neobično i intimno prijateljstvo uključuje večere sa njenim mužem, menadžerom hedž fonda (Zo In-sung), putovanje u njihovu kuću pored mora i niz intervjua kroz koje rediteljka postepeno otkriva svoju junakinju i zaviruje u njene najintimnije delove života. Film se razvija sporo, ali izuzetno sugestivno, i predstavlja još jedno majstorsko ostvarenje jednog od velikana svetske kinematografije.
PRIMETIME
Prvi dugometražni igrani film Lancea Oppenheima vraća nas u sredinu 2000-ih i period kada je emisija To Catch a Predator od televizijskog hita postala pravi društveni fenomen. Primetime istražuje kako je trka za gledanošću počela da pomera granice rijaliti televizije i koliko je visoka bila cena tog uspeha. Robert Pattinson u ulozi voditelja Chrisa Hansena potpuno menja svoju uobičajenu glumačku personu, a njegova pomalo ukočena, ali intenzivna interpretacija upravo je jedan od glavnih razloga zbog kojih film funkcioniše tako dobro.
Primetime je uznemirujući pogled na eru u kojoj je televizijska gledanost postala važnija od svega što se događalo ljudima pred kamerama. Baš kao i emisija koju prikazuje, istovremeno je teško gledati ga i nemoguće skrenuti pogled.
WOMEN UNKNOWN
Ova lista svakako ne bi bila potpuna bez Woman Unknown, istorijske drame danske rediteljke May El-Toukhy koja je iz Venecije odnela Zlatnog lava za najbolji film. Ostvarenje je privuklo pažnju još pre početka festivala, budući da je bilo jedini film u glavnom takmičarskom programu koji je samostalno režirala žena. Ni naknadno uvrštavanje dokumentarca NAZA, koji su korežirale žene, nije mnogo promenilo sliku ovogodišnje selekcije. Ipak, Woman Unknown je vrlo brzo uspeo da izađe iz okvira te rasprave i nametne se kvalitetom, da bi na kraju osvojio najvažnije priznanje festivala.
Radnja je smeštena u Dansku neposredno nakon Drugog svetskog rata i prati Marie, mladu dadilju i kućnu pomoćnicu iz radničke klase koju igra Mathilde Arcel. Ona planira da se uda za svog imućnog poslodavca, koji je udovac, i tako napravi veliki iskorak na društvenoj lestvici. Međutim, mračne tajne iz njene prošlosti postepeno izlaze na površinu, a jedna od najupečatljivijih scena filma prikazuje ženu optuženu za saradnju sa okupatorom – odnosno za vezu sa nacističkim vojnikom – koju na ulici tuku, šišaju i obeležavaju kukastim krstom. Upravo kroz ovakve prizore Woman Unknown govori o posledicama rata, klasnim razlikama i položaju žena, dok žensko telo postaje svojevrsno bojno polje istorije i društvenih osuda. Atmosferičan, mračan i izuzetno pažljivo odigran, film May El-Toukhy donosi pogled na jedan manje poznat trenutak evropske istorije, ali ga istovremeno pretvara u univerzalnu priču o moći, sramu i pokušaju da se izgradi novi život.
MUSK
Četiri sata dokumentarca o Elonu Musku možda na prvi pogled ne zvuče kao najprivlačniji način da provedete veče. Ipak, Alex Gibney uspeva da njegovu priču pretvori u detaljan portret čoveka koji je od povučenog tinejdžera iz Južne Afrike postao jedan od najmoćnijih ljudi Silicijumske doline. Film prati njegov put kroz svet tehnologije i biznisa, ali i njegovu sve veću ulogu u političkim i kulturnim sukobima. Gibney razgovara sa ljudima iz Muskove porodice, kao i sa ženama iz njegovog života, dok istovremeno sklapa širu sliku o načinu na koji je gradio svoj uticaj. Mnogi detalji biće poznati svima koji su pratili njegovu karijeru, ali njihovo objedinjavanje u jednu priču daje dokumentarcu dodatnu težinu. Rezultat je ambiciozan i prilično nemilosrdan portret čoveka čiji uticaj danas daleko prevazilazi svet tehnologije.
NAZA
NAZA je možda u poslednjem trenutku dodat u takmičarski program ovogodišnjeg festivala, ali je uprkos tome postao jedan od njegovih najprovokativnijih i najmoćnijih filmova koji je dobio najduži aplauz u istoriji od čak 25 minuta. Dokumentarac su režirali izraelski autori Juval Abraham i Rejčel Szor, deo ekipe koja stoji iza filma No Other Land, dok je Jonathan Glazer izvršni producent. Film donosi anonimna svedočenja 24 pripadnika izraelskog obaveštajnog korpusa o pristupu Izraelskih odbrambenih snaga civilnim žrtvama u Gazi. Njihova lica i glasovi digitalno su izmenjeni, a većina razgovora snimljena je noću, na krovovima Tel Aviva, čime je stvoren izrazito hladan i distanciran vizuelni okvir.
Upravo taj kontrast između mirnih, gotovo statičnih kadrova i sadržaja njihovih svedočenja čini film posebno uznemirujućim. NAZA ne pokušava da ponudi jednostavne odgovore, već ostavlja prostor da se izrečeno sagleda u širem kontekstu. Uz pažljivo odabrane arhivske snimke, ovaj dokumentarac postaje jedno od najsnažnijih ostvarenja ovogodišnjeg festivala, što potvrđuje i Specijalna nagrada žirija koju je osvojio u Veneciji.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: IMDb
Foto i video: IMDb, YouTube
