GLP-1 terapija promenila je pristup lečenju gojaznosti, ali pre početka važno je razumeti kako deluje, koji su njeni mogući neželjeni efekti i zašto su promene životnih navika i dalje važne
U poslednjih nekoliko godina, GLP-1 lekovi promenili su pristup lečenju gojaznosti i postali jedna od najznačajnijih tema u savremenoj medicini. Terapije koje utiču na apetit i osećaj sitosti mnogima su pomogle da izgube značajan broj kilograma, posebno nakon godina neuspešnih pokušaja da telesnu masu regulišu dijetama. Ipak, njihova efikasnost ne znači da predstavljaju brzo i trajno rešenje. Rezultati zavise od individualnog odgovora na terapiju, a važnu ulogu imaju i ishrana, fizička aktivnost i navike koje se usvajaju tokom lečenja. Zato je, pre početka korišćenja ovih lekova, važno razumeti kako deluju, koje rizike nose i šta se događa kada se terapija prekine.
KAKO DELUJU GLP-1 LEKOVI?
GLP-1 lekovi oponašaju dejstvo hormona koji učestvuju u regulaciji apetita i nivoa šećera u krvi. Među najpoznatijim terapijama su semaglutid i tirzepatid, koji se prodaju pod nazivima Ozempic, Wegovy i Mounjaro, u zavisnosti od leka i njegove namene. Ovi lekovi deluju na receptore koji učestvuju u regulaciji osećaja sitosti, usporavaju pražnjenje želuca i pomažu u kontroli glukoze u krvi. Zbog toga se smanjuje osećaj gladi i olakšava kontrola unosa hrane.
Gubitak kilograma kod mnogih počinje već tokom prvih nekoliko nedelja. U pojedinim kliničkim ispitivanjima zabeleženo je smanjenje telesne mase od 14 do 20 odsto tokom 72 nedelje, mada rezultati zavise od primenjenog leka i individualnih faktora. Oko 10 do 15 odsto ispitanika, prema podacima navedenim u analizama, ostvaruje znatno skromnije rezultate.
PROČITJTE: Otkrivamo vam zlatna pravila za zdravu ishranu tokom jesenje sezone
Popularnost ovih terapija delom se objašnjava i činjenicom da olakšavaju kontrolu apetita u okruženju u kojem su visokokalorične namirnice lako dostupne. Ipak, njihova primena i dalje zahteva medicinski nadzor, a nisu namenjeni samostalnom mršavljenju bez odgovarajuće procene zdravstvenog stanja.
ŠTA SE DOGAĐA KADA SE TERAPIJA PREKINE?
Jedno od najvažnijih pitanja odnosi se na održavanje rezultata nakon prestanka korišćenja GLP-1 lekova. Gojaznost je hronično stanje, a regulacija telesne mase uključuje složene biološke mehanizme koji ne nestaju nakon gubitka kilograma. Kada se terapija prekine, apetit se može ponovo pojačati, dok organizam pokušava da nadoknadi izgubljenu energiju. Hormonske promene mogu da povećaju osećaj gladi, a smanjenje potrošnje energije dodatno oteža održavanje postignute telesne mase.
Istraživanja pokazuju da se izgubljeni kilogrami često vraćaju nakon prekida terapije. Prema jednom istraživanju, učesnici su osam nedelja nakon prestanka uzimanja lekova dobili prosečno 1,5 kilograma, a telesna masa nastavila je da raste i kasnije. Druge analize ukazuju na to da ljudi tokom godine nakon prekida terapije mogu da vrate oko 60 odsto izgubljene telesne mase.
Važnu ulogu imaju i takozvane food noise misli – uporne i nametljive misli o hrani koje mogu da otežaju kontrolu apetita. Zbog toga se GLP-1 terapija ne bi trebalo posmatrati kao kratkoročno rešenje, već kao deo dugoročnog plana lečenja koji se pravi u dogovoru sa lekarom.
ZAŠTO SU PROMENE ŽIVOTNIH NAVIKA I DALJE VAŽNO?
Iako GLP-1 lekovi mogu značajno da olakšaju mršavljenje, stručnjaci naglašavaju da su promene životnih navika i dalje važne za dugoročno zdravlje. Kombinovanje terapije sa uravnoteženom ishranom i fizičkom aktivnošću može da doprinese boljim rezultatima. Posebnu pažnju treba posvetiti kvalitetu ishrane. Pošto lekovi smanjuju apetit, osobe koje ih koriste mogu da unose znatno manje hrane, što povećava rizik od nedovoljnog unosa proteina, vitamina i minerala.
Nutritivni nedostaci mogu da dovedu do gubitka mišićne mase i fizičke slabosti. Zbog toga nije dovoljno samo smanjiti broj kalorija – važno je da obroci obezbede sve hranljive materije potrebne organizmu. Cilj terapije zato ne bi trebalo da bude isključivo manji broj na vagi, već poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja. Podrška lekara i nutricioniste može da pomogne u usvajanju navika koje će biti održive i nakon završetka terapije, ukoliko do njega dođe.
GLP-1 LEKOVI NISU BRZO REŠENJE
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da lekovi sami po sebi nisu dovoljni za rešavanje globalnog problema gojaznosti. Prevencija, rano prepoznavanje rizika i stvaranje okruženja koje podstiče zdravije izbore takođe su važni. Promena ponašanja nije jednostavna, a održavanje nove telesne mase može biti posebno zahtevno nakon prestanka terapije. Gojaznost se zato posmatra kao hronično stanje koje zahteva dugoročan pristup, a ne kao problem koji se može trajno rešiti jednim lekom.
Dodatna podrška trebalo bi da obuhvati promene u ishrani, više fizičke aktivnosti i praćenje zdravstvenog stanja. Važno je i da pacijenti pre početka terapije budu upoznati sa mogućnošću vraćanja kilograma, kako bi imali realna očekivanja i plan za održavanje rezultata.
MALE PROMENE KOJE PRAVE RAZLIKU
Istraživanja pokazuju da čak i male promene svakodnevnih navika mogu da budu koristan dodatak terapiji. Istraživači sa Univerziteta Stanford ispitivali su uticaj takozvanih mikrokoraka – jednostavnih promena koje ne zahtevaju velike napore, ali se vremenom mogu pretvoriti u rutinu. Primeri uključuju zamenu zaslađenih napitaka vodom, izbegavanje kafe nakon ručka, nekoliko minuta šetnje ili kratku vežbu disanja u stresnim situacijama. Ovakvi koraci mogu da pomognu u unapređenju ishrane, fizičke aktivnosti, sna i upravljanja stresom.
Njihova prednost je u tome što su jednostavni i ostvarivi, pa se lakše održavaju. Iako ne mogu da zamene medicinsku terapiju kada je ona potrebna, predstavljaju koristan način da se postepeno izgrade zdravije navike.
KOJI SU MOGUĆI NEŽELJENI EEFEKTI?
GLP-1 lekovi mogu da izazovu neželjene efekte, najčešće mučninu, povraćanje, zatvor i druge gastrointestinalne tegobe. U pojedinim istraživanjima zabeležena je i povezanost sa pankreatitisom i žučnim kamencima, dok gubitak mišićne mase predstavlja dodatni razlog za oprez, posebno kod osoba koje ne vežbaju.
Istraživanja ispituju i moguće veze sa određenim problemima sa kostima i zglobovima. Ipak, dugoročni efekti ovih terapija još nisu u potpunosti poznati, a nedostaju i podaci o pojedinim aspektima njihove primene tokom trudnoće. GLP-1 lekovi za mršavljenje ne preporučuju se tokom trudnoće.
Moguće rizike važno je procenjivati u odnosu na zdravstveno stanje pacijenta i potencijalne koristi terapije. Gojaznost je povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, određenih vrsta raka i moždanog udara, zbog čega odluku o lečenju treba donositi individualno, uz savet lekara.
ŠTA NAS OČEKUJE U BUDUĆNOSTI?
Razvoj GLP-1 terapija brzo napreduje, a istraživanja ukazuju na moguće koristi koje prevazilaze gubitak kilograma. U velikoj studiji koja je obuhvatila dva miliona ljudi, primena ovih lekova povezana je sa boljim kardiovaskularnim zdravljem, manjom učestalošću pojedinih infekcija i demencije, kao i nižim rizikom od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Istražuju se i njihovi potencijalni efekti na opstruktivnu apneju u snu i artritis.
Pažnju naučne zajednice privlači i retatrutid, eksperimentalni lek koji deluje na tri hormonska sistema uključena u regulaciju apetita i metabolizma. Prema rezultatima kliničkog ispitivanja koje je objavila kompanija Eli Lilly, tokom 68 nedelja zabeležen je prosečan gubitak gotovo 29 odsto telesne mase. Rezultati su obećavajući, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdili efikasnost i bezbednost leka.
Ipak, budućnost lečenja gojaznosti neće zavisiti samo od razvoja novih terapija. Jednako je važno obezbediti podršku koja će ljudima pomoći da usvoje i održe zdravije navike, kao i stvoriti okruženje u kojem su kvalitetna ishrana i fizička aktivnost dostupniji.
GLP-1 lekovi predstavljaju značajan napredak u lečenju gojaznosti, ali nisu univerzalno niti samostalno rešenje. Njihovu primenu treba posmatrati kao deo šireg pristupa koji uz medicinsku terapiju uključuje kvalitetnu ishranu, kretanje i dugoročnu brigu o zdravlju.
Tekst: Ivana Nikolić
Foto Pexels
