Toliko je mnogo velikih stvari oko nas
Samo je nekad teško podići glavu.
Vitomirka Trebovac
Svi mi imamo velike i važne dane u životu.
Čuvamo ih u albumima, pod svojom kožom i u sećanjima, u srcu i mislima. Postoje i oni važni dani o kojima još sanjamo, čekajući da se tek dese. Izgradili smo čitave strategije i planove u cilju njihovog dolaska, njihovog ostvarenja.
Ali ni najveći filmovi koje volimo nisu napravljeni od jednog kadra ili par sjajnih scena. Veliki su jer su sastavljeni od mnoštva detalja, dijaloga i različitih likova u kojima se prepoznajemo i koje su vrsni režiseri odabrali i osvetlili na neki svoj, poseban način. I odjednom, obične priče postaju velika i mala umetnička dela koja pamtimo.
Velike stvari ne dolaze lako, lekcija je koju iznova učimo svakog dana, u svetu postignuća, rezultata, stalnih poređenja….
Na putu do velikih dana teče naš svakodnevni život. Nekad imamo osećaj da u njemu samo statiramo, nekada se iz epizodne uloge odjednom nađemo u poziciji glavnog junaka, a ponekad nismo u stanju da prepoznamo čak ni žanr u kojem se sve oko nas odvija.
Međutim, ono što često zaboravimo je da, hteli to ili ne, u našem životu mi imamo moć da budemo režiseri. I nije to stvar nekog višeg umetničkog talenta, za koji će većina nas odmah reći da ga ne poseduje. To je stvar jednog divnog dara koji nam je svima dat. Dara za život. Svakodnevni. Dara da pažljivo primetimo ovaj trenutak i ispratimo šta se tu oko nas i u nama sada dešava. Dara koji nam je dat, ali ga često zanemarujemo, podrazumevamo i ne koristimo.
A baš poput velikih umetnika, i mi možemo odabrati detalje, likove, situacije koje ćemo osvetliti, emocije i boje kojima ćemo ih ispuniti. Mi smo ti koji čak i u sasvim običnom danu možemo samima sebi u nekoj situaciji reći: Zaustavi ovaj kadar! Daj mi krupni plan! Pojačaj muziku! To je to, to je ta scena! Bravo, kupljeno!
I tako, u maniru velikana, baš ta, scena koju smo mi izabrali, postaje ona koja u našem filmu biva važna, ona koja priča priču. Nama bitnu. Scena ili detalj, možda krajnje običan i drugima neprimetan, a za nas baš onaj koji menja boju i ukus tog dana, trenutnog osećanja. Bezbroj ovakvih vinjeta postaju slika, film našeg života.
Kažu da se ovi zaboravljeni darovi najbolje vraćaju i jačaju kad vežbamo zahvalnost i sposobnost da nađemo radost u malim stvarima koje se već nalaze u našem životu ili se setimo svih onih koje su nam tu radost nekad donele.
Tehnike su razne, mi predlažemo jednu – napravi listu malih radosti! *Imamo i pomoćnika. Recimo – Jaffa Napolitanke!
Nezamenjivi Jaffa ukus je nešto zbog čega biraš da ideš u drugi udaljeni deo grada, samo da bi prošao bakinom ulicom i sebi u bradu rekao: Dobre su, baš kao tvoji kolači nekada! Zagledan u prozor na kojem već odavno ne stoji, mašeš veseloj nepoznatoj devojčici i kažeš sebi: Ovo će biti dobar dan, predosećam!
E da, lista malih radosti! Mi prilažemo našu, ti slobodno nastavi niz:
Doručak u krevetu
Smeh od kojeg te zabole trbušni mišići
Miris mamine supe
Zaboravljeni kusur u džepu mantila
Gledanje zvezda na gradskom keju
Susret s drugarom iz osnovne škole
Vlažna njuškica psa kojom prelazi tvoj dlan
Mekano ćebe i omiljeni film na TV dok je napolju hladna zima
Poziv doktora koji kaže sve je u redu
Sunčano jutro i prvi gutljaj omiljenog napitka
Omiljena pesma na radiju
Leći u krevet sa tek opranom posteljinom
Biranje garderobe za venčanje najboljeg prijatelja
Pronalaženje zaboravljenog albuma sa sličicama
Slatki umor nakon treninga
Pevanje u glas sa dragim ljudima
Prva samostalna vožnja kružnim tokom na Slaviji
Dan kad znaš da ti je dobra frizura/Good hair day
Iznenada ljubaznost nepoznate osobe
Slobodno parking mesto baš tu gde ti je potrebno
Slučajan susret sa novom simpatijom
Dan u kojem sve funkcioniše
Tačan odgovor koji su lupio
Iskren kompliment
Trenutak kad si završio sav svoj posao
Poziv nekoga na koga upravo misliš
Pevanje pod tušem
Zaboravljena posveta u staroj knjizi
Zvuk hrskanja omiljene napolitanke
Tekst: Nina Radojčić
Foto: www.outofoffice.rs
