Nakon 37 godina, Anna Wintour odlazi sa mesta glavne urednice američkog Voguea, što je odličan povod da se podsetimo kako je od sebe uspela da napravi jednu od najmoćnijih osoba u svetu mode i izdavaštva
Odlazak Anne Wintour sa mesta glavne urednice američkog izdanja Vogue magazina od juče je glavna modna vest u svim svetskim medijima. Jedna od najuticajnijih osoba u svetu mode i izdavaštva bila je na ovoj poziciji punih 37 godina, tokom kojih je pomerila brojne granice u svetu modnih magazina. Poznata po paž frizuri, tamnim naočarima, ali i rezervisanom i hladnom stavu, Wintour je odavno od svog imena napravila moćan brend, ali je paralelno sa tim i Vogue postao naprestižniji modni magazin. Ostaće upamćena po hrabrim odluka i naslovnim stranama koje su pomerale granice, ali i po jedinstvenoj sposobnosti da prepozna mlade talente i buduće dizajnerske, fotografske i manekenske zvezde. Široj javnosti postala je poznata nakon kultnog filma Đavo nosi Pradu iz 2006. godine, koji je nastao prema istoimenoj knjizi koju je napisala njena bivša asistentkinja Lauren Weisberger. Međutim, kako je Wintour postala jedna od najmoćnijih figura u surovom svetu mode, saznajte u nastavku.
ODRASTANJE U LONDONU
Anna Wintour rođena je 3. novembra 1949. godine u Londonu, a njen otac Charles Wintour bio je novinar i urednik časopisa Evening Standard što je, kako je sama nekoliko puta izjavila, presdno uticalo na njen izbor profesije. Međutim, Anna je tokom tinejdžerskih dana počela da se interesuje za modu, a već sa 14 godina počela je da nosi bob frizuru koju do danas nije promenila. Sledeće godine, sa samo 15 godina, uz pomoć oca zaposlila se u popularnom londonskom butiku Biba, a ubrzo je odlučila da napusti školu kako bi otišla na obuku za rad u Harrodsu. Na zahtev roditelja vandredno je pohađala časove mode u obližnjoj školi, ali je i od toga rano odustala.
Veza sa urednikom Oza, Richardom Nevillom, donela joj je prvi novinarski posao u tom magazinu krajem 60-tih, dok je njen prvi posao u modnom novinarstvu bio u časopisu Harper’s & Queen, kako se tada zvalo britansko izdanje Harper’s Bazaara, gde je bila jedna od prvih uredničkih asistentkinja. Tokom rada je otkrila manekenku Annabel Hodin, koja joj je bila školska drugarica, a organizovala je i snimanja Helmuta Newtona i Jima Leeja sa kojima je uradila neke od nezaboravnih editorijala u to vreme. Međutim, kako je imala brojna neslaganja sa ostatkom ekipe u magazinu, dala je otkaz 1975. i sa tadašnjim dečkom, novinarom Jonom Bradshawom, preselila se u Njujork.
U svom novom domu brzo je postala mlađa modna urednica u američkom izdanju Harper’s Bazaara gde je takođe organizovala brojna inovativna snimanja, ali je nakon devet meseci dobila otkaz od tadašnjeg urednika Tonyja Mazzole. Potom je radila kao modna urednica u manje poznatim ženskim časopisima kao što su Viva ili Savvy, a potom i u magazinu New York. Tamo su njeni editorijali počeli da privlače pažnju što joj je otvorilo put za kasniju poziciju u Vogueu. U magazinu New York naučila je kako su poznate ličnosti ključ kada hoćeš da dobro prodaš novinu pa je njen rad u Vogueu upravo prepoznatljiv po tome što je odustala od prakse da se na naslovnice stavljaju samo modeli te je uvela i brojne javne ličnosti.
Zanimljivo je da je tokom rada u New York magazinu intervjuisala Grace Mirabellu, tadašnju urednicu Voguea, ali je taj razgovor završen u trenutku kada joj je otvoreno rekla da želi njenu poziciju.
Do Voguea je ipak uspela da dođe 1983. godine jer su njeni hrabri editorijali zapali za oko Alexu Libermanu, tadašnjeg direktoru svih izdanja u Condé Nast, pa je dobila poziciju prvog kreativnog direktora časopisa sa nejasno definisanim odgovornostima. Na tom radnom mestu zadržala se dve godine, tokom kojih je često vukla poteze bez konsultacije sa urednicom Grase Mirabellom, zbog čega su bile u konstantnom sukobu.
PRVE UREDNIČKE FUNKCIJE
Nakon što je tadašnja urednica britanskog Voguea, Beatrix Miller otišla u penziju, Wintour je došla na njeno mesto. Kada je preuzela dužnost otpustila je mnoge zaposlene i preuzela kontrolu nad magazinom kakvu nijedan prethodni urednik nije imao zbog čega je dobila nadimak Nuklearna Wintour.
Dve godine kasnije vratila se u Njujork kao urednica Condé Nast časopisa House & Garden gde se nije proslavila jer su njeni tiraži uvek zaostajali za konurentskim Architectural Digest. I ovde je otpustila brojne zaposlene, uvela mnogo modnog sadržaja zbog čega su čitaoci prestali da kupuju magazin, a veliki broj oglašivača se takođe povukao.
Pa ipak, Condé Nast dao joj je novu šansu i 1988. godine postala je glavna urednica američkog Voguea.
ANNA WINTOUR & VOGUE
Sa nepunih 39. godina, Anna Wintour ostvarila je svoj najveći san i postala glavna urednica američkog Voguea. Istog trenutka napravila je velike kadrovske promene, ali su mnogo vidljivije bile vizuelne promene koje je napravila u magazinu. Dok je Vogue pod vođstvom Mirabelle uglavnom objavljivao naslovne srane sa portretma modela koje su snimane u studiju, Wintour je preferirala fotografije koje su prikazivale telo i koje su nastajale u eksterijerima. Osim toga, kombinovala je pristupačnu odeću sa viskom modom, pa je tako za njenu prvu naslovnicu Voguea iz novembra 1988. godine, pozirala manje poznata i trudna manekenka Michaela Bercu u farmerkama od 50 dolara i topu sa draguljima Christiana Lacroixa koji je vredeo 10.000 dolara. Nakon što su videli naslovnicu, u štampariji su mislili da je u pitanju greška pa su zvali redakciju da im pošalju pravu fotografiju.
Ubrzo je za naslovnice Voguea počela da fotografiše i javne ličnosti, a naslovna sa Madonnom iz 1989. godine i danas se smatra jednim od njenih najhrabrijih poteza. Ova naslovnica izazvala je mnogo oprečnih mišljenja jer je to bilo prvi put da se jedna javna ličnost, koja je pritom imala kemp imidž, pojavi na naslovnici modnog magazina. Kasnije su mnoge njene naslovnice izazivale slične kontroverze, a poslednja u nizu oko koje se digla ogromna prašina bila je sa Kim Kardashian i Kanye Westom iz 2014. godine.
Tokom 90-tih godina, Wintour je uspela da od Voguea napravi najprestižniji modni magazin, ostavivši iza sebe konkurentne časopise Harper’s Bazaar i Elle. Istovremeno se uspešno izborila sa konkurencijom unutar kuće i urednicama koje su pretendovale da dođu na njenu poziciju, među kojima je najozbiljniji kandidat bila Kate Betts, koja je na kraju odustala od borbe i napustila Vogue 2000. godine.
GODINA KRIZE
Najveću krizu kao urednica Voguea, Wintour je imala 2008. godine. Osim što je časopis zbog recesije zaradio znatno manje novca, Anna je te godine imala nekoliko velikih gafova. Najpre je aprilska naslovnica sa Gisele Bündchen i LeBron Jamesom okarakterisana kao rasistička, potom je nje outfit sa potpisom Karla Legerfelda na Met Gali proglašen za „najgori modni gaf godine“, a potom je u decembarskom izdanju Jeniffer Aniston u intervjuu omalovažila Angelinu Jolie. Sve je to dovelo do ozbiljnih glasina da će je Condé Nast penzionisati i da će na njeno mesto doći urednica francuskog Voguea Carine Roitfeld. Međutim, Anna se dočekala na noge. Sledeće godine počela je više da se pojavljuje u medijima, a snimljen je i dokumentarac The September Issue, koji je doneo priču o pripremi septembarskog izdanja Voguea iz 2007. godine. Potom je od britanske kraljice Elizabethe II dobila titulu dame te je zvanično izašla kao pobednik iz ove krize.
U poslednjih nekoliko godina, uloga Anne Wintour u kompaniji Condé Nast znatno se proširila. Ona je danas na funkcijama glavne direktorke sadržaja u izdavačkoj kući gde nadgleda urednički rad izdanja poput WIRED-a, Vanity Faira, GQ-a, AD-a, Condé Nast Travelera, Glamoura, Bon Appétita, Tatlera, World of Interiorsa, Allurea, Teen Voguea, Ars Technice i Them na globalnom nivou, a ujedno je i globalna urednička direktorka Voguea. Sve ove pozicije zadržaće i ubuduće dok je jedino odstupila sa mesta glavne urednice američkog Voguea.
– Svako ko radi u kreativnom poslu zna koliko je važno da nikada ne prestanete da rastete. Kada sam postala glavna urednica Voguea, silno sam želela da dokažem svima koji su bili spremni da slušaju da postoji novi, uzbudljiv način na koji se može praviti američki modni magazin – rekla je Wintour ovim povodom i dodala:
– Danas mi je najveće zadovoljstvo da pomažem novoj generaciji strastvenih urednika da osvoje ovo polje sa svojim idejama.
PRIVATNI ŽIVOT
Wintour se 1984. godine udala za dečijeg psihijatra Davida Shaffera sa kojim je 1985. godine dobila sina Charlesa, a dve godine kasnije i ćerku Katherine. Ovaj brak trajao je 15 godina, a nakon razvoda povezivali su je sa investitorom Shelbyjem Bryanom, ali oni ovu vezu nikad nisu potvrdili. Njen sin Charles danas je hirurg dok je ćerka Katherine pozorišni producent.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: IMDb
Foto: Instagram, IMDb, Vogue
