Influenser Aleksa Simić, koji stoji iza „Halo Milice“ profila na društvenim mrežama, otkrio nam je kako je stigao do miliona pregleda, čemu ga je popularnost naučila i kako sebe vidi u budućnosti
Malo je poštapalica sa društvenih mreža koje su tako brzo postale deo svakodnevnog govora kao što je to slučaj sa „Halo Milice“. Iza nje stoji Aleksa Simić, influenser čiji je put vodio od IT sektora i korporativnih sistema do prepoznatljivog glasa na društvenim mrežama. Spontana poštapalica, nastala bez plana, brzo je postala digitalni fenomen. I dok publika vidi samo humor, iza viralnih video klipova stoji ozbiljan rad na sebi: introspektivno preispitivanje, psihoterapija i redefinisanje prioriteta, što možda objašnjava Aleksinu autentičnost, koju svi prepoznaju na prvi pogled.
U razgovoru za INJournal otkrio nam je kako je od snimaka iz kreveta stigao do miliona pregleda, čemu ga je popularnost naučila o ljudima i gde vidi sebe kada reflektori više ne budu upereni u njega.
INJournal: „Halo Milice“ je odavno mnogo više od vašeg nicknamea, skoro pa mali kulturni fenomen. Da li ste ikada razmišljali zašto se baš ta rečenica tako snažno „zalepila“ za ljude? I da li ćete nam otkriti ko je Milica?
– „Skoro pa mali kulturni fenomen“ – puno hvala na ovakvim rečima, nikada nisam ni razmišljao da će do ovoga doći, ali ne mogu biti lažno skroman, jeste nekako tako! Pa biću, kao i uvek iskren, i mislim da se „zalepila“ jer je autentična i nova. Balkan do sada nije imao „halomilicu“, pa se tako i „zalepila“. Smatram da se sve što je novo veže za ljude, kada je autentično. Pored toga, neko sam ko ne mari za estetiku toliko na mrežama, pa im to daje dodatni novi momenat. Otkriću ko je Milica sigurno, kad tad, ali još ne razmišljam o tome. Neka bude kad dostignem 500k pratilaca!
Otkriću ko je Milica sigurno, kad tad, ali još ne razmišljam o tome. Neka bude kad dostignem 500k pratilaca!
INJournal: Pre nego što ste postali poznati pod nicknameom „Halo Milice“, radili ste u IT sektoru. Čime ste se tačno bavili i kako je izgledao vaš profesionalni put pre društvenih mreža?
– Pre nego što sam postao „Halo Milice“, imao sam svoj full-time posao, poslednja firma za koju sam radio je bila Semrush, bio sam IT Specialist u finansijskom sektoru, radio sam na finansijskom sistemu, njegovom održavanju. Kako sam skoro dve i po godine radio i već bio „Halo Milice“, mogu priznati da je moj život izgledao jako naporno, svako jutro sam se budio da radim, i poslovni i lični laptop su mi bili upaljeni kako bih sve postigao, mejling sa klijentima za mreže, sastanci, chat i posao na samom poslu (IT). Radio sam od 9 do 17h, i od 15h do 23h. Dešavalo se na evente da idem sa laptopom, kako bih ostao profesionalan na oba polja.
Pre rada na društvenim mrežama i „Halo Milice“, radio sam full time, ali sam gledao da se družim čim zatvorim laptop, da uživam u svojim hobijima i prijateljima. Jako volim da izlazim, pa sam tako i jedva čekao da završim sa poslom kako bih otišao na neku dobru zurku. Godišnji odmori su služili uvek za putovanja!
Pored toga, studiram na fakultetu Eduka, smer poslovna izuzetnost, menadžment i organizacija, koji mi mnogo pomaže u ovom novom aspektu života – preduzetničkom.
INJournal: Da li si ikada zamišljao da ćeš se naći u potpuno drugačijoj, javnoj ulozi, ili je influensing bio nešto što ti je došlo potpuno neočekivano?
– Od malih nogu sam se bavio glumom, zanimali su me javnost, kamera, aplauz. Bilo je to uvek tu negde u meni. Ali su influensing i „Halo Milice“ došli spontano, iz kreveta. Nisam ni zamišljao da će to biti ove brojke i ovolika medijska ispraćenost. I ponosan sam zbog toga.
INJournal: Kako je izgledao vaš razvojni put, od prvih snimaka do trenutka kada vas ljudi prepoznaju na ulici i zovu „Halo Milice“?
– Nakon jedne operacije, radio sam od kuće, tada za MOL Serbia u IT sektoru. Jako je dug oporavak bio, dosadilo mi je da gledam više mreže, pa sam hteo da vidim kako je to sa druge strane. Počeo sam da se snimam, i boom! Kroz 2-3 nedelje sam stekao veliki broj pratilaca na TikToku, a onda sam isto to počeo da radim i na Instagramu. U roku od dve nedelje ljudi su počeli da me prepoznaju. I dalje mi je sve to nestvarno! Kako sam imao lične borbe, odmah sam krenuo na psihoterapiju. „Dobar dan Jelena, ja sam Aleksa Simić, IT-ijevac, postajem popularan, imam problem sa…“ – ovo je prva rečenica koju sam izgovorio i tu je počeo najveći razvoj i rad u mom životu. I dan danas idem na psihoanalitičnu terapiju, tri i po godine, redovno. Naravno, u manjoj meri nego na početku. Ne mogu opisati rečima, a ni slikama šta je to meni donelo i koliko je značajno. Mislim da ću jednom napraviti video gde pitam svoje najbliže ljude, mislim da će oni to moći bolje da opišu i prenesu.
Tokom dugog oporavka od jedne operacije, dosadilo mi je da gledam više mreže, pa sam hteo da vidim kako je to sa druge strane. Počeo sam da se snimam, i boom! Kroz 2-3 nedelje sam stekao veliki broj pratilaca na TikToku, a onda sam isto to počeo da radim i na Instagramu
INJournal: Prepoznatljivi ste po svom humoru. Da li ikada svesno odlučite da nešto ne objavite jer znate da bi moglo biti pogrešno shvaćeno?
– Hmmm, nekada da. Ipak, i ja sam živo biće, i ja možda nekada pomislim da će svi da shvate moj humor, „sprdnju“ kao što bi moji najbliži ljudi, a to je nemoguće. Samim tim, ne želim nikada nikoga da uvredim i da objašnjavam da stvarno ničeg zlog nema iza toga. Retko kada, ali da, nekada ostavim snimak samo za sebe!
INJournal: Sigurni smo da često dobijate poruke da nekome „popravite dan“. Da li vas ta vrsta emocije ikada uplaši jer sa njom dolazi i odgovornost?
– Ta vrsta emocije mi neretko izazove čak i onih nekoliko suzica u oku koje dolaze od sreće. Meni je to sjajno, koliko volim da meni neko izaziva osmeh, popravlja dan, zagrli me i slično, tako i ja volim drugima. Nestvarno je da to mogu da uradim virtuelno! Ponekad zastrašujuće nepoznatoj osobi, ali kada stavim sve na papir, ipak – magično!
INJournal: Radite li i dalje u IT-ju?
– Od 1. aprila 2025. godine ne radim u IT-ju, što ne znači da se možda nekada neću vratiti. Iskreno, odmaram. Od svoje 19-te godine radim bez prestanka. Odmaram od full-time posla i kancelarije. Pored toga, vodim svoje mreže i radim influence marketing, što je postalo čak i mnogo odgovornije od mog prethodnog posla. Ljudi nisu ni svesni šta je sve „iza kulisa“. I da je ovo stvarno jedna velika industrija i posao za sebe. Jedina razlika je što više ne radim za nekoga, nego za sebe.
Često dobijam komentare koji uglavnom glase: „kako si prizeman, prirodan, autentičan“. Mislim da to isključivo ima veze sa radom na sebi, odnosno psihoterapijom. Tu se učim tome i kako sve da održim u balansu
INJournal: Kako vam polazi za rukom da uvek ostanete prizemni i autentični?
– Hvala na komplimentu, često dobijam komentare koji uglavnom glase: „kako si prizeman, prirodan, autentičan“. Mislim da to isključivo ima veze sa radom na sebi, odnosno psihoterapijom, koju sam već pomenuo. Tu se učim tome i kako sve da održim u balansu. Na kraju krajeva, svaki dan se podsetim osnovnih stvari kada ustanem: „Dišem, imam da pojedem, imam da popijem, imam vode u kući, imam struje, imam ruke, imam noge“ i još jedne stvari: „Svi smo nebitni“. I pogledam prirodu oko nas koja će ipak zauvek biti iznad svih. Kada to osvestimo, mislim da svi postajemo prizemni. Ne mislim i ne živim u svetu gde sam ja bitniji i bolji od nekoga ili gde je neko bitniji ili bolji od mene. Za sebe želim da budem bitniji i bolji svakog sekunda.
„Da, najbolji sam, ali mislim i da si ti najbolji/a“.
„Da, najlepši sam, ali mislim i da si ti najlepši/a“.
„Da, najpametniji sam, ali mislim da si i ti najpametniji/a“.
Ovo su neki primeri kojima se vodim. Ne smatram da je prefiks „naj“ stvoren za jedno. Nego za sve.
Kako sam u sve ovo krenuo paralelno sa psihoterapijama, naučio sam da se ne razočaravam. Kako? Ne očekujem. Ušao sam u sve bez očekivanja i ličnog aspekta. Razočarati se mogu samo u prijatelje i porodicu ako do toga dođe
INJournal: Šta vas je najviše razočaralo, a šta najlepše iznenadilo u trenutku kada je vaša popularnost naglo porasla?
– Više puta ću se vraćati na rad na sebi. Kako sam u sve ovo krenuo paralelno sa psihoterapijama, naučio sam da se ne razočaravam. Kako? Ne očekujem. Ušao sam u sve bez očekivanja i ličnog aspekta. Razočarati se mogu samo u prijatelje i porodicu ako do toga dođe. Ni u šta i ni u koga više. Mogu reći da me je rastužila nekada ljudska reakcija na to, ali i nju sam savladao i shvatio da to nema nista veze sa mnom, nego sa tuđim ljudskim životima, traumama, navikama. O kojoj reakciji pričam? O onoj čuvenoj, on se promenio sada, on je ovakav ili onakav. Naravno da sam se promenio, i da sam dobio novu, bolju poziciju u IT-iju, promenio bih se. Sve što nas zadesi u životu nas menja. Pitanje je samo na bolje ili na gore. Rastuži me činjenica da taj neko nije seo sa mnom da razgovara i shvati da je ipak, promena na bolje. Nego donosi sam/a zaključke na osnovu fasade – društvene mreže.
Najlepše sta me je iznenadilo je koliko zapravo postoji podrške kada se iskreno komunicira sa ljudima iz celog tog sveta. Kako influenserima, javnim ličnostima, tako i sa klijentima i saradnicima. Koliko sve one predrasude i sterotipi padaju kada se jasno i iskreno iskomunicira problem.
INJournal: Nedavno ste lansirali svoj prvi merch – kolekcionarsku figuricu u saradnji sa brendom Figurko. Kakvu poruku želite da prenese “Halo Milice” figurica?
– Jesam! Želja mi je bila da i tu budem autentičan, tako je i nastala saradnja sa Figurkom. Kakvu poruku? Smatram da i ne mora sve da ima neku određenu poruku, neka poruka bude ono što neko pomisli kada je vidi.
INJournal: Da li sebe dugoročno vidite u javnom svetu ili na sve ovo gledate kao na zabavu, fazu i iskustvo koje ima svoj prirodan rok trajanja?
– Definitivno sebe vidim u javnom svetu, trenutno sam u front endu, što znači baš u očima, na klipovima, u žiži javnosti. Nakon toga, vidim sebe malo više u back endu, iza kulisa. Mislim da nikada neću prestati sa svojim „izumom“, ali mislim da će on biti ređi sa vremenom. Još me i dalje radi taj vajb s početka, pa ću živeti u trenutku i uživati do kada god mi telu i glavi prija!
Mislim da mene,Aleksu Simića, publika skoro uopšte nije upoznala. I priznajem, ja sam kriv za to. Upravo je to tema o kojoj pričam sa samim sobom poslednjih meseci. Da li to želim? Koliko? Kako? Na koji način?
INJournal: Postoji li vaša verzija koju publika još nije upoznala, ali bi uskoro mogla?
– Mislim da mene publika nije skoro uopšte upoznala, mene kao Aleksu Simića. I priznajem, ja sam kriv za to. Upravo je to tema o kojoj pričam sa samim sobom poslednjih meseci. Da li to želim? Koliko? Kako? Na koji način? Odgovori na to su u meni, ni ja ih još nisam obradio, niti ih našao, ali tu je glavni alat za sve odgovore u nama – psihoterapija.
Intervju: Kristina Blagojević
Foto: Privatna arhiva
