Žensko seksualno zadovoljstvo često ostaje nedovoljno istraženo, ali otvoren razgovor i razumevanje sopstvenih želja ključ su zadovoljnog partnerskog života.
U vremenu u kojem se o seksualnosti govori više nego ikada, pitanje ženskog zadovoljstva i dalje ostaje negde između otvorenosti i tišine. Između očekivanja, svakodnevice i ličnih potreba, ženska seksualnost često ostaje nedefinisana i nedovoljno izgovorena. Kako da bolje razumemo sebe, svoje telo i odnos sa partnerom, i zašto zadovoljstvo ne bi trebalo da bude u drugom planu, za INJournal otkriva Miljana Dimitrijević, sistemska porodična terapeutkinja i seksualna psihoterapeutkinja. Ovaj intervju otvara prostor za iskren razgovor o ženskoj seksualnosti i njenom mestu u našim životima.
INJournal: Da li žene danas otvorenije govore o svojoj seksualnosti nego ranije ili je ova tema i dalje tabu?
– U jednom delu otvorenije govore. Prosto, danas se više priča o seksualnosti generalno, pa se samim tim i žene osećaju slobodnije da pričaju o onome šta je za njih želja, uzbuđenje, šta je ono što im treba u toku seksa, na koji način se uzbuđuju i šta ih zadovoljava.
INJournal: Da li društvena očekivanja i stereotipi utiču na to kako žene doživljavaju sopstvenu seksualnost?
– Apsolutno, i u velikoj meri. Mi smo kao društvo odmakli dosta, ali tu i dalje postoji puno zabrana, puno stereotipa i uverenja o tome kako ženska seksualnost treba da izgleda. Na prvom mestu je pitanje da li je ona samo za potomstvo i porodicu, na koji način žena može da uživa i zašto ima pravo da uživa jednako kao muškarac. I danas negde postoji uverenje da muškarci imaju pravo na seks i na zadovoljstvo, te da je to njihova potreba koju moraju da zadovolje, dok žene najčešće imaju seks zbog reprodukcije, porodice i da se nekako time definišu i vode. Naravno, ovo su samo uvrenja, koja nisu tačna. Žene su se zaista kroz poslednje decenije osvestile da je seks i zadovoljstvo u seksu takođe njihova, da kažemo, privilegija, kao i kod muškaraca.
Kroz otvorenu komunikaciju i radoznalost ka istraživanju, kao jednom od faktora koji utiče na kvalitet seksualnog zadovoljstva, možemo u stvari našem partneru da pokažemo šta nam prija i na taj način doprinesemo i orgazmu i celokupnom zadovoljstvu seksualnim odnosom i životom
INJournal: Koliko je komunikacija sa partnerom važna kada je u pitanju ženski orgazam i zadovoljstvo?
– Na prvom mestu, ono što jeste važno jeste da žena i sama poznaje svoje telo i da na taj način zna šta je ono što je uzbuđuje. Svakako se u partnerskom odnosu stvara jedan novi prostor u kome se partneri istražuju i jeste neophodna otvorena komunikacija, jer zaista nekada neadekvatna seksualna stimulacija može u velikoj meri da smanji ili potpuno ugasi uzbuđenje i želju, kako kod žene, tako i kod muškaraca. Kroz otvorenu komunikaciju i radoznalost ka istraživanju, kao jednom od faktora koji utiče na kvalitet seksualnog zadovoljstva, možemo u stvari našem partneru da pokažemo šta nam prija i na taj način doprinesemo i orgazmu i celokupnom zadovoljstvu seksualnim odnosom i životom.
Muškarci jesu otvoreniji da u odnosu pokažu ili kažu, bar tako mi govore klijenti, šta to njih uzbuđuje. Prosto, kroz vreme je njima bilo mnogo više dozvoljeno da pričaju o tome. Muškarci trpe neke druge stereotipe, kao na primer da oni uvek žele jedino seks, da se lako uzbuđuju, da ne postoji kod njih nikakva doza straha, nedoumice ili anksioznosti kada je u pitanju izvođenje i zadovoljstvo partnerke. Znači, i oni imaju opterećenja, ali drugačije vrste. Ipak su malo sa te strane otvoreniji od žena da iskažu šta im treba.
INJournal: Da li su samopouzdanje i odnos prema sopstvenom telu povezani sa seksualnim zadovoljstvom?
– Apsolutno. Doživljaj sopstvenog tela je jedna od jako važnih kategorija, pogotovo kod žena. U savremenim društvenim tokovima, kroz mreže, influensere i različite sadržaje, često se briše ta linija između realnosti i nekog savršenstva. Vrlo često dolazi do poređenja i žene integrišu uverenje da nisu dovoljno lepe, dobre, zgodne ili poželjne, i to je ta negativna strana takvog uticaja i jeste u direktnoj vezi sa seksualnošću.
To se vidi i u različitim životnim fazama, recimo u trudnoći i nakon porođaja, kada se telo prirodno menja. Vrlo često ta kriza koja nastane nakon porođaja jeste nešto što treba neko vreme da se prevaziđe, da bi žena ponovo bila zadovoljna svojim fizičkim izgledom i telom i da bi prihvatila tu promenu. Tu su i starost i različite vrste bolesti. Seks nije nešto što se dešava samo u mladim godinama, on postoji tokom celog života, pa i u trećem dobu. Naše telo, ako ništa drugo, prirodno stari i prolazi kroz promene. Telo je naš alat putem kojeg dolazimo do zadovoljstva, znači da je ono vrlo važno u toj jednačini seksualnosti. Način na koji ćemo se porediti sa drugima i kako ćemo doživeti svoje telo jeste nešto na čemu kroz terapiju možemo da radimo, da podignemo svest o tome da je naše telo tu za nas i da radi za nas. Kod žena je taj doživljaj tela dosta podložan samoproceni kada govorimo o izgledu.
Samopouzdanje je širi pojam. Kada se gradi samopouzdanje, jedan njegov deo jeste i ovo, ali ono se gradi na više nivoa, kroz interakcije sa drugim ljudima, kroz poruke koje smo dobijali tokom odrastanja i kasnije kroz život, kroz način na koji komuniciramo sa drugima. Zato je samopouzdanje širi pojam od samog odnosa prema telu u seksualnosti.
INJournal: Koliko stres, umor i svakodnevne obaveze utiču na ženski libido?
– U velikoj meri. Naša želja je zapravo potaknuta kroz više nivoa, a kada je kontekst preopterećujući i preplavljujući, bilo da je reč o ženama ili muškarcima, to direktno utiče na seksualnost. Za kvalitet seksualnih odnosa neophodan je i mentalni deo našeg bića. Ukoliko je naš mentalni prostor ispunjen „ne-seksualnim“ sadržajima kao što su obaveze, posao, brige i ne možemo da se „očistimo“ od toga i da uđemo u seksualni kontekst, naša želja opada. Da bismo imali želju, potrebno je da imamo prostor za seksualne misli, fantazije i iskustva. Predigra, između ostalog, služi i da nas mentalno uvede u seksualni kontekst. Ako razmišljamo o obavezama, teško je naglo se prebaciti u stanje uzbuđenja. Predigra nam daje prostor da polako uđemo u „sada i ovde“ i da se povežemo sa sopstvenim telom i željom.
INJournal: Da li postoje neke zablude o ženskom zadovoljstvu koje se i dalje često ponavljaju?
– Jedna od zabluda je da postoji razlika između vaginalnog i klitoralnog orgazma, a to nije tačno. Postoje različiti načini kako dolazimo do orgazma, penetracijom, stimulacijom klitorisa ili kombinacijom, ali je klitoris organ koji nam pruža orgazam. Pošto je klitoris zapravo veći organ nego što se spolja vidi i prostire se oko vagine, penetracijom dolazi do njegove stimulacije kroz zidove vagine, trenjem i pritiskom. Kako se klitoris puni krvlju, kao i penis, dolazi do uzbuđenja i orgazma. Mi to često doživljavamo kao „vaginalni orgazam“, ali je u osnovi uvek uključen klitoris.
Još jedna zabluda je da je vaginalni orgazam bolji ili kvalitetniji, što nije tačno. Svaki orgazam je dobar orgazam. Njegova jačina zavisi od mnogo faktora: nivoa uzbuđenja, odnosa sa partnerom, konteksta, želje. Takođe, veliki uticaj imaju i nerealna očekivanja koja dolaze iz pornografije, interneta ili razgovora sa drugima, gde ljudi često ne govore potpuno iskreno. To može stvoriti pritisak da „svi drugi imaju savršen seks“, a da sa nama nešto nije u redu, što najčešće nije istina. U pitanju je kvalitet partnerskog odnosa i razmene, koliko ima uzbuđenja, koliko traje predigra i koliko su partneri usklađeni.
Jedna od zabluda je da postoji razlika između vaginalnog i klitoralnog orgazma, a to nije tačno. Postoje različiti načini kako dolazimo do orgazma, penetracijom, stimulacijom klitorisa ili kombinacijom, ali je klitoris organ koji nam pruža orgazam
INJournal: Šta se dešava kada partneri imaju različite potrebe?
– Ono što je važno jeste da seks nije svima na istom mestu po važnosti u partnerskom odnosu, i da se to mesto kroz život menja. Recimo, kada se dobije dete, seksualna aktivnost vrlo često pada na drugo ili treće mesto po važnosti. Kako dete raste, ta važnost može ponovo da se promeni i vrati na viši nivo. Na početku odnosa, seksualnost najčešće jeste visoko na listi prioriteta. Dakle, ti prioriteti se kroz život menjaju, i kada pokušavamo da sagledamo situaciju i kažemo „meni seks nije važan“, važno je razumeti u kom periodu života i u kom odnosu se to dešava. Da li nam nije važan zato što sa partnerom imamo sve ostalo, ali seksualnost nije najbolja, pa smo skloni da to zanemarimo kako bismo sačuvali odnos.
Ako partneri dugoročno nemaju sličan nivo važnosti seksualnosti, to je teško održivo. U određenim periodima možemo da se prilagodimo promenama kod partnera, ali dugoročno to postaje izazovno. Ako je mom partneru seksualnost stalno na prvom mestu, a meni na četvrtom ili petom, tu nastaje problem. Jedna od prvih stvari koja se javlja u takvim odnosima jeste razlika u potrebi za učestalošću seksualnih odnosa. Neko želi seks jednom u dve ili tri nedelje, neko jednom dnevno i tu već od početka postoji prostor za konflikt, za lične interpretacije i za osećaj da „nešto nije u redu sa mnom“ ili „zašto on stalno želi seks“. Tu se otvara prostor za neprijatne emocije i različita tumačenja.
Ako je to kratkoročno, odnos može da se prilagodi. Moguće je pronaći rešenje, ali je potrebno da partneri zajedno rade na tome i pronađu strategiju kojom će oboje biti zadovoljni.
INJournal: Koji je najvažniji savet koji biste dali ženama koje osećaju da njihovo zadovoljstvo u intimnim odnosima nije dovoljno važno?
– Pre svega, važno je razgovarati sa partnerom i otvoreno sagledati situaciju, da li je kriza kroz koju prolazite vremenski ograničena. Ako postoji nešto što ima svoj rok trajanja, o tome treba jasno komunicirati i zajedno razumeti da je u pitanju faza. Ukoliko je promena dugotrajnija ili trajna, onda je ključ u otvorenoj komunikaciji i zajedničkom traženju strategija, kako da se nova situacija prihvati i kako da se pronađu novi načini za doživljavanje seksualnosti.
To je posebno važno zato što se seksualnost menja kroz život. Često imamo pogrešno uverenje da će sve ostati isto kao na početku veze, ali to jednostavno nije realno. Naše telo se menja, stari, i to utiče na seksualnu želju, učestalost i kvalitet odnosa. Ako se grčevito držimo ideje da sve mora biti kao nekada, to može dovesti do velikog nezadovoljstva. Mnogo je važnije prihvatiti promene i pokušati da ih integrišemo u odnos. Najvažniji savet je da partneri prate te promene zajedno, da razgovaraju, da budu otvoreni i da zajedno traže nove načine za bliskost i zadovoljstvo.
Na primer, postoje potpuno prirodne promene kao što su perimenopauza ili menopauza, kada dolazi do fizičkih promena poput suvoće vagine ili težeg postizanja uzbuđenja. To su trajne promene, ali to ne znači da seksualni život mora da prestane ili bude loš. Naprotiv, to je prostor za prilagođavanje, kroz upotrebu lubrikanata, drugačije pristupe, nove načine stimulacije. Važno je ostati otvoren, radoznao i spreman na istraživanje. To može uključivati i uvođenje novih elemenata u odnos, poput seksualnih igračaka ili drugačijih oblika intimnosti, sve što može doprineti većem zadovoljstvu oba partnera.
Ključno je ne biti rigidan u očekivanjima i ne insistirati na tome da sve mora biti „kao nekada“. Promene su neminovne, pitanje je samo kako ćemo im pristupiti. Zato je važno zapitati se: da li je ova kriza prolazna, ili je u pitanju trajna promena? Ako je prolazna, potrebno je strpljenje. Ako je trajna, potrebno je prihvatanje i prilagođavanje. U oba slučaja, komunikacija, razumevanje i zajednički rad na odnosu su ono što pravi razliku.
Tekst: Kristina Blagojević
Foto: Velimir Mutić (@cinema.donut)
