Nina Pavićević je komunikološkinja i kreatorka Instagram platforme Kritički sa kojom smo razgovarali o feminizmu, otporu koji on i dalje izaziva i zabludama koje ga prate
U vremenu kada društvene mreže često služe kao prostor za površni sadržaj, postoje i oni glasovi koji ih koriste da pokrenu važne teme. Jedan od njih je i Instagram platforma Kritički, iza koje stoji Nina Pavićević, autorka i edukatorka koja kroz svoj sadržaj na jednostavan i direktan način otvara kompleksne društvene teme i podstiče žene na razmišljanje i povezivanje.
Nina je platformu Kritički pokrenula je 2020. godine iz potrebe da stvori prostor za otvorene razgovore o feminizmu, odnosima i položaju žena u društvu. Danas njena zajednica okuplja hiljade žena i, možda najvažnije, podseća da nijedna od nas nije sama. U razgovoru za INJournal govorila je o nastanku profila Kritički, otporu prema feminizmu, seksizmu, odnosima među ženama i izazovima vođenja jedne ovakve platforme danas.
INJournal: Kako je nastala ideja za stranicu Kritički i da li ste očekivali da će ona postati jedan od najglasnijih feminističkih glasova na društvenim mrežama u regionu?
– Kritički je nastao nakon mnogo odbijanja i pokušaja da dobijem posao u medijima. Pomislila sam da će svi biti oduševljeni što im mlada devojka šalje CV samoinicijativno. Znam, bila sam naivna. Zato sam odlučila da sama krenem, i sad sam ovde. Nisam ni pomišljala da će ona postati nešto što će mi potpuno promeniti život, povezati me sa toliko žena, a nadam se i njima biti nada i podsetnik da smo zajedno u ovome.
Da sadržaj utiče na ljude shvatila sam kroz „sitnice“, kroz poruke u kojima mi devojke kažu da im je drago što nisu same i kroz zagrljaje na ulici. Devojke koje mi kažu da im je moj sadržaj bio podrstek da napuste nasilan odnos ili devojčice koje me pitaju da li moj sadržaj mogu da koriste za prezentacije u školi
INJournal: Kada ste shvatili da sadržaj koji pravite zaista utiče na ljude i njihove stavove?
– Videćete da neke objave imaju „mnogo lajkova“, ali to ne znači nužno da su te objave podstakle ljude na razmišljanje ili razgovor. Ne znači ni da će ostati sa njima nakon što ih pročitaju. Da sadržaj utiče na ljude shvatila sam kroz „sitnice“, kroz poruke u kojima mi devojke kažu da im je drago što nisu same i kroz zagrljaje na ulici. Devojke koje mi kažu da im je moj sadržaj bio podrstek da napuste nasilan odnos ili devojčice koje me pitaju da li moj sadržaj mogu da koriste za prezentacije u školi.
Feministkinje su potpuno redefinisale sve društvene sfere i ljudima je neprijatno kad moraju da se suočavaju sa tim da – nam druge žene nisu konkurencija, da očevi treba da budu uključeni u odrastanje dece, da ni jedan odnos ne treba da se zasniva na hijerahiji ili na moći, da verujemo žrtvama nasilja i da ne dozvoljavamo da se dešava nasilje
INJournal: Čini se da je reč feminizam i dalje kontroverzna na Balkanu. Zašto mislite da ona i dalje izaziva toliko otpora?
– Feminizam je i dalje „ružna“ reč. I idalje ćete, kad stanete u odbranu žena, dobiti komentare u stilu: „Ček nisi valjda feministkinja“. Ljudi imaju otpor prema feminizmu jer to znači da bi morali da preispitaju svet oko sebe. Feministkinje su potpuno redefinisale sve društvene sfere, i ljudima je neprijatno kad moraju da se suočavaju sa tim da – nam druge žene nisu konkurencija, da očevi treba da budu uključeni u odrastanje dece, da ni jedan odnos ne treba da se zasniva na hijerahiji ili na moći, da verujemo žrtvama nasilja i da ne dozvoljavamo da se nasilje dešava. S obzirom na to da živimo u patrijarhalnom i kapitalističkom društvu, koje počiva na hijerahiji i moći, neprijatan je proces preispitivanja tog sveta, Ali apsolutno oslobađajući. Gloria Steinem, američka feministkinja i novinarka, kaže: „Ako nisi feministkinja ili feminist, gledaš svet samo jednim okom otvorenim.“
INJournal: Koje su po vama tri najčešće zablude o feminizmu koje stalno pokušavate da razbijete?
– „Feminizam nam više ne treba“. Dok neke žene i dalje nemaju pravo na obrazovanje, pravo da izađu iz kuće bez muške pratnje, pravo da putuju, pravo na siguran abortus, itd.
„Feministkinje mrze muškarce“. Iako je feministički pokret prvenstveno oslobađanje žena, pa je samim tim fokus na ženama i našem udruživanju, našem obrazovanju i informisanju. Feministički pokret nema u fokusu muškarce.
„Feministkinje preteruju“. Ja mislim da nismo dovoljno ljute i glasne.
Naši algoritmi su potpuno drugačiji, dok su kod žena okrenuti ka informisanju o našim pravima, muški su zatrpani sadržajem iz manosfere zbog kog misle da će biti manje usamljeni i da će i oni biti deo grupe ako se povežu sa ostalim muškarcima na osnovu toga što svi misle da su „žene za kuhinju“
INJournal: Koliko se položaj žena u regionu zaista menja, a koliko samo imamo utisak da je tako jer se o problemima više govori?
– Menja se. Feministkinje pre nas su uradile ogroman posao i stvorile nam prostor da mi o ženskim pravima pričamo u javnoj sferi, da se borimo, udružujemo i učimo. Ali dok su se feministkinje emancipovale i obrazovale o društvenim pitanjima, ostali članovi društva uglavnom nisu. Zato i danas postoji ogroman razdor u političkim mišlejnjima između Gen Z žena i Gen Z muškaraca. Naši algoritmi su potpuno drugačiji, dok su kod žena okrenuti ka informisanju o našim pravima, muški su zatrpani sadržajem iz manosfere zbog kog misle da će biti manje usamljeni i da će i oni biti deo grupe ako se povežu sa ostalim muškarcima na osnovu toga što svi misle da su „žene za kuhinju“.
INJournal: Koji oblici seksizma su danas toliko normalizovani da ih mnoge žene ni ne prepoznaju kao problem? Koji su pritisci na žene danas možda suptilniji nego ranije, ali i dalje vrlo prisutni?
– Postoji nešto što se zove benevolentni seksizam, tj. dobronamerni seksizam, koji nekad zvuči kao „kompliment“. Na primer: „žene treba čuvati, one su nežnije“ ili „muškarac treba da vodi, žena da prati“. A zapravo na taj način žene ostaju u podređenoj ulozi. Ali je manje direktan, pa ga je mnogo teže prepoznati. Ova bioesecenijalistička razmišljanja su direktno povezana sa „ženskom energijom“ koja se predstavlja kao nešto lepo, prirodno, nežno, intuitivno. Ali se vrlo brzo pretvori u to šta žena „treba“ da bude i kako treba da bude zahvalna svojoj podređenoj ulozi u društvu ili braku.
Konkurencija među ženama je sasvim pametno osmišljen fenomen jer nas uči da provodimo više vremena upoređujući se i vređajući jedna drugu nego što pokušavamo da shvatimo zašto i kako usvajamo ova ponašanja, te da se udružimo i zajedničkim snagama borimo protiv njih
INJournal: Često govorite o internalizovanoj mizoginiji, zašto je ponekad ženama teško da podrže druge žene?
– Mislimo da ima ograničen broj mesta za žene, a ne mislimo isto za muškarce. I mislimo da ćemo biti nagrađene kad se distanciramo od drugih žena. Kad osuđujemo druge žene zbog izgleda ili ponašanja, ili govorimo kako su žene „teške“ i zato preferiramo muško društvo, dobijemo neku vrstu odobravanja ili pohvale u društvu. Ne znamo da nas ta pohvala neće zaštiti ni od čega, samo će nas odvojiti od drugih žena, a i mi same ćemo biti predmet umanjivanja kad to oni požele. To što smo naučene da je kul kad ponizimo drugu ženu će nas obično skupo koštati, naročito jer nas to odvaja od drugih žena. Konkurencija među ženama je sasvim pametno osmišljen fenomen jer nas uči da provodimo više vremena upoređujući se i vređajući jedna drugu nego što pokušavamo da shvatimo zašto i kako usvajamo ova ponašanja, te da se udružimo i zajedničkim snagama borimo protiv njih.
INJournal: Kako izgleda voditi feminističku platformu na internetu? Koliko je podrške, a koliko napada?
– Mnogo nežnosti i mnogo mržnje. Paradoksalna kombinacija, ali iz potrebe koja postoji za ovim temama, stvorile smo jednu veliku, nežnu i dobronamjernu zajednicu. A iz potrebe da se ove teme uguše (jer ko još voli glasne žene?!), dobijam toliko ružnih komentara da ih ponekad ocenjujem (jer šta drugo da radim sa njima).
INJournal: Šta vas najviše raduje kada je u pitanju nova generacija devojaka koje prate vaš sadržaj?
– Pored osvešćenosti i sposobnosti da se otrgnu pritisaka društva, raduje me ljubav koju mlade žene pružaju drugim ženama. Najljepši komplement koji dobijam je da sam girls girl. I vidim i koliko je taj kompliment i drugim devojkama značajan.
INJournal: Za kraj, stvari koju biste voleli da svaka žena nauči ranije u životu?
– Nemaš čvor u stomaku jer preteruješ, nego jer ti telo govori da si u nesigurnoj situaciji. Veruj mu.
Intervju: Kristina Blagojević
Foto: Petar Đorđević
Frizura: Srđan Kolarević (Srđan Hair)
Šminka i stajling: Anja Nešić
Produkcija: Ivana Nikolić
Masto snimanja: Vinil izakaya bar KISSA10, Dobračina 29a
