Naučnici sa Hardarda su punih 80 godina istraživali šta je glavni uslov za dug i srećan život, a verujemo da će njihov odgovor mnoge iznenaditi
Pred sam kraj velike depresije, tačnije 1938. godine, naučnici sa Harvarda započeli su studiju u kojoj je učestvovalo 268 studenata tog univerziteta, a čiji je cilj bio da otkriju šta je glavni uslov za dug i srećan život. Ova studija okončana je osam decenija kasnije, a zaključci koje su dobili otkrili su mnogo više nego što su prvobitno očekivali. S obzirom na to da su u vreme kada je istraživanje počelo Harvard pohađali samo muškarci, naučnici su kasnije u ovu studiju uključili i njihove supruge, a potom i decu i unuke. Tako je u ovom istraživanju na kraju učestvovalo više od 1300 osoba, a kada je pre nekoliko godina završeno, samo 19 ispitanika iz prvobitne grupe studenata bilo je živo i svi su bili u svojim srednjim 90-tim godinama.
Najdugovečnije istraživanje univerziteta Harvard imalo je za cilj da utvrdi šta je to glavni faktor koji nam donosi dug život, dobro zdravlje i sreću. U skladu sa tim, oni su tokom osam decenija proučavali zdravstvene putanje učesnika ovog istraživanja, ali i njihove šire živote, uključujući trijumfe i neuspehe u karijeri i braku, a zaključak je proizveo zapanjujuće lekcije, čak i za same istraživače.
PROČITAJTE: Zdrave granice u odnosima jedan su od najvažnijih uslova za srećan život, otkrivamo vam kako da ih postavite
ŠTA JE GLAVNI USLOV ZA DUG I SREĆAN ŽIVOT?
Na iznenađenje mnogih naučnika, ova studija pokazala je da su bliski odnosi sa porodicom i prijateljima najvažniji faktor za dug i srećan život. Zaključak studije glasi da bliski odnosi, više od novca, slave i drugih postignuća, čine ljude srećnim, ali i čuvaju njihovo zdravlje. Te veze štite ljude od životnih nezadovoljstava, pomažu u odlaganju mentalnog i fizičkog pada i bolji su prediktori dugih i srećnih života od društvene klase, koeficijenta inteligencije pa čak i genetskih predispozicija.
Istraživači koji su pregledali podatke ispitanika koji su podrazumevali uvid u njihove medicinske kartone, ali i obavljanje ličnih intervjua i sastavljanje upitnika, otkrili su snažnu korelaciju između kvaliteta odnosa koji ispitanik ima sa svojom porodicom i prijateljima i njegovog opšteg zdravlja, posebno tokom poznih godina. Tako su, recimo, utvrdili da oni koji su tokom 50-tih imale dobre odnose i holesterol doživeli poznu starost, dok su oni koji su u 50-tim godinama bili dobrog zdravlja, ali nisu imali dobre odnose, umirali ranije.
SREĆAN BRAK ČUVA ZDRAVLJE
Istraživači su takođe otkrili da harmoničan brak čuva mentalno zdravlje. Naime, oni koji su imali skladne odnose sa partnerima živeli su duže i kvalitetnije, ali su i mnogo ređe obolevali od demencije od usamljenih osoba. Takođe, žene koje su imale stabilne brakove mnogo manje su patile od depresije. Pri tome, to ne znači da su ti brakovi bili bez svađa, kriza i problema, ali su bili dovoljno stabilni da su parneri uvek bili sigurni da će u teškim situacijama moći da računaju na podršku partnera.
S druge strane, ovo istraživanje pokazalo je i da usamljenost „ubija“ te da je štetnije od cigareta i alkohola. Studija je takođe pokazala da se uloga genetike i dugovečnih predaka pokazala manje važnom za dugovečnost od nivoa zadovoljstva u vezama, koji je sada prepoznat kao najvalidniji prediktor zdravog starenja.
Tekst: INJournal izbor
Naslovna fotografija: @joefienweyns
Foto: Instagram
