Muzičarku Idu Prester zavoleli smo još kada se pre mnogo godina pojavila na javnoj sceni kao deo sastava Lollobrigida, čije su electro-disko-punk melodije osvojile čitav region. Pesme Party ili Volim te i danas su omiljene među svim generacijama, a Ida je međuvremenu prešla dug put od Zagrepčanke koja živi za dobre žurke do supruge i majke dva sina sa adresom u Beogradu. Upravo to sazrevanje bio je njen lajtmotiv da, nakon velikih životnih promena, krene i na novo muzičko putovanje. Negde oko 40. rođendana odlučila je da započne solo karijeru, a pre desetak dana objavila je i prvi samostalni singl – Šansa, koji je nešto nežniji i suptilniji od ranijih pesama, ali su duhoviti tekstovi i dalje jedan od njenih aduta. Čitavu priču prati i nesvakidašnji spot koji potpisuje oprobana ekipa: rediteljka Maja Uzelac, scenaristkinja Ana Rodić i koreografkinja Dunja Jocić.
U kom trenutku ste shvatili da je došlo vreme za solo karijeru?
– Shvatila sam da publika Lollobrigide uglavnom želi da sluša iste pesme koje su nastale pre dvadesetak godina, a ja sam u međuvremenu sazrela kao osoba, pa sam želela da i muzika koju izvodim prati to sazrevanje. Sa 40 godina mi se više ne peva samo o zabavama i ludim provodima, pa je to bio moj glavni pokretač za nov početak. Odlučila sam da započnem samostalnu karijeru i da sve što radim bude baš onako kako želim. Sama pišem muziku i tekstove, a otvorila sam i sopstvenu diskografsku kuću tako da sam i sama svoj izdavač.
Kakve su reakcije na vašu prvu pesmu Šansa?
– Fantastične. Reč je o pop numeri koja je bliska mojoj trenutnoj fazi. Bio mi je cilj da napravim ono što najbolje znam jer smatram da reakcije publike nikada ne možete da prognozirate. Zato nikad nisam pravila muziku s namerom da se nekome dopadnem već da izrazim sebe.
Koji su vaši sledeći koraci?
– Uskoro snimam dva dueta sa dva meni omiljena benda, a onda sledi i jedan zimski singl dok sledećeg leta planiram da izdam i prvi solo album.
Pesmu Šansa pravi i jako kreativan spot, hoćete li i sve ostale numere pratiti slični video klipovi?
– Sigurno je da će sve pesme biti ekranizovane i da ću se potruditi da to budu kvalitetni spotovi. Možda će estetika i žanrovi biti potpuno drugačiji, ali će spotovi biti podjednako kreativni.
Koliko vam činjenica da ne živite od muzike dozvljava da pravite pesme za svoju dušu?
– Svakako da sam u mnogo lagodnijoj poziciji od ljudi koji žive samo od muzike, mada ne mlatim ja ne znak kakvu lovu. Muzika je užasno skup sport i iziskuje mnogo ulaganja, ali ne moram da budem u depresiji ako mi pesma ne prođe kod publike jer mi hleb ne zavisi od toga.
Koja je vaša osnovna delatonost?
– Prvestveno se bavim moderiranjem različitih skupova i događaja.
Kako je biti preduzetnica na Balkanu?
– Mogu reći da je nesigurno i da po pravilu ili nemate posla ili vam nekoliko poslova dođe istovremeno. Međutim, to je životni put koji sam sama izabrala jer mi je uvek bio draži osećaj slobode od sigurnosti.
Svi koji vas prate na Instagramu znaju da sa porodicom često putujete i da obilazite daleke destinacije, da kada odete u novu sredinu volite da se upoznate s muzikom koja se tamo sluša?
– Volim, ali muzika je danas unificirana u čitavom svetu i malo je prilika da na nekoj destinaciji čujete autohtonu muziku tog prostora. To što kod nas rade Buba Koreli ili Jala brat sluša se svuda u svetu samo u nešto drugačijim lokalnim aranžmanima.
U jednom od nedavnih intervjua rekli ste da ste za 40. rođendan odlučili da započnete solo karijeru, da li vas je taj jubilej inspirisao da napravite i druge važne promene?
– Igrom slučaja se desilo da baš oko 40. rođendana započnem samostalnu karijeru, jer nisam tip osobe koja donosi velike rođendanske ili novogodišnje odluke. S druge strane, na svakih nekoliko godina desi mi se neka velika promena. Najpre je to bila udaja i preseljenje u Beograd što je bio šok i za mene i za moju porodicu i za prijatelje. Potom je usledilo rođenje prvog, pa drugog deteta, a evo sada sam započela samostalnu karijeru.
Jeste li se u međuvremenu navikli na Beograd i osećate li ga svojim gradom?
– Navikla sam se na ovdašnji život, ali moram priznati da sam u duši i dalje Zagrepčanka. Na svake dve nedelje putujem u Zagreb koji je mnogo mirniji od Beograda i prija mi da se tamo odmorim, a onda se vraćam ovde gde vlada potpuno drugačiji ritam.
Foto: Privatna arhiva
