Da li ste people pleaser? Naučite kako da prepoznate ključne znakove i kako da napravite prvi korak ka tome da se oslobodite ovog obrasca ponašanja
Potreba da usrećimo druge, učinimo da se osećaju prijatno i po svaku cenu sačuvamo mir – bez obzira na posledice – mnogima od nas dobro je poznata. To je ono stanje stalne pripravnosti kada primetite i najmanju promenu u nečijem tonu glasa ili govoru tela i odmah osetite potrebu da „izgladite situaciju“. Ili impuls da se izvinite čim pomislite da ste nekome izazvali makar i najmanju neprijatnost. Tu je i snažna želja da vas drugi doživljavaju kao osobu koja je uvek spremna da pomogne, koja je ljubazna i sa kojom je lako sarađivati.
PROČITAJTE: Sedam loših navika zbog kojih se stalno osećate iscrpljeno i umorno
Na prvi pogled, u tome nema ničeg lošeg. Međutim, kada stalno stavljate tuđe potrebe ispred svojih, cena koju plaćate može biti visoka. Hroničan stres, anksioznost, osećaj emocionalne iscrpljenosti, potisnuto nezadovoljstvo i ogorčenost samo su neke od posledica koje se vremenom mogu javiti.
ŠTA JE PEOPLE PLEASER?
U psihologiji se upravo opisani obrazac ponašanja često opisuje terminom people pleasing. Reč je o snažnoj emocionalnoj potrebi da udovoljite drugima, često nauštrb sopstvenih potreba, želja i granica. Ovakvo ponašanje najčešće nije urođena osobina, već obrazac koji se razvija tokom života pod uticajem vaspitanja, ranih iskustava, društvenih očekivanja i potrebe za prihvatanjem.
Iako želja da pomognete drugima sama po sebi nije problem, ona postaje štetna kada počnete da zanemarujete sopstveno zdravlje, vreme i prioritete kako biste zadovoljili tuđa očekivanja. Tada ljubaznost prestaje da bude izraz dobre volje i postaje izvor iscrpljenosti, frustracije i osećaja da vas drugi iskorišćavaju.
Dobra vest je da se ovaj obrazac može promeniti. Kao i svaka naučena navika, i potreba da stalno ugađate drugima može se postepeno zameniti zdravijim načinima komunikacije, jasnijim granicama i većim uvažavanjem sopstvenih potreba. U nastavku pročitajte osam najčešćih znakova da ste people pleaser, ali i šta možete da uradite kako biste postepeno izašli iz ovog obrasca ponašanja.
OSAM ZNAKOVA DA STE PEOPLE PLEASER
TEŠKO POSTAVLJATE GRANICE I NE UMETE DA KAŽETE „NE“
Bez obzira na to da li želite nešto da uradite ili imate vremena, energije ili volje za to, pristajete kako ne biste razočarali ili uznemirili druge.
Kako da promenite ovu naviku?
Počnite od malih koraka. Ne morate odmah da odbijate velike zahteve – vežbajte na manje važnim situacijama. Umesto automatskog pristanka, dajte sebi vremena za odgovor rečenicama poput: „Proveriću svoj raspored pa ću ti javiti.“ Zapamtite da postavljanje granica nije sebičnost, već način da zaštitite svoje vreme, energiju i mentalno zdravlje. Ljudi koji vas poštuju prihvatiće vaše „ne“, čak i ako im se odgovor ne dopada.
NE PODNOSITE KONFLIKTE I TRUDITE SE DA IH PO SVAKU CENU IZBEGNETE
Svaka vrsta sukoba izaziva vam nelagodu ili anksioznost. Izbegavate suočavanje i veoma ste osetljivi na promene u raspoloženju ljudi i njihovom govoru tela. Često popuštate tuđim željama samo da biste sačuvali mir, čak i kada se sa njima ne slažete.
Kako da promenite ovu naviku?
Važno je da razlikujete konflikt od zdrave komunikacije. Neslaganje ne znači da će odnos biti narušen. Vežbajte da mirno izrazite svoje mišljenje koristeći rečenice poput: „Razumem tvoju perspektivu, ali ja ovo vidim drugačije.“ Što češće budete izražavali svoje potrebe na smiren način, to će strah od konflikta postajati manji.
POTREBNA VAM JE POTVRDA DRUGIH
Tražite odobravanje, priznanje i potvrdu od ljudi iz svog okruženja. Vaše samopouzdanje u velikoj meri zavisi od toga šta drugi misle o vama. Teško donosite odluke samostalno, a tuđa mišljenja lako utiču na to kako doživljavate sebe.
Kako da promenite ovu naviku?
Radite na tome da izvor potvrde postepeno prebacite sa drugih na sebe. Kada donesete neku odluku, zapitajte se: „Da niko neće komentarisati moj izbor, da li bih ga i dalje doneo?“ Ovakva pitanja pomažu da razvijete unutrašnje samopouzdanje, koje je dugoročno mnogo stabilnije od spoljašnjeg odobravanja.
PREUZIMATE VIŠE OBAVEZA NEGO ŠTO MOŽETE DA IZNESETE JER ŽELITE DA VAS VIDE KAO OSOBU KOJA JE UVEK SPREMNA DA POMOGNE
Prvi se javljate za dodatne zadatke ili usluge drugima. Ponosni ste na to što gotovo nikada ne odbijate, što ste uvek dostupni i što brzo odgovarate na svaki tuđi zahtev.
Kako da promenite ovu naviku?
Pre nego što prihvatite novu obavezu, zastanite i procenite koliko vremena i energije zaista imate. Koristan savet psihologa jeste da se zapitate: „Da me ovo niko neće pohvaliti, da li bih i dalje pristao?“ Ako je odgovor negativan, verovatno odluku donosite iz potrebe za odobravanjem, a ne iz iskrene želje da pomognete.
STAVLJATE TUĐE POTREBE ISPRED SVOJIH
Često ne stižete da završite sopstvene obaveze jer pomažete drugima da završe njihove. Nemate vremena za hobije ili interesovanja. Moguće je čak da više ni ne znate šta vas zaista ispunjava, jer sebi nikada niste dali priliku da to istražite. Nastavljate da radite i onda kada se ne osećate dobro ili jednostavno nemate želju.
Kako da promenite ovu naviku?
Počnite da svoje potrebe tretirate kao podjednako važne kao i tuđe. Planirajte vreme za odmor, fizičku aktivnost ili aktivnosti koje vas ispunjavaju i doživljavajte ih kao obavezu koju ne otkazujete. Kada vodite računa o sebi, imate više energije i za druge, a rizik od burnouta je znatno manji.
IMATE POTREBU DA VAS SVI VOLE
Brinete da vas ljudi neće voleti ako im ne izlazite u susret ili ako se ne slažete sa njima. Prihvatate obaveze koje vam ne odgovaraju ili pristajete na potpuno nerealne rokove samo da bi drugi bili zadovoljni. Retko pokazujete nezadovoljstvo ili negativne emocije.
Kako da promenite ovu naviku?
Prihvatite činjenicu da nije moguće dopasti se svima. Ljudi vas neće ceniti isključivo zato što ste uvek dostupni, već zbog iskrenosti, pouzdanosti i autentičnosti. Kada prestanete da pokušavate da zadovoljite svačija očekivanja, stvorićete kvalitetnije i iskrenije odnose sa ljudima kojima je zaista stalo do vas.
PREČESTO SE IZVINJAVATE
Reč „izvini“ izgovarate i zbog najsitnijih stvari, pa čak i onda kada niste uradili ništa pogrešno niti ste za nešto odgovorni.
Kako da promenite ovu naviku?
Obratite pažnju koliko često izgovarate „izvini“. U mnogim situacijama ta reč nije potrebna. Umesto izvinjenja, pokušajte da izrazite zahvalnost. Na primer, umesto: „Izvini što kasnim dva minuta“, recite: „Hvala ti što si sačekao.“ Na ovaj način menjate obrazac komunikacije i prestajete da preuzimate odgovornost za stvari za koje niste krivi.
ČESTO OSEĆATE OGORČENOST ILI IMATE UTISAK DA VAS DRUGI ISKORIŠĆAVAJU
Često imate osećaj da vas ljudi ne cene dovoljno i da prolaze neprimećene sve žrtve koje podnosite. Ponekad ste ogorčeni što ste baš vi osoba koja uvek sve prihvata i završava, ali uprkos tome i dalje osećate da jednostavno ne možete da odbijete.
Kako da promenite ovu naviku?
Ogorčenost je često znak da su vaše granice već duže vreme narušene. Umesto da nastavite da pristajete na sve, zapitajte se da li odgovor „da“ zaista želite ili ga izgovarate iz osećaja krivice. Ako je u pitanju ovo drugo, pokušajte da odbijete makar jedan zahtev tokom nedelje. Svaki put kada postavite zdravu granicu, gradite odnos u kojem se uvažavaju i vaše potrebe, a ne samo tuđe. Ako vam je to posebno teško ili osećate da vas ovaj obrazac ozbiljno opterećuje, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti značajna podrška u njegovom menjanju.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @amandadjerf
Foto: Instagram
