Najbolji filmovi u 2025. godini kreću se od intimnih porodičnih drama do političkih trilera i žanrovskih eksperimenata, ali svaki od njih ostavlja snažan utisak
Filmovi retko imaju jedno značenje — ono se menja u zavisnosti od trenutka u kom ih gledamo, sveta koji nas okružuje i našeg ličnog stanja duha. U godinama u kojima se sadržaj konzumira neprekidno, lako je dozvoliti da filmovi postanu pozadina svakodnevice: nešto što se odvija dok kuvamo večeru, proveravamo telefon ili obavljamo rutinske poslove. Ipak, svake godine pojavi se nekoliko naslova koji zahtevaju potpunu pažnju — filmovi koji ne dozvoljavaju distrakciju, koji traže da se zaustavimo, udubimo i razmislimo. Ako mene pitate, 2025. je bila godina upravo takvih filmova. Donela je naslove koji su me uzdrmali, raznežili, naljutili i inspirisali, ali i podsetili zašto kinematografija i dalje ima moć da oblikuje način na koji razumemo svet i sebe.
PROČITAJTE: Ako ste zapeli u životu, ovi filmovi će vam pomoći da donesete važne odluke
NAJBOLJI FILMOVI U 2025. GODINI
Pojedini filmovi, koji su imali premijeru ove godine, jasno su pokazali da savremena kinematografija ne beži od složenih tema — već ih obrađuje hrabrije, intimnije i formalno slobodnije nego ranije. Ovo su filmovi koji ne traže da ih samo pogledamo, već da im se posvetimo. U vremenu preopterećenom sadržajem, upravo takvi naslovi podsećaju zašto film i dalje ima moć da nas zaustavi — i da nas, makar na trenutak, promeni.
Nastavite da skrolujete.
NOUVELLE VAGUE
Vođen čistom ljubavlju prema filmu, Richard Linklater vraća se Parizu 1960. godine kako bi ispričao priču o nastanku filma Breathless, koji je zauvek promenio tok filmske istorije. U središtu je Jean-Luc Godard, koga tumači Guillaume Marbeck, dok sa improvizovanom ekipom, američkom glumicom koju igra Zoey Deutch i slobodoumnom francuskom saradnicom (Aubry Dullin) izlazi na ulice Pariza i snima bez dozvola, pravila i sigurnosne mreže.
Nouvelle Vague nije puka rekonstrukcija, već strastveni omaž gerilskom filmskom stvaralaštvu — filmu kao činu vere, rizika i užitka. To je priča o umetnosti koja nastaje iz potrebe, a ne iz strategije, i o lepoti stvaranja koje prkosi sistemu.
AN OFFICER AND A SPY
Roman Polanski u ovom precizno režiranom istorijskom trileru bavi se Dreyfusovom aferom kroz lik Marie-Georgesa Picquarta, oficira francuske kontraobaveštajne službe kojeg tumači Jean Dujardin. Kako istraga odmiče, Picquart shvata da je kapetan Alfred Dreyfus, koga igra Louis Garrel, nepravedno optužen za izdaju — ne zbog dokaza, već zbog duboko ukorenjenog antisemitizma.
Film je studija savesti, institucija i cene moralne hrabrosti. Bez patetike i senzacionalizma, An Officer and a Spy pokazuje koliko je opasno kada država odbije da prizna sopstvenu grešku — i koliko je usamljen put onih koji na istini insistiraju.
BLUE MOON
U istoj godini, Richard Linklater potpisuje i ovaj intimni, gotovo komorni film, smešten u jednu jedinu noć. Ethan Hawke briljira kao Lorenz Hart, legendarni tekstopisac koji se suočava sa činjenicom da je njegov dugogodišnji saradnik Richard Rodgers (Andrew Scott) pronašao novi kreativni put — i ostvario ogroman uspeh — bez njega.
Dok Rodgersova Oklahoma! doživljava trijumf, Hart ostaje zarobljen između ponosa, gubitka i nostalgije. Duhovit, maštovit i prožet tihom melanholijom, Blue Moon je portret umetnika koji shvata da je ostao iza sopstvenog vremena — i mora da nauči kako da živi sa tom spoznajom.
SENTIMENTAL VALUE
Joachim Trier se vraća porodičnim odnosima u filmu koji sa nežnom preciznošću secira ljubav, smrt i nasleđe. Renate Reinsve i Inga Ibsdotter Lilleaas igraju sestre koje su odrasle u prostranoj porodičnoj kući, punoj uspomena i potisnutih tenzija. Nakon smrti majke, primorane su da se ponovo suoče sa svojim otuđenim ocem, filmskim autorom kojeg tumači Stellan Skarsgård.
Kuća, simbol stabilnosti i kontinuiteta, postaje mesto konflikta i razotkrivanja. Sentimental Value podseća da porodice ne drže zajedno zidovi, već ljudi koji su spremni da ostanu čak i kada je teško.
SINNERS
U filmu Sinners, Ryan Coogler se vraća američkom Jugu kao prostoru u kojem se istorija neumorno ponavlja. Michael B. Jordan u dvostrukoj ulozi tumači braću blizance, Smokea i Stacka, ratne veterane koji se, nakon Prvog svetskog rata i života u Čikagu, vraćaju u deltu Misisipija sa idejom da otvore džez bar — mesto muzike, slobode i privremene sigurnosti.
Kako se film razvija, Coogler spaja istorijsku dramu, horor i muzički film u snažnu alegoriju o rasizmu, prisvajanju i nasilju. Muzika ovde nije dekor, već sila koja istovremeno okuplja i priziva opasnost. Sinners je zavodljiv, brutalan i duboko melanholičan film o slobodi koja se nazire, ali nikada ne dolazi do kraja.
THE MASTERMIND
Kelly Reichardt u filmu The Mastermind gradi tih, ali razoružavajuće precizan portret izgubljenog potencijala. Josh O’Connor igra J. B.-ja, bivšeg studenta umetnosti koji, bez jasnog plana i sa nizom poluopravdanja, krade vredna umetnička dela. Njegova objašnjenja su maglovita, često kontradiktorna, ali bolno poznata.
Reichardt odbija dramatizaciju i moralizovanje. Umesto toga, posmatra svog junaka sa suzdržanom empatijom, otkrivajući kako se gubitak često događa tiho — kroz pogrešne odluke koje same sebi umemo da opravdamo.
IT WAS JUST AN ACCIDENT
Sa filmom It Was Just an Accident, Jafar Panahi više ne govori u aluzijama. Sniman u tajnosti i pod ekstremnim restrikcijama, film prati grupu bivših političkih zatvorenika koji veruju da su pronašli svog nekadašnjeg mučitelja. Ono što započinje kao potencijalna priča o osveti prerasta u duboku moralnu dilemu.
Panahi razlaže samu ideju kazne i postavlja pitanje koje ostaje da lebdi dugo nakon završetka filma: da li osveta donosi pravdu ili samo produžava nasilje? Ovo je film izuzetne moralne složenosti — i jedan od najsnažnijih političkih činova savremene kinematografije.
MARTY SUPREME
Josh Safdie koristi ping-pong kao savršeno apsurdnu metaforu za američku opsesiju uspehom. Timothée Chalamet igra Martyja Mausera, njujorškog prodavca cipela koji je nepokolebljivo uveren da je najbolji stoni teniser na svetu, čak i kada stvarnost uporno dokazuje suprotno.
Film je snimljen u stalnom stanju nervoze i kinetičke energije, dok Chalamet vešto koristi svoju javnu personu kako bi stvorio lik koji je istovremeno karikatura i tragična figura. Marty Supreme je studija ega, performativnog identiteta i vere u sopstvenu priču.
ONE BATTLE AFTER ANOTHER
Paul Thomas Anderson u ovom filmu dekonstruše mit o američkom heroju do tačke iscrpljenosti. Leonardo DiCaprio igra Boba Fergusona, nekadašnjeg revolucionara koji je danas senka sopstvenih ideala — spor, dezorijentisan i nesposoban da ispuni očekivanja klasičnog narativa.
Umesto spektakularnog spasenja, Anderson fokus premešta na ženske likove, posebno na majku koju tumači Teyana Taylor. Iza formalne razigranosti krije se intiman film o očinstvu, odgovornosti i spoznaji da se neke borbe ne dobijaju — već samo nasleđuju.
DREAMS
Dreams, Daga Johana Haugeruda, je film o unutrašnjem pejzažu adolescencije — o emocijama koje najpre postoje kao misao, fantazija i tekst. Sedamnaestogodišnja Johanne (Ella Øverbye) svoju prvu zaljubljenost oblikuje kroz pisanje, pre nego što je uopšte izgovori naglas. Njena opsesija profesorkom Johennom (Selome Emnetu) ostaje dugo zarobljena između stvarnosti i mašte.
Kao završnica Oslo trilogije (Sex, Love, Dreams), film koristi glas iz offa sa izuzetnom preciznošću, nudeći jedan od najnežnijih i najinteligentnijih queer portreta poslednjih godina — bez potrebe za definicijama, sa potpunim poverenjem u složenost emocija.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: IMDb
Foto i video: IMDb, YouTube
