Povodom objavljivanja albuma Cosmic Delivery, razgovarali smo sa Zoe Kida o muzici, intuiciji, autentičnosti i životnim lekcijama koje je naučila na putu do sebe
Prepoznatljiva po autentičnom izrazu, snažnom vokalu i sposobnosti da kroz muziku prenese emociju na način koji deluje istovremeno intimno i univerzalno, Zoe Kida izgradila je karijeru prateći sopstveni ritam i ne pristajući na kompromise. Povodom objavljivanja albuma Cosmic Delivery, razgovarali smo sa njom o kreativnom procesu, intuiciji, inspiraciji i životnim lekcijama koje su je oblikovale kao umetnicu i kao ženu.
INJournal: Album ste opisali kao „krunu dosadašnjeg rada“. Kada danas slušate svoje prve pesme, šta prepoznajete kao najveću promenu u sebi, kao autorki I kao ženi?
– Kada danas slušam svoje prve pesme, prepoznajem svoju zaljubljenost u život. Mladalačku inspiraciju koja je prštala u svim pravcima, zapitanost, radoznalost, energiju. Čujem nekoga ko još uvek traži svoj glas i želi priznanje. I to mi je danas baš dirljivo. Kao mlađa sam često mislila da moram da budem savršena, da ispunim očekivanja ljudi, da znam kuda idem u svakom trenutku. Kao autor mnogo godina kasnije, postala sam slobodnija i manje opsednuta formom. Manje me zanima kako delujem spolja, a više da li to što dolazi iz mene jeste istinito i pravo. I da ne znam sve unapred. To mi je super. Naučila sam da verujem intuiciji i da prihvatim da se neke važne stvari otkrivaju usput, da slučajnosti ne postoje, da je nerviranje oko nebitnih stvari luksuz, da je ok biti nesavršen i da je život stalna promena.
Naučila sam da verujem intuiciji i da prihvatim da se neke važne stvari otkrivaju usput, da slučajnosti ne postoje, da je nerviranje oko nebitnih stvari luksuz, da je ok biti nesavršen i da je život stalna promena.
INJournal: Da li ste od početka imala jasnu viziju kako želite da album zvuči ili se njegov muzički identitet razvijao spontano kroz rad na pesmama?
– Ne, nisam imala plan, niti mislim da se stvaralački proces moze isplanirati. Želela sam da napisem neke brže pesme za đuskanje koje će pokrenuti ljude, znala sam kakvu emociju želim da ostavim iza sebe, ali nisam znala kojim putem ću do nje stići. Ta vezivna nit koja se provlači kroz temataki i žanrovski razliċite pesme je autorski pečat koji je prepoznatljiv.
INJournal: Naslov albuma Cosmic Delivery nosi vrlo jaku simboliku. Kada ste prvi put znali da je upravo to ime koje najbolje opisuje celu priču koju želiš da ispričaš?
– Cosmic Delivery sam napisala među prvim pesmama na albumu. I ona se desila bez plana, samo je zazvonila na moja „vrata“. Ta metafora je podsvesna poruka koja najbolje opisuje moj pristup svetu i stvarima, a pesma govori o intuiciji i oslanjanju na unutrašnji glas. Cosmic Delivery je nevidljiva pošta koja svima povremeno stigne, ljudi koji se pojave u pravom trenutku, rečenice koje nam promene tok misli… U svojoj suštini, ovo je pesma o slobodi koja dolazi iznutra i ljubavi kao najačem pokretaču svega
Cosmic Delivery je nevidljiva pošta koja svima povremeno stigne, ljudi koji se pojave u pravom trenutku, rečenice koje nam promene tok misli…
INJournal: Kada bi trebalo da opišete zvuk albuma nekome ko ga još nije čuo, bez korišćenja muzičkih žanrova, kako bi ste to uradili?
– Plutanje između sna i jave. Kao trenutak neposredno pre nego što zaspiš, kada logika malo popusti, a mašta i intuicija preuzmu reč.
INJournal: Promocija albuma u Silosima bila je više od klasičnog koncerta, više umetnička instalacija. Koliko vam je danas važno da publika ne samo čuje, već i „doživi“ vašu muziku?
– Mislim da danas imamo dovoljno sadržaja, ali nemamo dovoljno doživljaja. Želela sam da ljudi dožive tekstove, muziku i atmosferu bliže, da zavire u moj svet. Danas ne postoji strpljenja za slušanje muzike kao nekad. Sada je muzika u službi postova. Kao neko ko je stvara , tragala sam za tim da je predstavim multimedijalno.
INJournal: Šta danas za vas predstavlja uspeh, a šta je predstavljalo kada ste tek počinjali karijeru?
– Kada sam bila mlađa, uspeh je bio povezan sa spoljnim potvrdama. Broj ljudi, broj koncerata, reakcije publike, vidljivost. Danas kada uspem da ostanem verna sebi, dosledna čak i kada nemam podršku za to, osećam se uspešno. Kada napravim nesto kvalitetno što odoleva vremenu, nešto iza čega stojim stoprocentno. Naravno da su priznanja lepa i važna, ali vremenom sam shvatila da nijedna spoljašnja potvrda ne može da zameni unutrašnji osećaj da si uradio nešto iskreno.
Vremenom sam shvatila da nijedna spoljašnja potvrda ne može da zameni unutrašnji osećaj da si uradio nešto iskreno.
INJournal: Koliko vam je važno vreme koje provodite sami sa sobom i kako ga najčešće koristite?
– To vreme mi je terapija bukvalno, posto ga merim na kašičicu. Volim da sedim pijem kafu i razmišljam, posmatram ljude i analiziram svet oko sebe. Kada nakupim dovoljno zakljucčaka bacim ih na papir.
INJournal: Koliko su vam bliski ljudi važni kada donosite velike životne odluke, slušate li njihove savete ili se na kraju ipak vodite svojim osećajem?
– Imam svoje ljude čuje mišljenje mi je izuzetno važno. Uvek se konsultujem ali uvek uradim po svom na kraju. Iskustvo me je naučilo da je najtačnije da uradim po osećaju, ali volim da čujem tuđa mišljenja i ako treba adaptiram se.
Iskustvo me je naučilo da je najtačnije da uradim po osećaju, ali volim da čujem tuđa mišljenja i ako treba adaptiram se.
INJournal: Šta vas danas najčešće inspiriše, ljudi, putovanja, knjige, filmovi ili nešto sasvim drugo?
– Inspiriše me život kao takav, sa svim svojim lepotama i različitostima. Neobični ljudi, pojave, trenuci… Priroda u svojoj lepoti.
INJournal: Da možete da pošaljete jednu poruku sebi od pre deset godina, u trenutku kada ste tek gradili svoj put, šta biste joj rekli?
– Rekla bih joj da ne troši toliko energije pokušavajući da se dopadne i uklopi u društvo već hrabro da radi na svojoj autentičnosti. Da se ne plaši svoje različitosti jer će je upravo ona odvesti tamo gde treba da stigne.
Tekst: Kristina Blagojević
Foto: Miša Obradović
