Influenserka Milica Stojilković otkriva kako je izgledala njena prva solo avantura u Firenci, zašto je nedavno više od mesec dana provela sama u Atini i zbog čega veruje da ovaj vid putovanja menja način na koji doživljavamo svet i sebe
Poslednjih godina solo putovanja više nisu rezervisana samo za najhrabrije avanturiste – sve više žena odlučuje da spakuje kofere i krene na put bez saputnika. Za neke je to prilika da izađu iz zone komfora, za druge način da se odmore od svakodnevice, a za mnoge iskustvo koje menja pogled na svet, ali i na sebe. Jedna od onih koja je odlučila da napravi taj korak je Milica Stojilković, poznatija kao @skincaremili, jedna od naših najpoznatijih beauty influenserki. Svoje prvo solo putovanje ostvarila je prošle godine, kada je za 30. rođendan otputovala u Firencu, a nedavno je provela i više od mesec dana sama u Atini. Sa njom smo razgovarali o tome kako je izgledao trenutak kada je prvi put kupila kartu bez plana da joj se neko pridruži, šta je naučila o sebi putujući sama, zašto solo putovanja ne znače usamljenost i zbog čega veruje da bi svako makar jednom u životu trebalo da iskusi ovakvu avanturu.
INJournal: Solo putovanja poslednjih godina postaju sve popularnija, ali mnogima i dalje deluju kao veliki korak. Kako je kod tebe sve počelo? Šta te je navelo da prvi put otputuješ sama?
– Oduvek sam se divila ženama koje putuju same. U njima sam videla neku vrstu slobode koju sam želela za sebe, ali sam mislila da je „rezervisana“ samo za hrabrije od mene. Bio je to moj 30. rođendan i osećaj da sam se predugo plašila i čekala savršen trenutak me mučio, a shvatila sam i da je život prolazan i samo jedan. Tada sam kupila avionsku kartu.
Bio je to moj 30. rođendan i osećaj da sam se predugo plašila i čekala savršen trenutak me mučio, a shvatila sam i da je život prolazan i samo jedan. Tada sam kupila avionsku kartu
INJournal: Gde si otišla i kako si se osećala u trenutku kada si krenula na put? Šta ti je tada prolazilo kroz glavu?
– Naravno da ga se sećam svega. Išla sam avionom do Milana, pa vozom do Firence, za moj 30. rođendan. Bila sam presrećna i ponosna na sebe što sam se konačno usudila, ali istovremeno i oprezna. Nisam znala šta me tačno čeka, pa je ta euforija imala i primesu budnosti, kao kad ulaziš u nešto novo širom otvorenih očiju. Kroz glavu su mi prolazila pitanja, tipa „šta ako se izgubim?“, „šta ako mi bude dosadno samoj?“, ali su sva ta pitanja, ispostavilo se, bila mnogo glasnija u glavi nego u stvarnosti.
INJournal: Kada si stigla na destinaciju, da li je iskustvo bilo onakvo kakvim si ga zamišljala ili te je nešto potpuno iznenadilo?
– Nisam ni pošla sa nekim konkretnim i velikim očekivanjima. Ostavila sam ih kod kuće i mislim da je tako najbolje. Bila sam samo srećna što putujem i otvorena za sve što dolazi. Ono što sam pretpostavljala je da će mi biti dosadnije ili strašnije samoj, ali je bilo sve suprotno od toga.
INJournal: Šta ti je prvo solo putovanje donelo na ličnom planu? Šta je bilo presudno da nakon prvog kažeš sebi: „Ovo želim ponovo“?
– Možda nekome zvuči sitno, ali meni je bila baš krupna stvar, a to je da sam prvi put osetila punu autonomiju nad jednim danom svog života, ali i dokazala sebi da sam mnogo hrabrija nego što sam mislila. To se brzo pretvorilo u naviku od koje ne želiš da odustaneš. I ja kroz šalu kažem, mada mislim sasvim ozbiljno, da su me solo putovanja učinila boljom osobom.
Možda nekome zvuči sitno, ali meni je bila baš krupna stvar, a to je da sam na solo putovanju prvi put osetila punu autonomiju nad jednim danom svog života, ali i dokazala sebi da sam mnogo hrabrija nego što sam mislila
INJournal: Na kojim si sve destinacijama do sada putovala sama? Da li bi mogla ukratko da nam kažeš po čemu pamtiš svaku od njih?
– Počela sam tek prošle godine da putujem sama, tako da nemam mnogo destinacija iza sebe. Ipak, prvo pamtim po hrabrosti da uopšte krenem i po najlepšim kanolama koje sam probala u Firenci. Poslednje pamtim jer sam nikad više izlazila iz zone komfora, shvatila koliko sam zapravo ojačala iznutra i po prijateljstvu koje sam tamo stvorila.
INJournal: Da li postoji destinacija koja ti je zauvek promenila pogled na solo putovanja?
– Mislim da je to Atina. Tamo sam provela više od mesec dana sama, što je sasvim druga vrsta iskustva od vikend bekstva. To više nije bio izlet, nego privremeni život koji sam sebi kreirala potpuno sama, u drugoj državi gde nikoga ne znam i u gradu koji ne poznajem. Shvatila sam tada koliko je život lep, širok i nepredvidiv i to mi je promenilo pogled, ne samo na solo putovanja, već i na život.
U Atini sam provela više od mesec dana sama, što je sasvim druga vrsta iskustva od vikend bekstva. Tamo sam shvatila koliko je život lep, širok i nepredvidiv i to mi je promenilo pogled, ne samo na solo putovanja, već i na život.
INJournal: Kako izgleda jedan tvoj dan kada putuješ sama? Da li unapred praviš plan ili se prepuštaš trenutku?
– Najveća prednost solo putovanja je što odlučuješ isključivo onako kako ti želiš, bez tuđeg glasa. Nekad to znači da imam unapred spreman plan, do detalja, a nekad, i češće, znači da idem gde me noge „nose“ i gde mi duša u tom trenutku poželi. I lepota solo je upravo u tome- mogu kako ja poželim u tom trenu.
INJournal: Ljudi često misle da solo putovanja znače usamljenost. Da li je to zaista tako?
– Mislim da smo svesni da usamljenost i biti sam nije isto. A na solo putovanjima, paradoksalno, često imaš priliku da se družiš mnogo više nego kad putuješ u društvu ako si otvorena da upoznaješ nove ljude. Osim toga, meni solo putovanja najčešće donose osećaj povezanosti sa sobom koji mi, iskreno, često nedostaje kad sam okružena gužvom i ljudima.
INJournal: Da li si na tim putovanjima upoznala ljude sa kojima si ostala u kontaktu? Imaš li neko prijateljstvo ili susret koji posebno pamtiš?
– Da, da i da! Ovo je zapravo ogromno bogatstvo koje donose solo putovanja. Ako ste otvoreni imate mogućnost da upoznate veliki broj ljudi, a neki zaista postanu deo vaše svakodnevnice i života.
Ako ste otvoreni, na solo putovanjima imate mogućnost da upoznate veliki broj ljudi, a neki zaista postanu deo vaše svakodnevnice i života
INJournal: Bezbednost je često prvo pitanje koje se postavlja kada žene putuju same. Kako biraš destinacije i na šta posebno obraćaš pažnju?
– Najiskrenije, ja se ni u Beogradu se ne osećam sigurno, pa realno ne očekujem apsolutnu sigurnost ni na putovanjima. Ono na šta obraćam pažnju jeste: dobro osvetljene ulice uveče, smeštaj u sigurnom delu grada i sa dobrim recenzijama, i pravilo da uvek nekom bliskom javim gde se nalazim, tačnije delim im svoju lokaciju. Paranoja nije potrebna, ali ni naivnost – negde između njih se nalazi zdrav razum.
INJournal: Da li si se ikada našla u neprijatnoj ili nepredviđenoj situaciji? Kako si reagovala?
– Do sada me je to mimoišlo i imala sam najprijatnija iskustva. Nadam se da će tako i ostati.
INJournal: Šta bi savetovala devojci koja već dugo razmišlja o svom prvom solo putovanju, ali još nije skupila hrabrost? Postoji li nešto što bi volela da ti je neko rekao pre nego što si prvi put krenula sama na put?
– Rekla bih joj da hrabrost ne dolazi pre putovanja, nego tokom njega. Strah pred polazak nije znak da nešto nije u redu, nego je znak da radiš nešto što ti je zaista važno i novo. Zato kupiš kartu pre nego što se osećaš spremno. Neka to bude kraći put, možda vikend beg, i neka bliža destinacija ili neki manji grad. Može to biti čak i vikend u drugom gradu u Srbiji, šta god je tebi u redu kao prvi korak.
Naučila sam ko sam kad me niko ne poznaje, van svih uloga koje inače nosim i koje sam do tada dobro znala. Postala sam mnogo otvorenija, lakše ulazim u nepoznato i lakše komuniciram sa novim ljudima
INJournal: Šta si o sebi naučila zahvaljujući solo putovanjima? Da li danas lakše izlaziš iz zone komfora i u svakodnevnom životu zahvaljujući tim iskustvima?
– Naučila sam ko sam kad me niko ne poznaje, van svih uloga koje inače nosim i koje sam do tada dobro znala. Postala sam mnogo otvorenija, lakše ulazim u nepoznato i lakše komuniciram sa novim ljudima. Skinula sam sa sebe osećaj stida u komunikaciji i smanjila socijalnu anksioznost. Sigurnija sam u sebe, hrabrija i snažnija – i to sada nosim sa sobom i u svakodnevni život, ne samo na putovanja.
INJournal: Ako bi morala jednom rečenicom da objasniš zašto bi svako makar jednom u životu trebalo da ode na solo putovanje, šta bi rekla?
– Zato što ćeš na solo putovanju na potpuno drugačiji način upoznati osobu sa kojom ćeš, hteo ne hteo, provesti ostatak života – sebe.
INJournal: Šta je najveći luksuz solo putovanja – potpuna sloboda ili nešto sasvim drugo?
– Sloboda jeste najveći luksuz, ali ne samo sloboda vremena, odsustvo kompromisa i da radiš sve što poželiš. Rekla bih da je pravi luksuz solo putovanja prilika da budeš i osećaš šta god ti dolazi u tom trenutku, mogućnost da upoznaješ sebe iz drugog ugla, da stvoriš iskustvo koje pripada samo tebi i jako važno – spoznaja da apsolutno sve možeš sam.
Rekla bih da je pravi luksuz solo putovanja prilika da budeš i osećaš šta god ti dolazi u tom trenutku, mogućnost da upoznaješ sebe iz drugog ugla, da stvoriš iskustvo koje pripada samo tebi i jako važno – spoznaja da apsolutno sve možeš sam
INJournal: Da li već planiraš neko novo solo putovanje? Možeš li da nam otkriješ gde te sledeće vodi karta?
– Lepota solo putovanja je i to što možeš u trenutku da odlučiš da želiš da otputuješ – bez usklađivanja sa nečijim kalendarom, osim sa svojim. Tako da trenutno nemam ništa u planu, ali nikad se ne zna. Možda se odluka rodi već sutra, i to mi je, iskreno, jedno od najvećih prednosti solo putovanja.
Intervju: Ivana Nikolić
Foto: Privatna arhiva
