Jesu li osobe koje ustaju rano zaista srećnije i produktivnije i kako da postanete jedna od njih?

Ako ste jutros ustali iz kreveta tek nakon što ste nekoliko puta pritisli dugme snooze na svom telefonu, a zatim niste mogli da se razbudite sve dok niste popili šoljicu kafe, verovatno vam ljudi koji se bude sa prvim zvonom na alarmu, piju ceđene sokove, treniraju i doručkuju pre odlaska na posao izgledaju kao da su došli sa druge planete. Iako je svim osobama u odraslom dobu potrebno oko sedam sati sna, neki se bude u poslednji čas da ne zakasne na posao, zbog čega im dan po pravilu počinje haotično, a neki ustaju znatno ranije i mirno obavljaju niz aktivnosti pre nego što im počne radni dan. Međutim, jesu li takozvani jutarnji tipovi zaista srećniji, zdraviji i produktivniji? Mnoge naučne studije pokazale su da jesu. Nedavno objavljeno istraživanje u časopisu Journal of Sleep Medicine pokazuje da su ljudi koji ustaju rano ređe su pod stresom i da su srećniji. Dokazano je i da su ranoranioci produktivniji na poslu te da se uglavnom ne suočavaju sa padom energije pred kraj radnog vremena. Osim toga, imaju manju potrebu za visokokaloričnom hranom, manje su razdražljivi i imaju jači imuni sistem. Rečju, postoje dosta dobri razlozi zbog kojih se rano ustajanje isplati.

KAKO DA POSTANETE JUTARNJI TIP OSOBE?

Ukoliko ste već pokušavali da se budite ranije i da ne odlažete alarm na telefonu, znate da to nije ni malo lako. Možda ste i uspeli da ustanete na vreme nekoliko puta jer ste imali motivaciju da promenite navike u spavanju, ali ste se ubrzo vratili na staro. Upravo zbog toga, važno je da pravite male korake u rutini spavanja da biste ostali dosledni.
Za početak je važno da naglasimo da rano ustajanje ima smisla samo ako ste se prethodno naspavali. To znači da je odlazak u krevet na vreme prvi korak koji bi trebalo da napravite. Iako je to u teoriji lako, a u praksi obično podrazumeva da ćete se dugo prevrtati u krevetu dok ne utonete u san. Srećom, postoje rutine koje možete da uvedete kako biste ranije zaspali.
Naš mozak voli rutine, pa će oblačenje pidžame i pranje zuba u isto vreme svake večeri biti odličan signal da je vreme za spavanje. Drugi koraci koje možete da preduzmete jesu da večerate oko 18h i da nakon toga ne konzumirate hranu, zatim da ne konzumirate kofein u popodnevnim satima, da ne koristite mobilni telefon 30-60 minuta pre odlaska u krevet i da prigušite svetla u svom domu (jako svetlo može da ometa prirodnu proizvodnju melatonina u telu). Izbegavajte i popodnevne dremke sve dok se vaš novi režim spavanja ne ustali.
Ukoliko ste preduzeli sve potrebne korake, a i dalje ne možete da zaspite, nemojte se prevrtati po krevetu duže od 20 minuta već nakon tog vremena ustanite i započnite neku aktivnost koja će vas umiriti – čitajte knjigu, uradite trening joge za opuštanje ili lagano istegnite telo. Nemojte gledati u mobilni telefon ili konzumirati hranu jer čete se tako još više razbuditi.

DOSLEDNOST JE NAJVAŽNIJA

U ovom procesu najvažnija je doslednost. Verovatno ćete prvih nekoliko noći imati problem da zaspite, ali ukoliko ne odustanete od nabrojanih večernjih rutina, ubrzo će se vaš organizam naviknuti na novi režim spavanja. Takođe, nemojte praviti drastične promene već za početak pomerite vreme spavanja za jedan sat, pa posle nedelju do dve dana za još sat i tako sve do zacrtanog cilja. Budite blagi prema sebi u ovom procesu i nemojte se kriviti ako vam se desi da jednu noć legnete kasnije nego što bi trebalo. Ne zaboravite da izuzeci postoje da bi potvrdili pravilo.

SAVET ZA KRAJ

Da biste istrajali u tome da postignete bilo koji cilj, pa i da postanete ranoranilac, važno je da imate dobar razlog za to i da redovno motivišete sebe. Zato razmislite o tome na koji način bi se vaš život promenio ako počnete da ustajete ranije. Zapišite sve benefite koje biste imali i pročitajte ovaj spisak svaki put kad poželite da odustanete. Na taj način ćete motivisati sebe da ostanete dosledni u svojoj nameri.

Tekst: INJournal magazin
Naslovna fotografija: @kaesutherland
Foto: Instagram

Podeli

Scroll to Top