Samoterapija sve je popularnija praksa koja podrazumeva upotrebu raznih tehnika i resursa za poboljšanje mentalnog i emocionalnog blagostanja
Briga o mentalnom zdravlju odavno je postala deo higijene u savremenom svetu pa sve veći broj ljudi redovno odlazi na psihoterapiju, posebno kada prolazi kroz intenzivna životna razdoblja. Međutim, paralelno sa demistifikacijom tradicionalne psihoterapije nastala je i takozvana samoterapija koja poslednjih godina stiče sve veću popularnost. Iako nije zamena za profesionalnu terapiju, posebno kada se radi o ozbiljnim problemima sa mentalnim zdravljem, self-therapy može biti odličan alat sa lični rast i samopomoć, ali i dopuna klasičnoj psihoterapiji.
ŠTA JE SAMOTERAPIJA?
Self-therapy predstavlja praksu korišćenja raznih tehnika i resursa za poboljšanje mentalnog i emocionalnog blagostanja, kao što su vođenje dnevnika, meditacija, čitanje knjiga za samopomoć i slično. U pitanju je neformalna psihološka terapija u kojoj ste sam svoj terapeut. Iako je u pitanju novi termin o kome ne postoji mnogo istraživanja, pojedine naučne studije pokazale su da itekako daje rezultate.
KAKO MOŽETE PRAKTIOVATI SELF-THERAPY?
Jedna od najvećih prednosti samoterapije jeste činjenica da je veoma svestrana i da obuhvata širok raspon tehnika i praksi koje možete prilagoditi sopstvenim afinitetima. Bez obzira na to da li preferirate vođenje dnevnika, meditaciju ili čitanje knjiga za samopomoć, postoji više self-therapy metoda koje mogu odgovarati vašim jedinstvenim potrebama. U nastavku vam donosimo najpopularnije među njima.
VOĐENJE DNEVNIKA
Journaling podrazumeva zapisivanje misli i emocija sa ciljem da ih bolje razumete i sagledate iz drugog ugla. Ova metoda posebno je koristna kod borbe sa stresom, depresijom i anksioznošću. Međutim, osim u teškim trenucima, vođenje dnevnika koristan je alat i za razvoj komunikacijskih veština ili pamćenja, a kako istraživanja napreduju, tako se otkriva sve više benefita ove zdrave navike.
Ako ste više skloni kucanju nego pisanju, danas postoje brojne aplikacije za journaling na telefonima, ali imajte u vidu da dobra stara olovka i papir često imaju dodatni terapeutski učinak jer se jednostavno raspišemo.
ZAHVALNOST
Naučno je dokazano da zahvalnost na malim stvarima ima terapeutsko dejstvo. Naime, često mnoge stvari uzimamo zdravo za gotovo sve dok ne ostanemo bez njih, a onda shvatamo koliko smo trebali da budemo zahvalni dok smo ih imali. Zahvalnost nam pomaže da stavimo fokus na blagoslove koje imamo umesto na ono što nam nedostaje što nas čini srećnim i ispunjenim. Kada smo zahvalni postižemo osećaj obilja i ispunjenosti, čemu zapravo svi i težimo.
Zahvalnost je posebno važna tokom teških perioda jer nam upravo tada može najviše pomoći. Umesto razmišljanja o tome zašto se baš to dogodilo ili zašto baš meni, ona nam pomaže da preusmerimo misli i promenimo fokus.
MEDITACIJA
Meditacija i mindfulness vežbe pomažu u smirivanju uma i povećanju svesti o sadašnjem trenutku. Meditacija takođe pomaže razvoj kreativnosti, a brojni uspešni ljudi tvrde da su naučili da se nose sa stresnim situacijama upravo zahvaljujući ovoj metodi. Meditacija nam pomaže i da upravljamo sopstvenim emocijama, da zadržimo pozitivan stav i u stresnim momentima i izbegnemo uobičajene „bori se“ ili „beži“ reakcije već da racionalno sagledamo situacije i donesemo ispravne odluke.
Ono što je prilikom meditacije najbitnije jeste da osvestimo trenutak u kojem se nalazimo odnosno da ne razmišljamo ni o čemu drugom već isključivo o svom disanju i percepciji sopstvenog tela. Međutim, za mnoge je ovo gotovo nemoguć zadatak i zato su vođenje meditacije odlična alternativa za početnike.
VOĐENI KURSEVI I KNJIGE ZA SAMOPOMOĆ
Edukacija o mentalnom zdravlju i različitim terapijskim tehnikama takođe može biti vrlo korisna. U zavisnosti od izazova sa kojima se suočavate danas možete pronaći mnogo knjiga i priručnika u kojima ćete naći korisne savete o temama kao što su motivacija i inspiracija, ali i o specifičnim terapijskim tehnikama povezanim sa psihoterapijskim pristupima, poput kognitivne bihevioralne terapije (KBT) ili dijalektičke bihevioralne terapije.
S druge strane, imate mogućnost i pohađanja brojnih kurseva i webinara. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) kreirala priručnik za planiranje oporavka za samopomoć, što je jedan od pouzdanih izvora koji vam može pomoći da preduzmete prve korake na putu samoterapije, a možete pronaći i brojne online kurseve na edukacijskim platformama kao što su Coursera ili Udemy.
PREDNOSTI SAMOTERAPIJE
Jedna od najvećih prednosti self-therapy prakse jeste njena PRISTUPAČNOST. Tradicionalna terapija iziskuje određena finansijska sredstva, izdvajanje vremena, a u zavisnosti od toga gde živite, možda nije uvek lako dostupna. S druge strane, samoterapija se fokusira na lako dostupne resurse i alate, koji dolaze po mnogo nižoj ceni.
Self-therapy vam takođe omogućava da sami postavite svoj TEMPO. Nema strogih rasporeda ili termina koje treba poštivati već možete raditi na svom mentalnom zdravlju i blagostanju kada vam najviše odgovara, što olakšava integraciju u vaš svakodnevni život. To ne znači da je potrebno više vremena za postizanje rezultata u poređenju psihoterapijom, naprotiv, sesije sa terapeutom često se odvijaju jednom nedeljno pa čak i mesečno, što znači da je self-therapy pristupačnija opcija.
Uz sve to, ova vrsta terapija vas osnažuje da preuzmete AKTIVNU ULOGU u svom procesu oporakva jer sami kontrolišete proces, a taj osećaj da sami možete da pomognete sebi može biti izuzetno ohrabrujuć jer podstiče samorefleksiju i dublje razumijevanje emocija i ponašanja.
NAPOMENA: Samoterapija jeste dragoceni alat za osobe sa blagim do umerenim simptomima stresa, depresije, anksioznosti i drugih izazova sa mentalnim zdravljem. Međutim, ona nije zamena za profesionalnu terapiju koja je u pojedinim slučajevima neophodna.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografija: @tarasenkodasha
Foto: Instagram
