Anksioznost, depresija i napadi panike česta su pojava u savremenom svetu, a ova stanja na našim prostorima još češće se zanemeruju i to uglavnom zato što najveći deo populacije nema mogućnost da sebi priušti psihoterapeuta. Posledice toga mogu biti različite. U najboljem slučaju, osoba nikada neće ostvariti svoj puni potencijal, a u ekstremnim situacijama može doći i do suicida. Upravo su osobe koje su sebi oduzele život podstakle psihološkinju i psihoterapeutkinju Milicu Krstić da osnuje platformu Siguran prostor, u okviru koje svaki pojedinac ima priliku da dobije besplatnu pomoć psihoterapeuta. Sa Milicom smo razgovarali o tome kako ova platforma funkcioniše, ko se i sa kakvim problemima najčešće javlja, a otkrila nam je i šta svako od nas može da uradi za sebe da bi se osećao bolje u svojoj koži.
Upoznajte našu sagovornicu
Milica Krstić je diplomirana psihološkinja i psihoterapeutkinja pod supervizijiom. Nakon osnovnih studija nastavila je edukovanje u smeru digitalnog marketinga i društvenih mreža na Šefild univerzitetu, što joj je omogućilo da dodatno razume marketing i biznis sferu. Trenutno je na doktorskim studijama u Španiji na UCAM univerzitetu iz socijalnih nauka, a bavi se istraživanjem teme – kako psihoterapija menja crte ličnosti. Pored toga, svoje znanje trenutno usavršava i u Hrvatskoj, i to iz oblasti integrativne telesne terapije.
Milica je i osnivač platforme Siguran prostor, na kojoj psihoterapeuti pružaju besplatne sease ljudima koji nemaju finansijsku mogućnost da ih priušte.
Kako je nastala ideja za osnivanje platforme Siguran prostor?
– Ideju sam dobila 2020. godine kada je počela pandemija, a negde na leto iste godine sedmoro mojih prijatelja pokušalo je da oduzme sebi život, a dvoje od sedmoro, tada i jesu izvršili samoubistvo. Javila se ideja da postoji nešto gde ljudi brzo i lako, bez novca, mogu da potraže pravu pomoć, od stručnih osoba. Znači ne telefonska linija, ne čitanje po internetu, već stvaran ljudski kontakt, i osoba obučena da bude prisutna i podržavajuća, empatična, sa iskustvom i znanjem. Da se ne ide u patologizaciju već u pružanje podrške i slušanje. Imala sam utisak da to fali, jer ti isti moji prijatelji nisu imali novca za psihoterapiju, a kada su išli po ustanovama dobijali su antidepresive ili stabilizatore raspoloženja od psihijatra, ali ih niko nije pitao: kako si?.
Nakon dve godine stekli su se uslovi i u aprilu ove godine platforma je počela sa radom.
Koliko je ljudi do sada dobilo priliku da dobije besplatnu pomoć psihologa?
– Do sada je preko 2.500 ljudi dobilo pomoć psihoterapeuta.
Na koji način oni koji osećaju da im je potrebna pomoć mogu da zakažu seansu?
– Veoma jednostavno. Potrebno je da odu na vebsajt www.siguranprostor.com i izaberu srpsko-hrvatski jezik, a nakon toga će se otvoriti stranica na kojoj se nalazi lista psihoterapeuta. Korisnik treba da klikne na zakaži besplatnu seansu ispod biografije terapeuta kod koga želi da zakaže i tada će se otvoriti kalendar u kome se vide dostupni termini kod tog terapeuta.
Koliko besplatnih seansi može da dobije svaki korisnik?
– Ne postoje ograničenja, svaki korisnik može da dobije onoliko besplatnih seansi koliko mu/joj treba, ali ne kod istog terapeuta. Da se razumemo, prava psihoterapija znači ići kod jednog istog terapeuta nekoliko godina u nizu, jednom nedeljno i to plaćati, a platforma Siguran prostor predstavlja prvi vid podrške, resurs, ukoliko nam je teško da nađemo brzo pomoć ili da istražimo psihoterapiju pa da kasnije krenemo u ozbiljniji rad na sebi.
Platforma omogućava blažu psihoterapiju odnosno ne dubinski rad, već resursiranje, podršku, slušanje, prihvatanje, savetovanje itd.
Imate li savete za korisnike kako da se najbolje pripreme za razgovor sa psihoterapeutom?
– Potrebno je pojaviti se u dogovoreno vreme, kliknuti na link koji je stigao na email, biti u tišini i miru, sa interent konekcijom i idealno kamerom – uvek je bolje kada se vidimo sa terapeutom jer to doprinosi osečaju sigurnosti i poverenja. Takođe, savetujem korisnicima da dođu na samu seansu sa temom koju žele da obrađuju sa terapeutom, jer će na taj način razgovor biti korisniji za njih.
Da li svako ko je zainteresovan može da dođe do termina ili ima više zainteresovanih od vaših trenutnih kapaciteta?
– Svakog dana platformu poseti oko 10.000 ljudi, ne možemo sve da podržimo ali svakodnevno radimo na tome da platforma ima veći broj kolega koji besplatno pružaju pomoć.
Koliko psihologa trenutno imate u timu?
– Trenutno 60 kolega pruža pomoć u okviru platforme Siguran prostor. Oni su diplomirali u okviru sledećih oblasti: psihologija, pedagogija, medicina, socijalni rad ili neka druga humanistička nauka i potom su svoje obrazovanje usmerili ka psihoterapiji. Kolege su licencirani psihoterapeuti ili u toku edukacije iz psihoterapije, ili pod supervizijom, iz sledećih modaliteta: REBT, KBT, geštalt, psihodinamski, transakciona analiza, telesna itd. Svako od kolega pruža bar jedan sat besplatno nedeljno. Trenutno je moguće potražiti pomoć na srpskom, hrvatskom, engleskom, makedonskom, turskom, nemačkom, ukrajinskom i ruskom jeziku.
Kako vaše kolege koje možda žele da vam se pridruže mogu to i da urade?
– Ukoliko kolege žele da se pridruže to mogu uraditi putem sajta na sledećem linku: https://www.siguranprostor.com/get-involved, a mogu da nas kontaktiraju i putem emaila: siguranprostor@gmail.com.
Ko su ljudi koji vam se najčešće javljaju i sa kojim problemima?
– Najčešće nam se javljaju dve grupe ljudi. U prvu spadaju osobe između 18 i 30 godina koje su anskiozne i uglavnom imaju sledeće probleme: ne mogu da se zaposle, plaše se da ne iznevere roditelje, nisu sigurni u svoj seksualni identitet, imaju spektar zanimanja kojim mogu da se bave te ih tako konstantno prati misao da li sam izabrao/la dobru stvar itd.
Druga grupa su ljudi preko 50 godina koji su depresivni, osećaju se tužno i neostvareno, a javlja nam se i veliki broj ljudi koju su izbegli i imaju traume od rata, veliku količinu potisnute tuge i frustracije koju nekako nikada do sad nisu ispoljili, a nisu u finansijskoj mogućnosti da odvoje za psihoterapiju jer zarađuju u proseku oko 40.000 dinara, pa im platforma omogućava jedan vid podrške, sigurnosti i predstavlja svetlo na kraju tunela.
Koliko je okruženje u kome danas živimo zdrava/nezdrava sredina i kao utiče na naše mentalno zdravlje?
– Sve je individualno, ali je činjenica da smo danas okruuženi kratkim i brzim zadovoljstvima, niskom tolerancijom na frustraciju, pažnjom koja traje oko 5 sekundi, sve je postalo nekako brzo i neizvesno, i kroz društvene mreže, stiče se utisak da su tamo negde mnogo srećniji i ispunjeniji ljudi, a da smo sa druge strane mi ovde nezadovoljni i tužni. Iskrivila se slika sveta jer danas svako može da se predstavi kao stručnjak, iskrivila se slika lepote, očekivanja, vrednosti, morala itd. Ali definitivno je svako odgovoran za sebe i dok god krivimo društvo, vreme u kom smo rođeni, roditelje ili državu, zato što nam je život onakav kakav je, teško da će se nešto promeniti, zapravo osećaćemo se sve tužnije i frustriranije. Svako je odgovoran za sebe, i imamo pravo izbora da bira šta sluša, gleda i sa kim se druži. Na taj način svako može da kreira svoj mikrokosmos u kome se oseća dobro. Takođe, tu je i ona poznata floskula budi promena koju želiš da vidiš u svetu, u koju duboko verujem da je tačna. Ne možemo sve da kontrolišemo ali možemo da preuzmemo odgovornost za svoj život. Naravno to je lako reći, ali je potrebno vreme da se to osvesti, usvoji i da se živi po tom principu.
Šta svaki pojedinac može da uradi za sebe da bi mu bilo bolje?
– Najbolji savet koji mogu da dam jeste da pojedinac krene postepeno da osvešćuje svoje telo i emocije, jer brzo živimo, svaki dan smo bombardovani sa hiljadama informacija i nekako stičem utisak da se kao društvo udaljavamo od sebe, i zaboravljamo da je odnos sa samim sobom najvajžniji odnos. U toku dana zastati, napraviti pauzu, oslušnuti sebe i svoje telo, zapitati sebe kako sam sad u ovom trenutku je zaista mali ali važan korak koji možemo napraviti za sebe, svoje psihičko i fizičko zdravlje.
Intervju: Ivana Nikolić
Foto: Privatna arhiva
