Bergen je prema Global Cities Indexu 2026 najbolje rangirani evropski grad po kvalitetu života, a gde je Beograd?
Kada zamišljamo idealno mesto za život, vizuelna jednačina uglavnom podrazumeva savršen balans – grad koji nudi stabilnu ekonomiju i visoke plate, ali i luksuz da nakon radnog vremena stignete na vrh planine ili obalu fjorda za svega 15-ak minuta. Iako titule omiljenih evropskih lokacija tradicionalno odnose metropole poput Kopenhagena ili Ciriha, najnovije analitičko istraživanje donelo je potpuno novog i prilično ubedljivog favorita. Norveški grad Bergen zvanično je proglašen za najbolji grad u Evropi po kvalitetu života, prema prestižnom globalnom izveštaju Global Cities Index 2026 koji objavljuje vodeća svetska nezavisna ekonomska konsultantska kuća Oxford Economics.
Na globalnoj listi koja obuhvata čak 1.000 najvećih urbanih centara širom sveta, Bergen je zauzeo impresivno drugo mesto, ostavivši iza sebe gotovo sve svetske metropole, dok se na zlatnom prvom mestu našla australijska Kanbera.
KAKO SE MERI KVALITET ŽIVOTA?
Za razliku od uobičajenih turističkih anketa koje se oslanjaju na subjektivne utiske stanovnika o noćnom životu i popularnosti restorana, Oxford Economics primenjuje strogu, egzaktnu matematičku metodologiju. Celokupan indeks gradove analizira kroz pet ključnih stubova: ekonomiju, ljudski kapital, upravljanje gradom (governance), životnu sredinu i kvalitet života. Unutar same kategorije „kvalitet života“, analitičari su Bergen postavili na sam vrh Evrope na osnovu šest rigidnih i precizno merenih kriterijuma:
Visina plata (bruto prihod po glavi stanovnika)
Jednakost prihoda (minimalan jaz između najbogatijih i najsiromašnijih slojeva društva)
Troškovi stanovanja (procenat raspoloživog dohotka koji građani troše na kirije i nekretnine)
Očekivani životni vek i opšte zdravstveno stanje populacije
Dostupnost rekreacije i kulturnih sadržaja
Brzina interneta kao preduslov za moderan rad i remote poslovanje
ZAŠTO JE BERGEN NAJBOLJI GRAD ZA ŽIVOT?
Bergen je osvojio evropski vrh jer je uspeo da spoji naizgled nespojivo: izuzetno snažno i stabilno tržište rada sa svedenim, neopterećujućim ritmom života. Sa populacijom od oko 290.000 stanovnika, on nije klasična, užurbana evropska metropola. Grad je geografski kompaktan, ušuškan uz fjord Byfjorden i okružen sa sedam spektakularnih planina, što znači da je priroda bukvalno utkana u gradsku infrastrukturu.
Stručnjaci iz Oxford Economicsa posebno ističu vrhunski zdravstveni sistem predvođen Univerzitetskom bolnicom Haukeland, zbog čega su statistički podaci o dugovečnosti stanovnika Bergena među najvišim u svetu. Pored toga, zvanični podaci norveškog zavoda za statistiku (SSB) pokazuju da su troškovi stanovanja u Bergenu znatno niži nego u prestonici Oslu (prosečna dvosobna kirija je jeftinija za oko 22%), što stanovnicima ostavlja znatno više slobodnog novca za privatan život i kulturu.
Rezultat je takozvani work-life balance u svom najčistijem obliku: mogućnost da radni dan u stabilnoj i visokoplaćenoj tehnološkoj ili maritimnoj kompaniji završite ne u saobraćajnom špicu, već u popodnevnoj šetnji planinskim stazama.
SKRIVENA CENA SAVRŠENSTVA
Naravno, život u Bergenu ima i jednu specifičnu estetsku i klimatsku cenu koja ga sprečava da bude idealan izbor baš za svakoga. Zbog svog geografskog položaja između planina i mora, Bergen važi za jedan od najkišovitijih gradova na evropskom kontinentu. Lokalno stanovništvo se često šali da kiša nije vremenska nepogoda, već jednostavno deo vizuelnog identiteta grada koji okolnu prirodu održava nestvarno zelenom. Za one kojima sunčani dani nisu primarni uslov za sreću, već prednost daju uređenom društvu, ekološkoj svesti, visokom standardu i mirnijem, smislenom tempu života – Bergen trenutno nudi argumente koje je nemoguće ignorisati.
KO SE JOŠ NAŠAO NA OVOJ LISTI?
Da je fokus istraživanja bio isključivo na ekonomskoj moći, lista bi izgledala potpuno drugačije. Međutim, pošto su u obzir uzeti zdravlje, rekreacija i jednakost, konačna lista top 10 evropskih gradova po kvalitetu života donela je zanimljiv raspored snaga, izostavljajući mnoge očekivane zapadnoevropske centre:
1. Bergen, Norveška (2. na globalnoj listi)
2. Grenobl, Francuska (4. na globalnoj listi)
3. Bern, Švajcarska (5. na globalnoj listi)
4. Oslo, Norveška (6. na globalnoj listi)
5. Luksemburg, Luksemburg (7. na globalnoj listi)
6. Dresden, Nemačka (8. na globalnoj listi)
7. Gent, Belgija (9. na globalnoj listi)
8. Pariz, Francuska (10. na globalnoj listi)
9. Bazel, Švajcarska (11. na globalnoj listi)
10. Linc, Austrija (12. na globalnoj listi)
GDE JE BEOGRAD?
Beograd je zauzeo 422. mesto na globalnoj listi od 1.000 gradova. Privreda i ljudski kapital dobili su solidne ocene, ali je naša prestonica dobila slabije ocene kada je reč o odnosu primanja i troškova života, a najslabije ocene dobile su gradske institucije koje su prema Oxford Economicsu nestabilne. Kada je reč o regionu, Ljubljana se našla na 209. mestu, Zagreb na 354. poziciji, a iza Beograda su Skoplje (469.), Podgorica (512.) i Sarajevo (545.).
Tekst: Ivana Nikolić
Foto: Pexels
