Najpoznatiji srpski kaskader u Holivudu, Uroš Ćertić u čarobni svet filma ušao je tokom života u Kanadi gde je najpre počeo da radi kao statista, a potom je savladao i sve veštine koje su potrebne da bi se uspešno bavio ovom zahtevnom i uzbudljivom profesijom. Lista filmova u kojima je bio angažovan je više nego impresivna, a među glumcima sa kojima je sarađivao su neke od najvećih zvezda današnjice poput Al Pacina, Will Smitha, Tom Cruisa i mnogih drugih. Ovaj šarmantni Beograđanin do sada je, na velikom plarnu, umro više od 200 puta, a rizične situacije i povrede sastavni su deo njegovog posla. Zbog toga je u svaki angažman potrebno ući punog srca, a Uroš nam, u iskrenom intervjuu, otkriva mnoge tajne svoje profesije.
Kako ste se zainteresovali za posao kaskadera?
– Živeo sam šesnaest godina u Vankuveru, a taj grad je na trećem mestu u svetu po broju snimanja filmova holivudske produkcije. Tamo sam počeo da radim kao statista i da idem na časove glume, a nevezano za filmsku industriju, dostigao sam nivo polu prifesionalnog freestyle vozača sportskih motora. Bio sam član tima „Westcoast freestyle“ sa kojima sam, ali i bez njih, uradio ukupno oko 100 stant show-a, a neki od njih su bili u Las Vegasu, na Jamajci, u Sijetlu i po čitavoj Britanskoj Kolumbiji.
Koliko traje obuka za posao kaskadera i koje sve veštine ste morali da savladate?
– Kaskaderi su obično bivši ili sadašnji gimnastičari, kik bokseri, MMA trkači kola ili motora, članovi cirkusa na nacionalnom ili svetskom nivou koji su slučajno ili namerno ušli u svet filma.
Koji je prvi film za koji ste bili angažovani i po čemu pamtite to iskustvo?
– Koordinator Jacob Rupp mi je dao prvu šansu da radim kao kaskader u preuspešnoj seriji „Smallville“ o mladom Supermenu. Sa još jednim kaskaderom sam imao veliku odgovornost – da obuzdamo, uhapsimo i bacimo na pod jednog od glavnih glumaca, a da sve to izgleda jako brutalno i nasilno. Pritom nismo smeli ni da ga slučajno ogrebemo noktom, a kamoli povredimo. Sve se završilo odlično, jer je tamo visok nivo profesionalizma.
Jeste li nekada bili ozbiljno ili manje ozbiljno povređeni i koliko je vaš posao rizičan?
– Posao kaskadera je jako dobro plaćen u svetu, ali i jako rizičan. Prošle godine mi je razbijena arkada drskom od puske u Kijevu. Pre četiri godine sam slomio skafoid kost u zglobu desne ruke radeći salti unazad od zid.
Imam pedeset ožiljaka i masnica od motora koji su moja specijalnost. Ovaj posao moraš da volis. Radio sam i bez honorara kaskade na studentskim filmovima za koje sam znao da će boleti danima, radio sam preko dvadeset humanitarnih stan show nastupa na motoru i opet bih i uvek ću. Obožavam svoj posao, a to je bogatstvo.
Kada ste bili u najopasnijoj situaciji?
– U Egiptu sam preskako YJ Jeep auto sa rampe na rampu i to na motoru, u odelu i kravati bez kacige, dok je duvao vetar i nosio mi pesak u oči. U Kijevu sam dva puta goreo od glave do pete i jednom su mi samo noge zapalili. Egipat se zavrsio dobro, a u Kijevu sam malo izgoreo po vratu. Ali, nema ljutiš. Masnice i ogrebotine su manje više sastavni deo posla.
Imali ste priliku da sarađujete sa mnogim svetskim zvezdama poput Toma Cruisa ili Jessice Albe, kakve utiske su oni ostavili na vas?
– Pokojni Robin Wiliams, kao i Ben Stiller i Will Smith su najduhovitiji i najviše animiraju članove ekipe. Ali, i akcioni glumci kao što su Danny Trejo, Bradly Cooper, Jason Statham, Ryan Raynolds ili Stiven Seagal, veliki su profesionalci i čast je tući se sa njima ili protiv njih na filmu. O Al Pacinu, Rene Zelweger, Rene Ruso, Liam Niesenu nemam reči hvale. To su sve neverovatni glumci.
Zbog čega ste se, nakon dugogodišnjeg života u Kanadi, vratili u Beograd i da li je to uticalo na broj vaših angažmana?
– Vodim poreklo sa Dorćola i već sam treća genracija moje familije iz tog kraja, a četvrta iz Beograda. Uvek me je nešto vuklo da se vratim u svoj rodni grad. Tata mi je uvek živeo ovde, a mama koja je inžinjer hemije i od prvog dana u Kanadi radi u svojoj struci, planira da se vrati sledeće godine, kada dobije kanadsku penziju. Kupio sam stan na Dorcolu, nemam ratu za kredit i nemam kiriju, a živim u kraju u kome sam odrastao dok je 90% mojih angažmana po Evropi i u Kanadi. Sada imam nešto manje angažmana u Kanadi nego ranije, ali zato mnogo više radim u Evropi, a cena života je ovde tri puta manja nego u Kanadi. UZ to mi je srce puno. Jer nostalgija je čudo. Preselite se vi negde na deset do petnaest godina, pa mi javite kako je i da li vam falimo.
Koliko filmova u proseku snimite tokom godine?
– Godisnje snimim sigurno između pet i deset filmova, ali i nekoliko spotova, imam fotografisanja i radim značajne modne revije.
Šta je poslednje što ste radili i kakve utiske nosite sa tog snimanja?
– Moj poslednji angažman je bio u spotu Marka Bulata za njegov novi singl „Loša“, a za nekoliko nedelja počinjem da radim film u RUmuniji koji je u američkoj produkciji. Tamo ću snimati još jedan film u julu, a potom u oktobru putujem u Abu Dabi.
Koliko dugo traje karijera kaskadera i da li biste voleli da ostanete u svetu filma?
– Trajanje karijere zavisi od kondicije i fizičkog izgleda kaskadera, ali i njegove volje i želje. U proseku, se karijera završava u četrdesetoj godini, a tada možete da postanete 2nd unit-akcioni reditelj i stant koordinator. Ja polako već počinjem da produciram filmove i pokušavam da sastavim ekipu ljudi kako bi se u Beogradu snimila dva ili tri filma ove i sledeće godine.
Jeste li nekada razmišljali o tome da počnete da se bavite i glumom?
– U Kanadi svaki kaskader zna dobro da glumi ili čak odlično. Idemo redovno na časove i seminare. Do sada imam preko deset glumačkih uloga na velikim filmovima i u serijama i sigurno četiri-pet u stranim i domaćim spotovima. Gluma je ozbiljan zanat i mora se raditi ozbiljno.
Morate li strogo da vodite računa o ishrani i o tome da budete u fit formi?
– Sastavni deo profesije kaskadera su redovni treninzi i briga o ishrani. Naravno, da pazim šta, kada i koliko jedem. Visoko proteinska dijeta sa minimalnim ugljenim hidratima i gotovo bez slatkiša i alkohola se podrazumevaju. Pijem proteinske šejkove, redovno treniram i to od deset do četrnaset puta nedeljno. Nekada u teretani, ali i vozim bicikl, igram košarku i fudbal, a idem i na boks.
Imate li specijalne pripreme pre snimanja filma i kako one izgledaju?
– Drugi film koji ću, ovog leta, raditi u Rumuniji ima mnogo scena jahanja konja i mačevanja tako da ću to dosta vežbati pre snimanja. Nikada se ne zna šta vas može snaći na setu tako da mi moramo cele godine da treniramo različite veštine i da radimo vežbe snage. Ja treniram i vožnju motora na praznim parkinzima firmi gde me niko ne vidi i ne čuje.
https://www.youtube.com/watch?v=w2JCdmweHVE&feature=youtu.be
