Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications pokazalo je da je određeni obrazac ishrane povezan sa sporijim epigenetičkim starenjem, manjim rizikom od smrtnosti i povoljnijim pokazateljima zdravlja
Kada govorimo o dugovečnosti, najčešće se fokusiramo na navike koje mogu da nam pomognu da duže ostanemo zdravi, od redovne fizičke aktivnosti i kvalitetnog sna do načina ishrane. Ipak, dok se većina preporuka zasniva na njihovom uticaju na poznate faktore rizika, naučnici sve više istražuju i vezu između svakodnevnih navika i procesa koji se odvijaju na molekularnom nivou. Upravo se time bavi novo istraživanje objavljeno 25. septembra 2026. godine u naučnom časopisu Nature Communications. Naučnici su razvili EDISEA, indeks ishrane osmišljen na osnovu povezanosti određenih namirnica sa epigenetičkim starenjem. Rezultati ukazuju na to da su osobe čija je ishrana u većoj meri odgovarala ovom obrascu imale povoljnije pokazatelje biološkog starenja, kao i manji rizik od smrtnosti i niza bolesti povezanih sa starenjem.
Zanimljivo je i to što ovaj pristup ne podrazumeva brojanje kalorija niti praćenje jedne od popularnih dijeta. Umesto toga, u prvi plan stavlja sastav svakodnevnog jelovnika i način na koji se različite grupe namirnica povezuju sa procesima starenja u organizmu.
ŠTA JE EDISEA ISHRANA I KAKO FUNKCIONIŠE?
EDISEA je skraćenica za Empirical Dietary Index for Slower Epigenetic Aging, odnosno empirijski indeks ishrane povezan sa sporijim epigenetičkim starenjem. Za razliku od tradicionalnih modela koji se razvijaju na osnovu unapred postavljenih nutricionističkih preporuka, ovaj indeks nastao je analizom podataka o ishrani i njihovoj povezanosti sa epigenetičkim pokazateljima biološke starosti.
Da bismo razumeli zbog čega je ovo istraživanje privuklo pažnju, važno je razlikovati hronološku od biološke starosti. Hronološka starost predstavlja broj godina koje smo proživeli, dok biološka starost pokušava da opiše stanje i funkcionalne karakteristike organizma. Dve osobe istih godina ne moraju da stare istim tempom, a na razlike u tom procesu mogu da utiču genetika, životna sredina i životne navike.
PROČITAJTE: Plava zona je sve popularnija dijeta koja se zasniva na pravilima ishrane najdugovečnijih ljudi na svetu
Jedan od načina na koji naučnici proučavaju biološko starenje jeste analiza epigenetike, oblasti koja se bavi promenama u regulaciji aktivnosti gena bez promene same sekvence DNK. Među procesima koji se prate nalazi se metilacija DNK, odnosno dodavanje hemijskih oznaka koje mogu da utiču na to kako se geni aktiviraju ili utišavaju.
U istraživanju EDISEA indeksa korišćen je GrimAge2, epigenetički sat koji na osnovu obrazaca metilacije DNK procenjuje biološko starenje i povezan je sa rizikom od bolesti i smrtnosti. Naučnici su analizirali podatke o ishrani kako bi utvrdili koje su grupe namirnica povezane sa povoljnijim rezultatima ovog pokazatelja. Na taj način razvijen je model koji povezuje određene prehrambene navike sa sporijim epigenetičkim starenjem.
ŠTA JE ISTRAŽIVANJE POKAZALO?
U istraživanju su korišćeni podaci iz više velikih populacionih studija u SAD i Velikoj Britaniji. Sam indeks razvijen je na uzorku od 1.711 ispitanika, a zatim je njegova povezanost sa epigenetičkim starenjem proverena na nezavisnom uzorku od 2.311 osoba. Rezultati su pokazali da su ispitanici sa višim EDISEA skorom imali pokazatelje epigenetičkog starenja koji su odgovarali sporijem starenju za 4,17 godina u početnom uzorku, odnosno 3,77 godina u nezavisnom uzorku, u poređenju sa očekivanim vrednostima.
Važno je naglasiti da to ne znači da su ispitanici doslovno postali četiri godine mlađi. Reč je o razlici u pokazateljima epigenetičkog starenja, a ne o promeni hronološke starosti ili dokazu da određena ishrana može da preokrene proces starenja. Istraživači su, osim toga, uočili da je viši EDISEA skor povezan sa približno 20 odsto manjim rizikom od smrti iz bilo kog uzroka. Povoljniji rezultati zabeleženi su i kada je reč o različitim bolestima povezanim sa starenjem, funkcionalnim ograničenjima i istovremenom prisustvu više hroničnih stanja. Analize su ukazale i na povoljnije pokazatelje povezane sa krvnim sudovima, zapaljenskim procesima, metabolizmom i strukturom mozga.
Ipak, postoji važna ograda: istraživanje pokazuje povezanost, a ne dokazuje da je upravo ovaj obrazac ishrane direktno izazvao navedene rezultate. Potrebna su dodatna istraživanja, uključujući kontrolisane studije, kako bi se utvrdilo da li promena ishrane zaista može da uspori epigenetičko starenje.
KOJE NAMIRNICE ČINE OSNOVU EDISEA ISHRANE?
EDISEA nije unapred propisan jelovnik, već indeks koji određenim grupama namirnica dodeljuje različite težine na osnovu njihove povezanosti sa epigenetičkim starenjem. Istraživanje je izdvojilo 12 grupa namirnica, a njihovi rezultati ukazuju na nekoliko jasnih smernica kada je reč o svakodnevnoj ishrani.
VOĆE
Voće je jedna od grupa koja je bila pozitivno povezana sa EDISEA skorom. To znači da je veći unos voća bio povezan sa povoljnijim pokazateljima epigenetičkog starenja.
Jabuke, citrusi, bobičasto voće i drugo sveže voće mogu da budu deo raznovrsnog jelovnika, a ujedno obezbeđuju vlakna, vitamine i različita biljna jedinjenja. Umesto oslanjanja na samo jednu namirnicu koja se predstavlja kao posebno delotvorna, bolji pristup je redovno menjanje izbora i uključivanje različitih vrsta voća.
ZELENO LISNATO I ŽUTO POVRĆE
Zeleno lisnato povrće, poput spanaća, kelja i blitve, kao i povrće tamnožute boje, izdvojeni su kao grupe povezane sa višim EDISEA skorom.
Ove namirnice sadrže različite vitamine, minerale, vlakna i biljna jedinjenja, zbog čega imaju važno mesto u uravnoteženoj ishrani. Praktičan način da ih češće uključimo u jelovnik jeste da povrće postane sastavni deo ručka i večere, umesto da ga posmatramo samo kao prilog.
SVAKODNEVNO KONZUMIRANJE ČAJA
Čaj je još jedna grupa namirnica povezana sa povoljnijim EDISEA rezultatom. Može da bude jednostavna zamena za zaslađene napitke, posebno kada se pije bez dodatog šećera.
Ipak, ne treba zaključiti da je svaki čaj podjednako delotvoran niti da njegovo konzumiranje samo po sebi usporava starenje. Nalazi se odnose na obrazac ishrane u celini, a ne na izolovani efekat jedne namirnice ili napitka.
MLEČNI PROIZVODI SA MANJE MASTI
Istraživanje je pokazalo pozitivnu povezanost i sa unosom mlečnih proizvoda sa manje masti. Nasuprot tome, mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti bili su negativno povezani sa EDISEA skorom.
Ovaj nalaz predstavlja deo modela razvijenog u konkretnom istraživanju i ne treba ga tumačiti kao univerzalnu preporuku da svi moraju da izbace punomasne mlečne proizvode. Individualne potrebe, celokupan jelovnik i zdravstveno stanje i dalje su važni pri izboru namirnica.
KOJE NAMIRNICE BI TREBALO OGRANIČITI?
Jednako važan deo EDISEA indeksa odnosi se na grupe namirnica koje su bile povezane sa nepovoljnijim pokazateljima epigenetičkog starenja. Među njima su prerađeno meso, zaslađeni napici, rafinisane žitarice, pivo, žestoka alkoholna pića, kafa i mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti.
PRERAĐENO MESTO I ZASLAĐENI NAPICI
Prerađeno meso, kao i napici zaslađeni šećerom, imali su negativnu težinu u EDISEA indeksu. To znači da je veći unos ovih grupa bio povezan sa nižim skorom.
U praksi, to može da bude podsticaj da češće biramo sveže pripremljene obroke, a da suhomesnate proizvode i zaslađene napitke ne konzumiramo svakodnevno. Kada je reč o žitaricama, indeks je povoljnije vrednovao celokupan obrazac u kojem rafinisane žitarice imaju manju zastupljenost.
ALKOHOL I KAFA
U rezultatima su pivo i žestoka alkoholna pića bila negativno povezana sa EDISEA skorom. Isti smer povezanosti zabeležen je i za kafu.
Ovaj podatak posebno je važno pravilno protumačiti. Istraživanje ne dokazuje da kafa direktno ubrzava biološko starenje, niti da će njeno izbacivanje iz ishrane automatski dovesti do boljih rezultata. Reč je o statističkoj povezanosti u okviru indeksa koji je razvijen na osnovu određenih populacija i njihovih prehrambenih navika.
Isto tako, iz rezultata se ne može zaključiti da su sve vrste alkohola bez rizika ili da je određena količina bezbedna za svakoga. Preporuke u vezi sa alkoholom treba posmatrati u širem kontekstu njegovog uticaja na zdravlje.
DA LI EDISEA ZNAČI DA TREBA DA PROMENIMO CEO JELOVNIK?
Ne nužno. Jedna od zanimljivijih poruka ovog istraživanja jeste da se pažnja pomera sa pojedinačnih namirnica i kratkoročnih dijeta na obrazac ishrane koji se ponavlja iz dana u dan. EDISEA nije komercijalni plan ishrane niti režim koji zahteva striktno praćenje unapred definisanog jelovnika. Za sada je reč o naučnom indeksu koji može da pomogne istraživačima da bolje razumeju vezu između hrane i biološkog starenja.
U svakodnevnom životu, njegovi nalazi mogu da posluže kao podsetnik da češće biramo voće, zeleno lisnato i drugo povrće, da obratimo pažnju na kvalitet napitaka i da smanjimo unos prerađenog mesa i zaslađenih proizvoda. To su promene koje se mogu uklopiti u postojeće navike bez potrebe za rigoroznim pravilima ili potpunim odricanjem od omiljenih namirnica. Ipak, ne treba zanemariti ni druge faktore koji utiču na zdravlje i starenje, poput fizičke aktivnosti, sna, pušenja, stresa i životnih uslova. Nijedan indeks ishrane ne može samostalno da obuhvati sve procese koji određuju kako starimo.
EDISEA zato ne treba posmatrati kao obećanje da ćemo određenim jelovnikom zaustaviti vreme, već kao novi način proučavanja veze između ishrane i biološkog starenja. Rezultati su ohrabrujući, ali tek buduća istraživanja mogu da pokažu da li će ovaj pristup prerasti u konkretne prehrambene preporuke za zdravije starenje.
Tekst: Ivana Nikolić
Naslovna fotografíja: @megleika
Foto: Instagram
