Umesto velikih promena, postoje mali rituali koji će vam pomoći da usporite i budete prisutniji u sopstvenom danu
Postoji period u godini kada mi se čini da se dani odvijaju brže nego inače. Obaveze se gomilaju, telefon ne prestaje da zvoni, a granica između posla i slobodnog vremena postaje sve tanja. U takvim trenucima najčešće pomislim da mi je potreban veliki odmor, vikend bez interneta ili nekoliko dana van grada. Međutim, kroz godine sam shvatila da se ne osećam bolje zbog velikih promena koje napravim jednom ili dva puta godišnje, već zbog malih navika koje uspevam da zadržim svakog dana. Upravo one mi pomažu da usporim, vratim fokus i osećam se bolje čak i kada su dani posebno intenzivni. Ne pratim ih opsesivno niti pokušavam da budem savršena. Jednostavno sam pronašla nekoliko rituala zbog kojih se osećam smirenije, energičnije i prisutnije u sopstvenom danu.
JUTARNJA ŠETNJA KOJU NE PRESKAČEM
Nekada sam iz kreveta ustajala u poslednjem mogućem trenutku, na brzinu se spremala i praktično istrčavala iz stana pokušavajući da ne zakasnim. Vremenom sam shvatila da mi mnogo više prija kada dan započnem sporije. Dovoljno mi je da ustanem malo ranije, uzmem kafu i prošetam pre nego što sednem za računar. Posebno volim taj deo jutra kada se grad tek budi. Dok ljudi žure na posao, iz kafića dopire miris prve kafe, a ulice još nisu potpuno preplavljene gužvom, imam utisak da dan na trenutak uspori. U poslednje vreme nosim Huawei Watch Fit 5 Pro, pa mi je zanimljivo da pratim koliko se zapravo krećema. Ta jutarnja šetnja možda traje svega dvadesetak minuta, ali često uradi mnogo za moje raspoloženje. Kada stignem u kancelariju, imam osećaj da sam već nešto uradila za sebe.
SHVATILA SAM DA NE MORAM BAŠ SVE DA ZAVRŠIM ODMAH
Jedna od najboljih stvari koje sam naučila poslednjih godina jeste da ne moram da radim pet stvari istovremeno. Nekada sam verovala da je multitasking supermoć. Danas mislim da je uglavnom samo način da sebi stvorimo utisak da smo stalno zauzeti. Mnogo mi više prija kada se posvetim jednoj stvari, završim je i tek onda pređem na sledeću. To ne uspevam baš svakog dana, ali primetim ogromnu razliku kada uspem. Manje grešim, lakše se fokusiram i imam osećaj da kontrolišem svoj dan, umesto da on kontroliše mene.
TRČANJE JE POSTALO DEO MOJE RUTINE
Iako treniram već godinama, trčanje je dugo bilo jedna od onih stvari za koje sam bila ubeđena da jednostavno nisu za mene. Uvek mi je delovalo previše naporno, monotono i iskreno, nikada nisam razumela ljude koji pričaju da ih trčanje opušta. Onda sam ovog proleća odlučila da mu dam još jednu šansu. Bez velikih ciljeva, bez plana da istrčim određenu distancu i bez pritiska da moram da budem dobra u tome. Prvih nekoliko puta bilo je tačno onako kako sam i očekivala, teško. Imala sam osećaj da stalno gledam koliko je vremena prošlo i koliko mi je još ostalo. Ali negde usput dogodila se promena. Počela sam da uživam u samom procesu. Da primećujem kako mi telo postaje izdržljivije, kako mi se disanje smiruje i kako ono što je pre nekoliko nedelja delovalo nemoguće postaje sasvim normalno. Tokom trčanja nosim Huawei Watch Fit 5 i volim da pratim tempo, distancu, puls i oporavak nakon aktivnosti. Nije stvar u tome da jurim brojke, već da vidim kako se moj napredak menja iz nedelje u nedelju.
RUČAK JE MOJA OMILJENA PAUZA U DANU
Nisam sigurna kada smo svi počeli da se ponašamo kao da je normalno jesti za laptopom, ali znam da sam godinama radila upravo to. Ručak je bio nešto što se obavlja usput. Između dva sastanka. Dok odgovaram na poruke. Dok završavam tekst. Danas mi je jedna od omiljenih malih navika upravo to što makar jednom dnevno sednem i pojedem obrok bez žurbe.Volim taj trenutak kada se odvojim od ekrana, izađem iz kancelarije i dozvolim sebi da na pola sata ne budem dostupna svima.
PRED SPAVANJE VIŠE NE PRAVIM TO DO LISTE
Ranije sam svako veče završavala tako što bih u glavi prolazila kroz sve što me čeka narednog dana. Šta moram da završim, kome treba da odgovorim i šta nikako ne smem da zaboravim. Volim da pročitam nekoliko stranica knjige, pogledam epizodu omiljene serije ili jednostavno sedim na terasi i uživam u tišini. Nije poenta u tome šta tačno radim, već da makar na kratko prestanem da razmišljam o obavezama. Poslednjih meseci sam shvatila da će me lista zadataka sačekati i sutra ujutru, ali da je tih pola sata mira nešto što često zaboravljamo da damo sebi. Upravo zbog toga večernji ritual danas doživljavam kao jednako važan deo dana kao jutarnju kafu ili trening.
Tekst: Kristina Blagojević
Foto: Petar Đorđević
Šminka: Anja Nešić
Mesta snimanja: T6 Belgrade (Takovska 6), Deli by Housewife Detox (Uzun Markova 5)
