Ime Jovane Hiesmayr postalo je poznato 2017. godine kada je sa Isidorom Bjelicom napisala knjigu Upomoć, prijateljice koja je za kratko vreme postala bestseler. Dve godine kasnije, Jovana je napisala prvu samostalnu knjigu Brak, prevara i prosvetljenje u kojoj je na potpuno nov i revolucionaran način pristupila ovoj uvek aktuelnoj temi. Za razliku od svih mišljenja koja smo do sada čuli, Jovana smatra da prevara može biti afrodizijak u braku, kao i šansa da se odnos među partnerima promeni na bolje. Kako ovo bolno iskustvo možete pretvoriti u prednost, pročitajte u nastavku.
Naziv vaše nove knjige Brak, prevara i prosvetljenje veoma je intrigantan, zbog čega ste odlučili da se bavite baš ovom temom?
– Za mene kao ženu veoma je bolna činjenica da sada dok nas dve radimo ovaj intervju, u 2019. godini, još uvek u osam zemalja u svetu, žene bivaju osuđene na smrt zbog preljube u braku. Čak i u Srbiji žena je često predmet osvete ne ni sadašnjeg nego često bivšeg muža jer je u novoj vezi. Ja ne mogu da utičem na sudstvo, niti mogu uzeti nekom pištolj iz ruke, ali mogu da pokušam da svojom knjigom i nekim svojim saznanjima utičem na širenje svesti pojedinaca i da im pomognem da prevaru sagledaju iz jednog drugačijeg ugla, a ne samo iz ugla povređenog ega, iz uloge žrtve i krivca. Teme su teške ali je olakšanje veliko kada dođemo do potrebnih odgovora. Tada dolazi do preporoda i prosvetljenja. Moja knjiga Brak, prevara i prosvetljenje obrađuje temu prevare na način koji na našim prostorima do sada nije bio prisutan.
Mada je tema prevare aktuelna od kad brakovi postoje čini se da se ljudi nerado govore o prevarama partnera. Zbog čega?
– Muškarci su često kroz istoriju imali dozvolu da varaju, a posle je mainstream nauka pokušala da nam objasni da je sasvim prirodno da muškarac ima više žena, da je takva biologija muškaraca. Tek u poslednje vreme sve se više priča o tome da je seksualnost kod žena i muškaraca ista i da žene s tim u vezi nemaju manju potrebu da varaju – kao što su nam to uvek poturali u udžbenicima. Niko ne voli da priča o svojim slabostima i neuspesima, partneri najčešće sebe okrivljuju za neverstvo ovog drugog i zato ne vole da se poveravaju kada u vezi nastupi prevara. Tu je još jedan bitan faktor – osuda okoline. Okolina celu stvar čini mnogo komplikovanjom, osuđuje preljubnika istovremeno osuđujući mnogo više onog ko se usudi da prevaru oprosti, nazivajući takvu ženu jadnicom i glupačom, a muškarca rogonjom ili slabićem. Zamislite koliko snage i volje treba uopšte prevazići prevaru i uz sve to istrpeti toliki pritisak okoline.
Postoji li nešto što možemo da preduzmemo da do prevare ne dođe ili neverstvo može svakom da se desi?
– Nema jedinstvenog odgovora ili rešenja. Međutim, mislim da ima načina kako da razumemo svoje potrebe i potrebe partnera, da razumemo bolje dinamiku odnosa i da na taj način mogućnost prevare smanjimo na najmanju moguću meru. Prevara je uvek posledica poremećenog odnosa, nije njegov uzrok. Takođe, onaj koji vara zapravo vara partnera koji je duhovno ili emotivno sebe odavno već distancirao u toj vezi, naravno ovo ne možete reći direktno nekome ko je tek saznao da je prevaren, ali to jeste srž problema. Ljudi po svojoj prirodi nisu monogamna bića, biti monogaman znači odlučiti se za to.
Prevara partnera vrlo je bolna, šta možemo da preduzmemo da bi nas manje bolela?
– Emotivnu bol ne treba gurati pod tepih. Takvi stresovi ostavljaju veliki trag u našem organizmu ako se ne obrade na pravi način. Ako vam se plače – plačite, razgovarajte s prijateljicom ili terapeutom, radite stvari koje vam prijaju, gledajte filmove ili čitajte knjige, izlazite i družite se… Samopouzdanje je na veoma niskom nivou kod osoba koje su saznale da su bile prevarene, potrebno je vreme da dođu k sebi i da se povrate. Znate kako kažu, naša duša je kao kuća samo što je nečija od pruća, nečija od cigli, nečija od betona… Ja se trudim da u radu s klijentima ojačam tu građu duše, pa da ih taj tajfun prevare ne sruši do dna, već da samo rasčisti ono što i jeste bilo za raščišćavanje i da osatvi mesta za zdraviju, jaču, samosvesniju verziju sebe. Sa druge strane, prevara u braku može se posmatrati i kao seksualni afrodizijak, ukoliko emocije ne idu u patologiju patnje. Ja sa svojim klijentima i radim na tome da prevaru umesto u bol pretvore u bračni erotski podsticaj.
Može li se nakon prevare ponovo uspostaviti poverenje u braku ili je razlaz najčešće najbolje rešenje?
– Ovako stoje stvari – oni koji nisu za opciju ponovnog uspostavljanja poverenja u braku i ne dolaze kod mene već su na sudu. Ovi drugi koji nisu odustali od braka dolaze kod mene. Noć je najtamnija pre svitanja, najteži period je uspostavljanje ponovne komunikacije, koja je obično manjkala godinama. Kada ljudi shvate da razvod nije rešenje problema, odnosno da je određena percepcija stvarnosti, određeno ponašanje prethodilo prevari, logično je da razvod ne rešava suštinu problema, nego ga samo odlaže. Kao jedan mali time out i onda se sve dešava ponovo. Novi brak i isti problemi. To je kao da ne igrate baš dobro tenis i da mislite da ako promenite reket, lokaciju ili protivnika da će rezultat biti bolji, a neće. Dok ne promenite sebe i ne shavtite koje su to vaše unutrašnje boli, gde su nedostaci u vašem emotivnom razvoju u odnosu sa roditeljima, kako ste vaspitavani, da li ste jasno postavili granice u vezi, da li znate da tražite i zahtevate, da li znate da dajete… Sve to naravno pokazuje vašu spremnost da se razvijate i učite, pri tom partner koji je varao mora da ima jasan stav da vas želi nazad, da je izabrao vas, da razume vašu bol i da neće omalovažavati vašu povređenost. Naravno, postoje različite varijacije prevare i nisu sve prevare iste, ma koliko mi to volimo da izjednačimo i apriori osudimo. Takođe, pogubno je onog koji vara posmatrati samo kroz prizmu toga što je uradio, a zaboraviti da je to samo jedan deo ličnosti, da je možda taj čovek dobar i brižan otac, odličan domaćin, podrška… Isto važi i za ženu. Ono što sledi jeste jedan novi/stari brak s ljudima koji su kvalitativno promenjeni i koji su se ponovo odlučili jedan za drugog.
Da li neverstvo lakše opraštaju žene ili muškarci?
– Podjednako teško i podjednako lako i žene i muškarci opraštaju prevare. S tim što je žena kroz istoriju civilizacije iz ekonomskih razloga bila prinuđena da oprašta pravaru i da se pravi da ne zna za nju. Koliko vidim ni jedna žena do sada na samrti nije od muža dobila zahvalnicu ni povelju što mu je bila verna. To se nekako podrazumeva.
U kojim situacijama prevaru treba oprostiti, a u kojim treba samostalno nastaviti dalje?
– Sve zavisi od braka, erotskog života, od toga koliko im je zabavno u braku, koliko se raduju… Mi braku pristupamo toliko sterilno kao da je politika. Moje metode su takve da mogu da pospeše i preporode brak posle prevare, jer ono što ubija ljubav nije prevara već rutina i predvidljivost. Sama prevara je iskorak i vi birate da li ćete postati žrtva destruktivnih programa o tome šta je idealan brak ili ćete to iskoristiti na najbolji mogući način.
Mislim da ne treba praštati kada nas partner kontroliše, kada nas ograničava, kada nas sputava, kada nam ne pruža podršku, kada nas psihološki maltretira… Sve ostale krize u braku treba iskoristiti kao šansu za sopstveni razvoj i bolje razumevanje sebe.
Foto: Promo
